Foto: Instagram/cuvarivatre
„Mi kažemo ne ratu u Ukrajini i tražimo slobodu za Rusiju, a zanima nas na koji način to ugrožava bezbednost Srbije“, upitao je danas na protestu predsednik Ruskog demokratskog društva Pjotr Nikitin
Udruženje Rusko demokratsko društvo danas je organizovalo protest na Trgu Republike povodom odbijanja boravišne dozvole aktivisti Vladimiru Volohonskom zbog „pretnji po nacionalnu bezbednost“.
Na Trgu se okupilo oko stotinu ljudi koji su držali transparente sa pitanjima na koji način oni koji se zalažu za mir mogu da ugroze bezbednost Srbije. Jedan od govornika bio je Pjotr Nikitin, koji je upitao na koji način suprotstavljanje ratu u Ukrajini ugrožava bezbednost Srbije.
„Mi kažemo ne ratu u Ukrajini i tražimo slobodu za Rusiju, a zanima nas na koji način to ugrožava bezbednost Srbije“.
Nikitin je ukazao na Ustav, koji strancima garantuje boravak u Srbiji bez diskriminacije i bez obzira na političko opredeljenje.
Prema njegovim rečima, Srbija se jasno distancirala od ratnih dešavanja u Ukrajini, pa nije najjasnije zašto Bezbednosno informativna agencija (BIA) radi na tome da dokaže da su Rusi koji se zalažu protiv rata nepoželjni u Srbiji.
Nakon govora, Nikitin je pročitao peticiju u kojoj se pozivaju predsednik države Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić da prekinu progon ruskih državljana koji se zalažu za mir i protiv politike predsednika Rusije Vladimira Putina.
Sredinom jula ove godine ruskom antiratnom aktivisti Nikitinu granična policija je na aerodromu „Nikola Tesla“ odbila ulazak u Srbiju, a kao razlog zabrane navedena je „zaštitna mera udaljenja, mera bezbednosti proterivanja stranca, odnosno zabrana ulaska u Srbiju“.
Nakon toga je 25. jula još jednom antiratnom aktivisti poreklom iz Rusije Vladimiru Volohonskom odbijen produžetak privremenog boravka u Srbiji, pod obrazloženjem da je procena BIA da predstavlja opastnost za bezbednost Srbije.
A.E./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na dan istorijskog protesta 15. marta, tačno u 19:11, nešto je nagnalo ljude u beg u Ulici kralja Milana. Od tada se nižu teorije, a konačnog dokaza nema. “Vreme” je utvrdilo brojne detalje o jezovitom zvuku koji je u sekundi razdvojio građane u prepunoj ulici, kao i onome što se dešavalo pre i posle
Ne može medijska blokada baš sve da blokira. Gnev je rastao, stvar je pukla, a studenti su hrabrošću probudili hrabrost i kod drugih. Naprednjacima se sveti i činjenica da su ukinuli politiku i javnu debatu, ubili opoziciju i vodili isključivo monolog, samopouzdani verovali da će njihova do zore goreti. A pretis-lonac se sve više zagrevao
“Predsednik Republike je govorio da ima mnogo milionera u njegovoj stranci. Onda ne znam šta bi značilo da je ovo pobuna bogatih. Ne mogu studente da tretiram kao tajkune i bogataše, to bi bilo smešno”, kaže Ružić za “Vreme”. “Samosvesni ljudi osećaju šta u društvu nije dobro. A sada situacija stvarno nije fenomenalna ili možda ja samo nemam ružičaste naočare”
Šta je vlada narodnog poverenja? Čemu bi ona vodila? Zašto je režim toliko osporava odnosno čega se toliko plaši? Šta govore primeri iz komšiluka
Sporadične akcije opozicije sve manje interesuju javnost. Narod kreće u samoorganizovanje u nedostatku vere da sadašnje političke stranke mogu bilo šta suštinski da promene. S druge strane, režim je uzdrman, ali dok tužilac i policija ne krenu da hapse sami zbog korupcije, a ne po nalogu, mora se tražiti političko rešenje za ono što se dešava u Srbiji
Neka se na kraju ispostavi da je rupu na prozoru dr Dragana Milića napravio detlić. Jedino što je u ovom trenutku relevantno je da postoji jasna sumnja da je na njega pucano, da je Vučić opozicionog prvaka u Nišu nazvao čistim zlom i da odsustvo njegove rekacije nije normalno
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić konačno je počeo formiranje nekakvog pokreta sa nekim profesorima. Super, njih niko ne zna pa ne može da ih gađa jajima
Naprednjački režim je postao opasan i ozbiljan bezbednosti rizik za sve građane Republike Srbije. Tako ga valja i tretirati
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
