Studenti su posle Novog Sada, masovno odmarširali iz različitih univerzitetskih centara do Kragujevca, a sada je u planu novi protest i potencijalno novo pešačenje do Niša. O tome kuda vode protesti i treba li studenti da sami iznesu promene, čitajte u novom broju „Vremena”
Devojke i momci su postavili politički okvir za promene u zemlji koji treba operacionalizovati, piše u uvodniku novog broja nedeljnika „Vreme”, koji je od četvrtka 20. februara na kioscima, glavni urednik lista Filip Švarm.
Kako navodi, mada studenti o svemu ovome i te kako imaju šta reći, to nije pitanje za njih nego za opoziciju.
„Šta može opozicija u ovoj situaciji koju su stvorili pobunjeni studenti? Ovakva kakva je – ništa. Da bi promenila zemlju, prvo mora menjati sebe”, piše Švarm.
Da nije dobro ako se, makar i iz dobre namere, sve prebaciti na pleća studenta smatra i Đorđe Vukadinović, glavni urednik Nove srpske političke misli.
„Da li ti studentski protesti mogu srušiti režim? Sami po sebi, ne, ali ga mogu i te kako podriti i delegitimizovati, što su uveliko učinili i još čine”, piše u ličnom stavu za novi broj nedeljnika „Vreme” Vukadinović.
Kako navodi, ma koliko atraktivni, ovi studentski protesti su samo vrh ledenog brega opšteg nezadovoljstva autoritarnom vlašću Aleksandra Vučića, koje se periodično javlja i izbija u sve češćim, sve jačim i po vlast sve opasnijim talasima.
„Nema revolucije, ali ima pobune, spontane i stihijske, za sada još uvek neorganizovane i pretežno mirne, koja u ovom trenutku lavira negde na granici između stišavanja i prelaska u narednu i burniju fazu. I ima Srbije koja se polako, ali definitivno budi iz naprednjačke narkoze”, piše Vukadinović
Izbori jedini izlaz
Već se procenjuje da je Studentski protest u Srbiji najveći protest koji vode studenti u Evropi od 1968, govori u intervjuu za novi broj „Vremena” Slobodan G. Marković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Marković kaže da pokret koji je nešto prilično novo, bez analogija 57 godina unazad, ne može lako da se sagleda i da je još teže davati prognoze.
„Delegitimizaciju poluautoritarnog režima izazvao je jedan, sa stanovišta političkog sistema, vanistitucionalni faktor – skup plenuma studenata. Plenumi insistiraju na evoluciji, političkom sazrevanju društva i osnaživanju institucija. To je sve preduslov za fer i slobodne izbore. Tek ovi izbori mogu da dovedu do promene vlasti. Alternativno, vlast može i sama da se uruši, ali je to, ako posmatramo najbližu analogiju s Crnom Gorom, malo verovatno bez izbora”, navodi Marković.
Jedini institucionalni izlaz iz trenutne situacije su priprema za slobodne i fer izbore, kaže on za novi broj „Vremena”.
„Problem je u tome što onaj deo Srbije koji je na ulicama, a to znači i sve opozicione političke stranke, ne veruje vlastima da su spremne da obezbede uslove za slobodne izbore. Promena sastava vlade neće nikoga zadovoljiti i samo je manevarski potez vlasti da izbegne raspisivanje izbora na kojima bi ona bila jedina učesnica. Vlasti je u interesu da kupuje vreme i da se nada da će studentski i građanski pokret da splasne. Ako i novoizabrana vlada bude kratkotrajna, ne vidim šta će drugo vlast moći da uradi nego da, na kraju, prihvati koncept prelazne vlade koja bi pripremila slobodne izbore”, navodi Marković.
Novi broj nedeljnika „Vreme“ stiže na kioske u četvrtak (20. februar). Ovde se možete pretplatiti na štampano ili digitalno izdanje.
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
