Prozor u drugi svet

Nekadašnji gradonačelnik Niša i član Demokratske stranke Goran Ćirić imenovan je za generalnog direktora Javnog preduzeća PTT Srbija u novembru prošle godine, baš tokom „zatišja pred buru“. Ovih dana, PTT je aktuelan ponajviše zbog uloge u upisivanju više od četiri miliona građana za besplatne akcije javnih preduzeća.

Takođe, PTT kao vlasnik 80 odsto akcija najprofitabilnijeg javnog preduzeća Telekoma Srbije, poslednjih nedelja ima problem sa imenovanjem generalnog direktora Telekoma. Prethodnom direktoru Telekoma Drašku Petroviću istekao je mandat, a do izbora Branka Radujka, koji treba da ga zameni, ovim preduzećem upravlja manjinski vlasnik, grčki OTE. Zato se predsednik Upravnog odbora PTT-a Dragoslav Šumarac požalio da izbor direktora koči Dejan Mihajlov, nosilac „zlatne akcije“, napominjući da je možda reč o opstrukciji jer se ovaj tri puta nije pojavio na sednici Skupštine akcionara.

Naime, vlada Srbije poseduje „zlatnu akciju“ u slučaju donošenja strateških odluka važnih za Telekom, a ovlašćeni predstavnik je Dejan Mihajlov, kao generalni sekretar vlade. Ipak, vlada je prošle nedelje odlučila da prenese „zlatnu akciju“ s Mihajlova na ministra finansija Mirka Cvetkovića.

Upitan da li očekuje da će problem sa upravljanjem Telekomom biti uskoro rešen, Goran Ćirić odgovara da je sednica Skupštine akcionara zakazana za 6. februar, u trenutku kada je ovaj broj „Vremena“ u štampi, i na njoj se očekuje potvrda odluke Upravnog odbora PTT-a. „Odluka je potvrđena na vladi i prirodno je da je nosilac ‘zlatne akcije’ podrži jer je vladin predstavnik. Sledeći korak je da se na toj skupštini potvrdi ili ne potvrdi izbor Upravnog odbora koji je vlada predložila i usvojila, a kasnije UO usvaja ili odbija predlog za novog direktora Telekoma. Očekujem da će sve to biti obavljeno bez problema.“

„VREME„: Prijavljivanje građana za besplatne akcije za sada teče bez problema, verovatno bolje nego što se očekivalo. U pripreme za upis uložen je veliki novac i očigledno je to bio vrlo obiman posao?

GORAN ĆIRIĆ: Trebalo je najpre podići tehnološku opremljenost 1400 poštanskih jedinica u Srbiji. Treba pomenuti tu infrastrukturu koja je stavljena u funkciju obavljanja posla prijavljivanja građana: 3500 šaltera u tih 1400 poštanskih jedinica i oko 4000 ljudi koji rade u šalter salama i koji su u direktnom kontaktu sa korisnicima – svim građanima koji će dobiti besplatne akcije. To je podrazumevalo izradu tehnološke aplikacije, softverskih i hardverskih resursa kako bi se maksimalno bezbedno i brzo izneo posao, što je bilo moguće zahvaljujući znanju naših inženjera i IT stručnjaka. Od osnovnih stvari bilo je potrebno još nabaviti 450 tona papira za štampanje svih tih dokumenata u dva primerka, štampanje materijala i uputstava koji se dele na šalterima Pošte o načinu na koji se stiče pravo za dodelu besplatnih akcija. Pošta je štampala milion takvih uputstava, i Agencija za privatizaciju još milion.

Tu je bilo još mnogo poslova i logistike, na primer automobili za obilazak oko 1000 nepokretnih koji pravo na upis ne mogu da ostvare na šalterima, pozivni centar koji je trebalo proširiti sa 100 novih paralelnih linija jer je prvih dana u proseku bilo oko 30.000 poziva… Mnogo je poslova koje realno i nije bilo moguće predvideti, ali moram da istaknem posvećenost zaposlenih koji učestvuju u ovom poslu jer bez njihovog partnerstva sa građanima ne bi bilo moguće izneti taj početni pritisak. A mislim da je opšte mišljenje javnosti da posao, bar u prvoj fazi, teče izuzetno dobro. Nakon tog iskustva novi izazov biće da ovakav model primenimo i u slučaju drugih velikih pritisaka, kada su redovi u Pošti veliki, kao tokom isplate penzija. Dakle, moramo da unapredimo i standardnu uslugu jer sada imamo paralelno i podelu akcija i isplatu penzija. Ali, ja sam spreman na taj izazov.

Koliko ste u sve te pripreme uložili?

Pošta je izdvojila značajna sredstva, ona je između ostalog pretfinansirala nabavku opreme, jer od pomenutih 1400 poštanskih jedinica oko 800 njih je opremljeno i nalazi se u Postnet mreži, dakle, na direktnoj mreži, a oko 600 jedinica nema svoje računare ni telekomunikacione resurse. Naš je cilj, i on se već ostvaruje, da paralelno kroz ovaj proces nabavimo i nove računare i brže štampače za efikasnije obavljanje ovog posla i, naravno, da povežemo i tih 600 pošta. To nije samo u funkciji ovog, već i budućih velikih poslova. Treba da pokažemo da Pošta kao veliki sistem može da iznese državne poslove od najvećeg interesa, s tim što smo svesni da ima nedostataka. Međutim, sada je prilika da podignemo nivo efikasnosti zahvaljujući zaposlenima na šalterima i poštarima koji imaju najbliži kontakt sa građanima. Već se govori o tom boljem odnosu prema klijentima i većoj ljubaznosti.

Kod nas je donekle očuvan običaj da se poštar pozove na kafu, da se s njim popriča, i veoma je važno da oni imaju adekvatan imidž. Njihove uniforme su se menjale, bilo je i nekoliko afera sa kineskim i korejskim uniformama, pa se neko vreme mislilo da je bolje da ih ne nose jer su često žrtve pljački. Sad su opet najavljene nove?

I prethodno poslovodstvo je to razmatralo, i vezuju se neke priče i oko tih nabavki koje su išle na nedovoljno efikasan način. Ne želim da se bavim prošlošću – postoje ljudi čiji je to posao – meni je važno da vidimo na koji način će poštari funkcionisati u budućnosti i kako da još unapredimo njihov odnos prema krajnjem korisniku. Mislim da će i taj osećaj pripadnosti sistemu – a to znači i uniforma – velikim delom govoriti o utisku koji ostavljaju, zaposleni će se bolje osećati i zato pružati kvalitetniju uslugu i biti ljubazniji prema građanima.

Ove godine pokrenućemo nabavku uniformi, ali treba biti jasan: Pošta ima oko 15.500 zaposlenih, od toga oko je oko 9000 u direktnom kontaktu sa građanima. To je velika kupovina i potrebna su velika sredstva, pa ćemo početi sukcesivno da nabavljamo opremu jer kao veliki sistem nemamo mogućnost da to rešimo u jednom koraku. Krenućemo od mesta gde imamo najveću gustinu, najveći broj korisnika po zaposlenom u Pošti.

Na koji još način PTT unapređuje taj kontakt s građanima?

Upravo na tome ćemo insistirati – na kontinuiranom unapređenju znanja i odnosa prema korisnicima, načinu na koji će komunicirati i prevazilaziti konfliktne situacije. Naša direkcija za kadrove napravila je plan obuka i kontinuiranog praćenja svih zaposlenih u Pošti. Ovo je stari sistem i najbliži skoro svim građanima jer je poštar uniformisano lice koje se rado prima u dom, iako donosi i dobre i loše vesti. Naš izazov je da zadržimo taj odnos i poverenje. Uz to treba da iskoristimo prednosti telekomunikacionog i informatičkog napretka. To će biti veliki ispit i za mene i za preduzeće, da koristeći to poverenje i napredak nađemo način da unapredimo njihov posao. Imamo velike projekte u bliskoj perspektivi. Želimo da tih 5000 ljudi bude naših 5000 mobilnih šaltera. Uskoro ćemo poštaru na vratima našeg doma moći da platimo račune karticom, da dopunimo kartice mobilnih telefona i mnoge druge stvari.

Takođe, kada dobijete pismo, poštanska marka je prozor u neki drugi svet sa slikom nekih drugih predela ili zemalja i ljudi. Mi smo malo izgubili taj osećaj. Sada ćemo izdati marke sa srpskim olimpijskim teniskim timom: Đoković, Ana, Jelena, Zimonjić i Tipsarević. To je slika koju ćemo slati o Srbiji, slika poštovanja prema ljudima koji su mnogo učinili za ovu zemlju, a uz to će građani verovatno sa velikim zadovoljstvom lepiti te marke na pisma koja šalju širom sveta.

Za ovu godinu najavljen je početak izgradnje Glavnog poštanskog centra.

To je veliki, strateški projekat, o kojem se u Pošti govori već 30 godina. Dobili smo urbanističke uslove, imamo lokaciju, i mislim da je važno o tome govoriti s aspekta interesa svakog građanina Srbije. Cilj je da se podigne kvalitet prerade pošiljki, odnosno kvalitet, bezbednost i brzina isporuke i uručenja. Na tome mora da se radi, ali sam centar bez logistike neće doprineti mnogo ako ne podignemo nivo organizacije. Jedno od rešenja bilo je uvođenje adresnog koda u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Na primer, u Beogradu ima desetak Beogradskih ulica: Ako pismo treba da se dostavi u Beogradsku ulicu broj 5, 11.000 Beograd, postoji samo deset odsto šanse da je u prvom koraku isporučite na pravu adresu. Možete onda da zamislite koliko se gubi na efikasnosti, brzini i koliki su troškovi. Već smo razvili projekat kroz geografski informacioni sistem i digitalni adresni kod gde će se šestocifrenim adresnim kodom jednoznačno odrediti svaka pojedinačna adresa u Srbiji. To može mnogo da pomogne i državi kroz razne projekte, na primer u objedinjavanju biračkog spiska, što je sad aktuelna tema do evidencije građana i servisa javnim sistemima… Spremni smo za taj posao.