Devojke i momci su postavili politički okvir za promene u zemlji koji treba operacionalizovati, piše u uvodniku novog broja nedeljnika „Vreme”, koji je od četvrtka 20. februara na kioscima, glavni urednik lista Filip Švarm.
Kako navodi, mada studenti o svemu ovome i te kako imaju šta reći, to nije pitanje za njih nego za opoziciju.
„Šta može opozicija u ovoj situaciji koju su stvorili pobunjeni studenti? Ovakva kakva je – ništa. Da bi promenila zemlju, prvo mora menjati sebe”, piše Švarm.
Da nije dobro ako se, makar i iz dobre namere, sve prebaciti na pleća studenta smatra i Đorđe Vukadinović, glavni urednik Nove srpske političke misli.
„Da li ti studentski protesti mogu srušiti režim? Sami po sebi, ne, ali ga mogu i te kako podriti i delegitimizovati, što su uveliko učinili i još čine”, piše u ličnom stavu za novi broj nedeljnika „Vreme” Vukadinović.
Kako navodi, ma koliko atraktivni, ovi studentski protesti su samo vrh ledenog brega opšteg nezadovoljstva autoritarnom vlašću Aleksandra Vučića, koje se periodično javlja i izbija u sve češćim, sve jačim i po vlast sve opasnijim talasima.
„Nema revolucije, ali ima pobune, spontane i stihijske, za sada još uvek neorganizovane i pretežno mirne, koja u ovom trenutku lavira negde na granici između stišavanja i prelaska u narednu i burniju fazu. I ima Srbije koja se polako, ali definitivno budi iz naprednjačke narkoze”, piše Vukadinović
Izbori jedini izlaz
Već se procenjuje da je Studentski protest u Srbiji najveći protest koji vode studenti u Evropi od 1968, govori u intervjuu za novi broj „Vremena” Slobodan G. Marković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Marković kaže da pokret koji je nešto prilično novo, bez analogija 57 godina unazad, ne može lako da se sagleda i da je još teže davati prognoze.
„Delegitimizaciju poluautoritarnog režima izazvao je jedan, sa stanovišta političkog sistema, vanistitucionalni faktor – skup plenuma studenata. Plenumi insistiraju na evoluciji, političkom sazrevanju društva i osnaživanju institucija. To je sve preduslov za fer i slobodne izbore. Tek ovi izbori mogu da dovedu do promene vlasti. Alternativno, vlast može i sama da se uruši, ali je to, ako posmatramo najbližu analogiju s Crnom Gorom, malo verovatno bez izbora”, navodi Marković.
Jedini institucionalni izlaz iz trenutne situacije su priprema za slobodne i fer izbore, kaže on za novi broj „Vremena”.
„Problem je u tome što onaj deo Srbije koji je na ulicama, a to znači i sve opozicione političke stranke, ne veruje vlastima da su spremne da obezbede uslove za slobodne izbore. Promena sastava vlade neće nikoga zadovoljiti i samo je manevarski potez vlasti da izbegne raspisivanje izbora na kojima bi ona bila jedina učesnica. Vlasti je u interesu da kupuje vreme i da se nada da će studentski i građanski pokret da splasne. Ako i novoizabrana vlada bude kratkotrajna, ne vidim šta će drugo vlast moći da uradi nego da, na kraju, prihvati koncept prelazne vlade koja bi pripremila slobodne izbore”, navodi Marković.
Novi broj nedeljnika „Vreme“ stiže na kioske u četvrtak (20. februar). Ovde se možete pretplatiti na štampano ili digitalno izdanje.
