Prvi pisak lokomotive u Valjevu je, po saznanjima koje ima Železnica, a kojima raspolaže generalni direktor Milanko, bio najveći događaj tog vremena, dok su, po direktoru istoričaru, svi čuli pisak, ali svi nisu videli voz
Železnice Srbije su svoj dan, 15. septembar, kad je ono 1884. stig’o voz do Niša, obeležile radno, sa predstavnicima Simensa i Telefon kabla potpisan je ugovor vredan 5,7 miliona evra za modernizaciju dela pruge na Koridoru 10. Povodom Dana železničara oglasio se resorni ministar Milutin Mrkonjić, Radnim i vrednim ljudima Železnica Srbije čestitam lep jubilej, dok je generalni direktor Železnica Srbije, mr Milanko Šarović, u svojim čestitkama bio jubilarniji, Praznik danas obeležavamo sa zavidnim rezultatima, na koje možemo da budemo ponosni. Ali, pred nama su veliki poslovi. Započeli smo značajan i sveobuhvatan proces modernizacije železnice, jer samo tako možemo da budemo brži, efikasniji, bezbedniji i kvalitetniji, jer samo tako možemo da budemo bliži razvijenom svetu i deo savremenih evropskih saobraćajnica…
Ako je tako bilo na jubilej, može se reći da je dan ranije, u nedelju, 14. septembra, kad je obeleženo 100 godina od dolaska prvog voza u Valjevo, bilo puno i dosta jubilarnije. Neka bude, naime, Plavi voz, sa funkcionerima i magistrom generalnim direktorom je u Valjevo svečano stigao sa 15 minuta zakašnjenja. Plan proslave 100-godišnjice od ulaska prvog voza u Valjevo imao je preciznu satnicu, u 10.07 prijem za rukovodstvo JP Železnice Srbije kod gradonačelnika, 10.23, zajednička konferencija za novinare, 12.02 početak Svečane akademije u Valjevskoj gimnaziji, 13.13 otkrivanje spomen-ploče na zgradi Stare železničke stanice, 13.30 ručak u restoranu Šofer bar.
PRECIZNA SATNICA: Ajmo redom, funkcioneri sa gospodinom magistrom generalnim direktorom stigli su prugom i tim Plavim vozom, onda su prešli u službene „oktavije“, koje su došle putem, i uspešno stigli do zgrade opštine. Tu dočekani. U opštini g. Šarančiću, i svima, dobrodošlicu zaželeo gradonačelnik Valjeva DS Zoran Jakovljević. Onda se za reč javio gospodin magistar generalni direktor, koga na to mesto turio Onaj Velja Ilić, i koji pre mesta generalnog direktora Železnica, sa ta prevozna sredstva, im’o iskustva kao vlasnik kafane „Bela lađa“ u Vrnjačkoj banji. Šta rek’o g. Šarančić, Evo ja bih par reči, da se zahvalim na ovoj toploj dobrodošlici, još rek’o da mu je mnogo drago da su se tako lepo okupili da obeleže 100 godina od prvog piska lokomotive, te da je, po saznanjima u Železnici, kojima on raspolaže, dolazak voza bio najveći događaj tog vremena. Još rek’o da je prošle godine barskom prugom, koja prolazi kroz Valjevo, prevezeno 200.000 putnika, a da je robni kargo-prevoz bio duplo veći.
Ondak bila ta konferencija za novinare. Gradonačelnik jopet pozdravio g. Šarančića rekavši da su postigli dogovore o raznim projektima. Jopet se, u svoje takoreći doktorsko sve pod konac odelo sa mnogo lepu kravatu, javio g. magistar generalni direktor, Ja bih da čestitam na ovako značajnom jubileju, da bi ponovio o prvom pisku lokomotive, rek’o i o saznanjima koje Železnica o tome ima, te da je u toku 2007. barskom prugom, prevezeno 200.000 putnika, a da je robni prevoz bio duplo veći. Rek’o i da su pokrenuli investicioni ciklus od 200 miliona evra, u pregovorima za još 300, sve u modernizaciju pruga, prevashodno Koridor 10, i rek’o, na zadovoljstvo domaćina, da je pruga Valjevo–Loznica, za koju socijalisti probili nekoliko tunela, jako važna.
VRLO LEPO I PRIJATNO: Zatim svi prešli u zgradu Gimnazije. Tu bilo mnogo lepo i sadržajno, u holu veliki transparent Železnice Srbije, po stepeništu i svuda mlade i obučene službenice Železnice koje su svima diskretno podarile bedž 100 godina voza. Prvo svi seli u svečanu salu, na himnu svi ustali, gradonačelnik Jakovljević rek’o o značajnom jubileju i pozdravio g. generalnog direktora, da bi generalni Milanko vrlo lepo uzvratio, o prvom pisku, o saznanjima koje imaju Železnice Srbije, 200.000 putnika, duplo veći robni prevoz… Podeliše i zahvalnice u povodu jubileja, prvi na spisku, ministar Mrkonjić, drugi na spisku za priznanje, mr Velimir Ilić, ne bejahu prisutni. Glumac reče kako to bilo pre 100 godina, javi se još jedared hor, bi kraj.
Dođoše do zgrade Stare železničke stanice, direktor valjevskog Narodnog muzeja, istoričar Vladimir Krivošejev, održa jedno mnogo lepo predavanje o tome da je ulazak prvog voza u Valjevo bio zaista veoma svečan, da su svi čuli pisak, ali da svi nisu videli voz… Gradonačelnik i generalni Milanko zajednički otkriše spomen-ploču „U čast graditelja pruge i slavu građana Valjeva“. Međusobno čestitaše, malo postojaše, pa se još malo reče g. Milanko.
Bi vreme ručku. Svi uđoše, svi sedoše, konobari su bili spremni, iako su prethodno veče, i sve do jutra, gostili goste na proslavi 60 godina Košarkaškog kluba Metalac, gde vele bilo mnogo lepo, muziku iz Čačak doveli Kićanović i Obradović, Srđan Šaper, i bez Tadića, vrlo lepo i osećajno otpev’o Devojko mala. Kod aperativa se vrlo lepo i prijatno javi Ješa Erčić, pomoćnik generalnog Milanka, Poštovani direktore, drage kolege, dobar dan, i dobro došli na obeležavanje ovako velikog jubileja, pre malo više od 800 godina Srpska pravoslavna crkva je dobila autokefalnost, pre tačno dva veka Dositej je održao prvo predavanje na Visokoj školi, pre tačno 90 godina srpska vojska je krenula u proboj Solunskog fronta, tačno pre 100 godina u Valjevo je stigao prvi voz… Generalni Milanko se nije javlj’o, prota Ljuba održa Gospode pomiluj molitvu pred ručak, svi uzeše da ručaju svega što bilo, svi uzeše da piju bijela i rumena vina. U neko doba jedan od ti novinara upita to pitanje pomoćnika generalnog Milanka, kol’ko sve koštalo, pomoćnik generalnog Milanka spremno odgovori, 211.000 dinara, do u bedž, bez ručka. U neko doba digoše se gosti iz Beograda sa g. Šarančićem na čelu, valjalo je poštovati vozni red.
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
