Studenti su posle Novog Sada, masovno odmarširali iz različitih univerzitetskih centara do Kragujevca, a sada je u planu novi protest i potencijalno novo pešačenje do Niša. O tome kuda vode protesti i treba li studenti da sami iznesu promene, čitajte u novom broju „Vremena”
Devojke i momci su postavili politički okvir za promene u zemlji koji treba operacionalizovati, piše u uvodniku novog broja nedeljnika „Vreme”, koji je od četvrtka 20. februara na kioscima, glavni urednik lista Filip Švarm.
Kako navodi, mada studenti o svemu ovome i te kako imaju šta reći, to nije pitanje za njih nego za opoziciju.
„Šta može opozicija u ovoj situaciji koju su stvorili pobunjeni studenti? Ovakva kakva je – ništa. Da bi promenila zemlju, prvo mora menjati sebe”, piše Švarm.
Da nije dobro ako se, makar i iz dobre namere, sve prebaciti na pleća studenta smatra i Đorđe Vukadinović, glavni urednik Nove srpske političke misli.
„Da li ti studentski protesti mogu srušiti režim? Sami po sebi, ne, ali ga mogu i te kako podriti i delegitimizovati, što su uveliko učinili i još čine”, piše u ličnom stavu za novi broj nedeljnika „Vreme” Vukadinović.
Kako navodi, ma koliko atraktivni, ovi studentski protesti su samo vrh ledenog brega opšteg nezadovoljstva autoritarnom vlašću Aleksandra Vučića, koje se periodično javlja i izbija u sve češćim, sve jačim i po vlast sve opasnijim talasima.
„Nema revolucije, ali ima pobune, spontane i stihijske, za sada još uvek neorganizovane i pretežno mirne, koja u ovom trenutku lavira negde na granici između stišavanja i prelaska u narednu i burniju fazu. I ima Srbije koja se polako, ali definitivno budi iz naprednjačke narkoze”, piše Vukadinović
Izbori jedini izlaz
Već se procenjuje da je Studentski protest u Srbiji najveći protest koji vode studenti u Evropi od 1968, govori u intervjuu za novi broj „Vremena” Slobodan G. Marković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Marković kaže da pokret koji je nešto prilično novo, bez analogija 57 godina unazad, ne može lako da se sagleda i da je još teže davati prognoze.
„Delegitimizaciju poluautoritarnog režima izazvao je jedan, sa stanovišta političkog sistema, vanistitucionalni faktor – skup plenuma studenata. Plenumi insistiraju na evoluciji, političkom sazrevanju društva i osnaživanju institucija. To je sve preduslov za fer i slobodne izbore. Tek ovi izbori mogu da dovedu do promene vlasti. Alternativno, vlast može i sama da se uruši, ali je to, ako posmatramo najbližu analogiju s Crnom Gorom, malo verovatno bez izbora”, navodi Marković.
Jedini institucionalni izlaz iz trenutne situacije su priprema za slobodne i fer izbore, kaže on za novi broj „Vremena”.
„Problem je u tome što onaj deo Srbije koji je na ulicama, a to znači i sve opozicione političke stranke, ne veruje vlastima da su spremne da obezbede uslove za slobodne izbore. Promena sastava vlade neće nikoga zadovoljiti i samo je manevarski potez vlasti da izbegne raspisivanje izbora na kojima bi ona bila jedina učesnica. Vlasti je u interesu da kupuje vreme i da se nada da će studentski i građanski pokret da splasne. Ako i novoizabrana vlada bude kratkotrajna, ne vidim šta će drugo vlast moći da uradi nego da, na kraju, prihvati koncept prelazne vlade koja bi pripremila slobodne izbore”, navodi Marković.
Novi broj nedeljnika „Vreme“ stiže na kioske u četvrtak (20. februar). Ovde se možete pretplatiti na štampano ili digitalno izdanje.
Zašto je Vučić primoran da formira iznuđenu i tunjavu vladu? Zbog čega Srbija iz februara 2025. više nije ista ona zemlja iz oktobra 2024? Kako je šef države došao u iznudicu da mu nijedan potez koji već tri meseca povlači ne radi posao? Gde je u svemu ovome opozicija, kako da se rasani i šta treba da shvati
Prodaja delova Junajted grupe od državnog Telekoma stvara gotovo monopolistu na polju medijskog sadržaja. Kad se tome dodaju udari na male i nezavisne medije, pejzaž u kojem se građani Srbije informišu poprima još tamniju nijansu crne
Nestanak N1 i Nove S u današnjoj formi značio bi mračno medijsko doba u Srbiji. Doduše, ono je mračno već četiri decenije, ali bilo bi još crnje
Sad se diže ova generacija, koja se samo još sama od sebe nije ogradila, ide peške, nosi i ikone i krstove i ferari zastave, peva i Bilećanku i Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala, a sa njima Bošnjaci iz Pazara ruku pod ruku, i dok se ovi krste nakon 15 minuta tišine, uče dovu i klanjaju stojeći, kako je jedino i obavezno za mrtve. “Prvi put se osećam kao građanin ove zemlje”, rekao je jedan od studenata iz Novog Pazara
Paralelno sa celodnevnim masovnim skupom u Kragujevcu, iza čije organizacije stoje studenti i aktivisti a koji je bio erupcija dobre energije, kreativnosti, mladosti i nade – u starorimskoj Sremskoj Mitrovici na Sretenje se zbio naprednjačko-dodikovski skup koji je, najblaže rečeno, bio promenada tuge, mržnje i tektonskih laži. Hiroviti šef države, zvani “predmetna institucija”, održao je uobičajeni govor, sličan prethodnim hiljadama javnih nastupa. Dodao mu je novi “kvalitet”: ništa osim neistina, potpuno iščašenih iz realnosti, nije izrekao. I pretnji, neprikrivenih, te uvreda upućenih građanima koji već tri i po meseca protestuju širom Srbije, tražeći nazad otetu državu
U Srbiji više niko ne zna o čemu priča njen predsednik, novinare kažnjavaju na pravdi boga, aferaške velmože proglašavaju za svece, a nosioci javnih funkcija šire javnu sablazan. Ljudi – dokle ćemo tako
Niko kome lopatom nije odstranjen deo mozga ne veruje da su studenti obezbedili najveću stranu investiciju ikada, odnosno da su dobili tri milijarde evra da sruše vlast i otcepe Vojvodinu
Odbor Festa je doneo odluku da taj festival više neće biti u februaru nego u septembru. Stiče se utisak da je rešavanje ovog sporednog problema zapravo samo najava rešavanja onog suštinskog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
