Pusti da zvoni telefon

Pad grupe koju predvodi Predrag Koluvija i koja se sumnjiči za ilegalnu proizvodnju narkotika – marihuane, predstavlja jedan od najzanimljivijih slučajeva u svetu proizvodnje, distribucije i zaplene narkotika.

Poljoprivredno gazdinstvo Jovanjica, nazvano po luci na Atosu koju koriste monasi bratstva manastira Hilandar, postalo je top priča u danima kada vlast u Srbiji na sve načine pokušava da zataška pojedinosti „afere Krušik“; ona je pokazala da najviši predstavnici vlasti u Srbiji ne govore istinu, a neki od njih su moguće umešani u krivična dela za koja se ide na robiju.

Policija, čitaj vlast, najpre je probala da zataška ovu vest o hapšenju grupe sa gazdinstva Jovanjica o kojoj se nekako slučajno pojavio kratki izveštaj na RTV Vojvodina sredinom novembra. A onda, kada je postalo jasno da se dim sa tog gazdinstva proširio na celu Srbiju, režim je uzeo da objašnjava šta se u stvari dogodilo i da je to samo još jedan od velikih uspeha MUP-a na čijem je čelu dr Nebojša Štefanović, umešan direktno u „aferu Krušik“. Dodatne sumnje da je reč o poslu u koji su umešani ljudi iz vlasti podgrejala je i opozicija: preko svojih izvora saopštili su da je zapravo reč o gazdinstvu i poslu koje vodi Andrej Vučić, brat predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a da je Kotoranin Koluvija samo operativac.

Pa ako je tako, da li je sve ovo trebalo ne samo da posluži kao prikrivanje i zataškavanje svega iz Krušika, nego kao i svojevrsna poruka ministra Stefanovića? Za njega se, naime, priča da je u permanentnom sukobu sa Andrejem Vučićem pošto im se poslovi ukrštaju i da se bore za prevlast unutar beogradske sekcije vladajuće Srpske napredne stranke.

foto: tanja valič / tanjug

Opozicija tvrdi, u najdrastičnijem obraćanju dosad predsednika Dveri Boška Obradovića, da je reč o sukobu dva kriminalna klana, Stefanovićevog i onog Andreja Vučića. Neki drugi izvori – iz policijske i obaveštajne zajednice – govore da je reč o tome da Vučić igra svoju standardnu igru pred izbore: izaziva sukobe unutar svojih redova da bi na bolji način mobilisao sve njih pred izbore koji se, razume se, moraju dobiti sa velikom razlikom.

Pored toga, pojavili su se i Vučić i Stefanović uživo da objasne šta se događa. Vučić je u nonšalantnom i ironičnom stilu, uživo na TV Hepi u ponedeljak 25. novembra, ovlaš pomenuo ovaj slučaj, govoreći zapravo o jednom drugom slučaju „zaplene polja marihuane“ od pre nekoliko godina u Gakovu, kada je njegova partijska saborkinja Marija Obradović bila označena kao osoba čiji partner uzgaja i prerađuje marihuanu na velikom poljoprivrednom dobru.

Stefanović je imao drugi pristup: zakazao je vanrednu konferenciju za novinare u subotu 30. novembra 2019. godine koja je po dramatici podsećala na onu iz oktobra 2016. godine kada je ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi. Stefanović je sve veze Andreja Vučića za uhapšenima demantovao, optužio opoziciju da laže, zasnivajući svoje tvrdnje na nalazima istrage o kojoj, navodno, nije mogao i smeo da govori.

Tako se dogodilo da je ipak pomenuo Andreja Vučića kada je rekao da on nije šest meseci imao kontakt sa vlasnikom plantaže marihuane Predragom Koluvijom. Dakle, za poslednjih šest meseci znamo sigurno, a šta je bilo pre toga tek treba da se utvrdi.

Opozicija, okupljena u Savezu za Srbiju, pokušava da poslednjih meseci ovaj režim predstavi kao organizovanu kriminalnu grupu, insistirajući na aferama. Njih je, zaista, bilo nebrojeno u poslednjih sedam godina. S druge strane, režim se brani lakonski odgovarajući da su to sve laži koje dolaze od grupacije predvođene Draganom Đilasom: „ukrao je 620 miliona“ kao papagaji ponavljaju svi službenici režima Aleksandra Vučića, kao i mediji pod njegovom kontrolom.

Novinarskim jezikom: ako je Slobodan Milošević otišao u istoriju uz atribuciju „kasapin sa Balkana“, onda bi Vučić trebalo da ode kao „šef mafijaške organizacije“, a uz Dragana Đilasa bi trebalo uvek da stoji „najveći lopov u istoriji Srbije“. Kada se zanemari ovo političko prepucavanje, ostaje otvoreno pitanje – kako je bilo moguće da se čovek u bliskim odnosima sa Aleksandrom Vulinom i Zoranom Babićem (njih dvojica su posećivali to „poljoprivredno dobro“ i hvalili uspehe svog domaćina) bavi uzgojem hektara marihuane i da li je njegovo hapšenje dokaz da policija ipak dobro radi svoj posao? Ili se, možda, radi o pukoj instrumentalizaciji MUP-a da bi se ministar pozicionirao pred potencijalno uklanjanje iz stranke?

U zbiru, eventualnim filmskim scenaristima sve se otvorilo: imaju ogromnu zaplenu droge za koju se možda ispostavi da je samo deo jednog šireg regionalnog i međunarodnog lanca proizvođača, prerađivača i distributera, imaju ministre, imaju crkvu, imaju predsednika i njegovog brata i brojne njihove saradnike, a tu je i dobri policajac, sin policijskog generala Sente Milenkovića, koji je možda i na svoju ruku zapalio vatru u kojoj može da izgori ne samo nekoliko hiljada kilograma marihuane (što bi možda, po nekima, blagotvorno delovalo na celu Srbiju) nego i režim koji sve više kleca zbog nemogućnosti da sakrije sve poslove kojima se bave njegovi najistaknutiji članovi.

foto: mup.gov.rs

KO JE KALUĐER I U KOG BOGA VERUJE

Poznavaoci pop kulture znaju tu priču: Jamajka, Bob Marli, rastafarijanska religija, i sveta biljka cannabis sativa, marihuana – ljudi je puše da bi se smirili i bili vedri. Legalizovana je u mnogim zemljama i mnogo je više ljudi konzumira nego što je spremno da prizna. Ona je od hipi pokreta bila simbol slobode i nepristajanja na ono što je dominantno u društvu.

Marihuana je u Srbiji droga, kako kaže Vučić „od nje se počinje, a znamo na čemu se završava“, ponavljajući standard da svi „registrovani narkomani“ počinju sa pušenjem marihuane, a potom prelaze na teže droge poput heroina.

Predsednik nije nikada pušio, ali zna. A da li je znao Koluvija ako se ispostavi da nije uzgajao industrijsku konoplju koja je dozvoljena i čije je uzgajanje

eksplodiralo u Srbiji i regionu poslednjih desetak godina, nego onu koja se prodaje po ceni od 5000 evra za kilogram, na veliko? To ćemo tek da saznamo.

Ono što sada znamo o njemu, tom šampionu proizvodnje, jeste da je važio za jednog od najboljih proizvođača organske hrane u Srbiji, odnosno, da je tako reklamirao svoju plantažu Jovanjica. Ime joj je dao jer je očevidno reč o velikom verniku i pokloniku Svete gore i Srpske pravoslavne crkve uopšte. Jer teško je verovati da je mogao da „uzme“ to ime tek tako mada se zna da je to ime luke koja, na neki način, pripada manastiru Hilandar.

Koluvija je poreklom iz Kotora, što nije dobro za njegovu reputaciju imajući u vidu da su dva najveća narko-kartela u regionu takođe iz Kotora, škaljajski i kavački, čuveni kao distributeri kokaina. Dakle, poljoprivrednik, vernik, uspeo je da napravi svoj mali raj na 55 kilometara od Beograda, izgradivši ogromnu plantažu za uzgoj organskih proizvoda. Možemo da zamislimo kako svojim brzim i moćnim automobilom često jezdi od grada do farme i na jednom takvom putu, dok je vozio malo brže od dozvoljenog, a imao je i rotaciona svetla, ulovila ga je grupa beogradskih policajaca predvođena načelnikom Odeljenja za narkotike beogradske policije Slobodanom Milenkovićem.

Ovo izgleda kao neverovatan „splet okolnosti“ kome dodatni šarm daje činjenica da Koluviju hapsi sin nekadašnjeg generala policije Sente Milenkovića, čoveka čiju je karijeru obeležilo čuvanje Slobodana Miloševića. Zato možemo da pretpostavimo da se i načelnik odeljenja za narkotike zove po čoveku uz koga je njegov otac proveo veći deo svoje karijere. O detaljima hapšenja i otkrića plantaže prvi je detaljno izvestio BIRN, koristeći izvore čije će navode docnije potvrditi i ministar Stefanović na konferenciji za novinare, ali sa šesnaest dana zakašnjenja.

BIRN je o svemu pisao sedam dana pošto se „dogodilo“:

„Ukupno devet osoba, uključujući dvojicu koji su bili u ‘audiju’, nalaze se u pritvoru zbog sumnje da su uzgajali drogu, potvrdili su za BIRN i MUP i Tužilaštvo za organizovani kriminal.“

U pitanju su P.K, Z.M, V.Ž, P. Ž, P.H, S.H, V. B, B. J. i B.M, koji se sumnjiče da su kao organizovana kriminalna grupa izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

„Organizovanoj kriminalnoj grupi se stavlja na teret da je u periodu od januara do novembra 2019. godine, na području opštine Stara Pazova i Inđija, odnosno u staklenicima privrednog društva Jovanjica, vršila uzgajanje opojne droge kanabis koja sadrži psihoaktivnu komponentu THC u količini većoj od 0,3%“, piše u odgovoru tužilaštva upućenog BIRN-u.

Inače, prema Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, zabranjeno je gajenje vrsta i varijeteta konoplje (rod cannabis) koji mogu sadržati više od 0,3% supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola.

Navodi se i da je svih devet osoba saslušano u Tužilaštvu za organizovani kriminal i da je svima, na predlog tužilaštva, sudija za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu odredio pritvor.

Iz MUP-a nam je takođe potvrđeno da je kod jednog od privedenih pronađena falsifikovana policijska legitimacija. Protiv njega je podneta krivična prijava zbog krivičnog dela posebni slučajevi falsifikovanja isprave.

Sve ovo šest dana kasnije potvrdio je i Stefanović, na konferenciji koja za njega nije bila prijatna i iako se trudio da priča o Jovanjici bude još jedan primer neverovatno dobrog rada policije posebno u oblasti zaplene narkotika, čini se da mu je malo ko verovao. Ministar je odavno izgubio kredibilitet i svako njegov pojavljivanje i javno hvaljenje čita se samo u jednom ključu: pokušaj da se odvuče pažnja od afera u koje je sam uvučen i od kojih beži.

KOGA JE ZVAO KALUĐER KOLUVIJA

Stefanović je pokazao u poslednjih sedam godina da je čovek posebnog kova i da je u stanju da izdrži sve moguće napade, čime se upisao na visoko mesto političkih oportunista kojih je srpska istorija puna. Ni lažni doktorat, ni lažne osnovne studije, ni nerad MUP-a u slučaju Savamala, ni gomila mafijaških ubistava na ulicama Srbije, ni pokušaj ubistva novinara iz Vrčina Milana Jovanovića za šta je optužen Stefanovićev „čovek iz Grocke“, ni skandali njegovog oca Branka, ni skandali njegove bivše saradnice Dijane Hrkalović, ništa nije moglo da poremeti ovog smirenog čoveka sa Bežanijske kose.

Stefanović je predstavnik onog soja političara koji su kao presvučeni teflonom i više liče na bota nego na individuu. Izgleda kao da je čitav život posvetio ispunjenju zapovesti Aleksandra Vučića, a iza toga, s vremenom, izlaze razne stvari koje ga prikazuju u drugom svetlu. Sa svojim prijateljima i kumovima, kao i poslovnim partnerima, zauzeo je važno mesto u strukturi Vučićeve Srbije, a znao je da razgovara sa „partnerima“ i sa istoka i sa zapada.

Rasulo u srpskoj policiji i korupciju pokušavao je i uspevao da prikrije boljim materijalnim uslovima za policajce i strahovladom među onima koji nisu na ulici. Bezbroj puta je koristio mesto ministra policije da govori stvari koje nisu u njegovom mandatu nego mandatu tužioca, pa je to uradio i sada kada je objašnjavao i saopštavao pojedinosti iz slučaja Jovanjica. Jer, Stefanović se poslednjih meseci ne može iskobeljati iz pogrešnih poteza koje je napravio u vezi sa slučajem Krušik i hapšenjem Aleksandra Obradovića i mnogi i ovu aferu tumače kao njegov fabrikat jer neki izvori tvrde da je on lično odobrio hapšenje „kaluđera“ Koluvije i njegovog „ekspertskog“ tima. Time je pomerio fokus sa sebe i mogao je da pokaže da u Srbiji nema zaštićenih pa makar zbog toga „nastradaju“ i njegovi prijatelji Vulin i Babić. Računalo se, valjda, da oni i onako nemaju reputaciju, nego su „crna rupa“ za rejting, pa ako neko već treba da „gine“, najbolje da oni budu žrtvovani.

foto: tanja valič / tanjug

Nevolja je u tome što je Koluvija kod sebe imao službenu legitimaciju, što je morao da bude poznat „organima gonjenja“, što je njegov telefonski imenik bio pun imena važnih ljudi u Srbiji i što se mnogi kunu da je tražio zaštitu od Andreja Vučića lično – on u toj i takvoj postavci važi za osobu koja u Srbiji vodi sve poslove brata Aleksandra.

Stefanović je to demantovao, Vučić je bio ironičan pričajući o Gakovu za šta je takođe bio „optuživan“ Andrej. Međutim, Stefanović je u izjavi naglasio kako je utvrđeno da Koluvija nije šest meseci imao nikakav kontakt sa Andrejem Vučićem što bi moglo da znači dve stvari: da su pre toga bili u kontaktu ili da dotle doseže mogućnost praćenja telefonskih poziva, što i nije verovatno.

Dalje, činjenica da nije odmah išao na „lice mesta“ i da se pohvali ulovom (649,4kg osušene marihuane i 65.581 stabljika u sirovom stanju ukupne težine 3.954kg), kao i da vesti o tome nije bilo skoro sedam dana, da MUP nije imao nikakvo saopštenje, a inače javljaju kada uhvate klince u parku sa dva džointa (cigarete od marihuane), može da nam kaže da se „iza“ događalo baš ono što neimenovani a brojni izvori tvrde.

DA LI POBEĐUJE DOBRI POLICAJAC

Za srpsku policiju bi bilo dobro da oni ljudi u policiji koji nisu korumpirani i koji nemaju drugi posao osim onoga u policiji (ne obezbeđuju kriminalce ili njihove objekte i ljubavnice) budu na čelu sistema. Za načelnika Odeljenja za narkotike beogradske policije mnogi tvrde da je baš takav: čestit i nepotkupljiv. Naredni meseci će nam brzo pokazati da li će on sa ovim slučajem postati zvezda ili će sve biti zatrpano u istrazi i, kasnije, u sudskom postupku ako i kad do njega dođe.

Za srpsku policiju i Srbiju bilo bi dobro da Stefanović bude zamoljen da ode dok se ne ispitaju svi slučajevi koji ga kompromituju. On je relativno mlad i ako se pokaže da je sve o njemu baš laž, lako će se vratiti i biti toliko traženi naslednik Vučića. A građanima i javnosti ostaje da traže odgovore na pitanja i da paze kada im govore u prodavnicama da je to što kupuju organskog porekla.