Tokom predizborne kampanje, jedina kikindska televizija izveštavala je samo o aktivnostima naprednjaka u javnim i partijskim ulogama, dok predstavljanju opozicionih kandidata iz Kikinde nije posvetila niti jedan sekund svog programa. Ta ista televizija, očekivano, opstaje zahvaljujući novcu iz javnog budžeta, najpre gradskog
Jedina lokalna televizija u Kikindi od pre četiri godine nosi ime grada, ali u poslednjoj deceniji mogla bi komotno da doda imenu i akronim SNS ili da se jednostavno nazove – Vučićeva televizija, kao uostalom i većina drugih u Srbiji. Kakva je uređivačka politika TV Kikinde jasno se videlo i tokom poslednje predizborne kampanje pošto je najveći deo vremena informativno-političkog programa bio izdvojen za promociju liste sa imenom Aleksandra Vučića, a opozicija je pominjana samo u izjavama naprednjaka – u negativnom kontekstu, naravno.
FUNKCIONERSKA KAMPANJA
Od 1. novembra i zvaničnog početka kampanje pa do izborne tišine, u političkim emisijama “Rezervisano” gostovali su samo funkcioneri i kandidati Srpske napredne stranke: Vladimir Đukanović, Dejan Bulatović, Maja Gojković, Vladimir Orlić, Predrag Rajić, Nemanja Starović, Nikola Selaković i, naravno, najpoznatiji kikindski naprednjak Milenko Jovanov.
I u centralnoj informativnoj emisiji Dnevniku mogli su se videti samo izveštaji o aktivnostima naprednjaka, što u ulozi javnih, što partijskih funkcionera, počev od lokalnih do već pobrojanih glavešina koji su posetili Kikindu pred izbore. Gledaoci su mogli kroz podugačke priloge da saznaju jedino da su podnete izborne liste sa Vučićevim imenom za republičku i pokrajinsku skupštinu, ostale nisu ni pomenute. A najbolje od svega je što su u svakom Dnevniku TV Kikinde od početka kampanje pa do izborne tišine, između priloga, emitovani predizborni spotovi liste “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” i označeni kao predizborni program, a ne, kako zakon zapoveda, kao oglasni ili zakupljeni termin.
A zakoni i dobri demokratski običaji zabranjuju i funkcionersku kampanju, tj. zloupotrebu javnih resursa za političku promociju, a upravo je najveći deo vremena centralne informativne emisije TV Kikinde tokom kampanje bio posvećen aktivnostima lokalnih i viših javnih funkcionera, istovremeno i visokih funkcionera SNS-a i kandidata na listama.
Čelnici lokalne vlasti obilazili su ustanove, gradilišta, udruženja, sportske događaje, republički i pokrajinski ministri su dolazili u Kikindu i delili poklone, i sve pod plaštom redovnih aktivnosti na javnim funkcijama, a ekipe TV Kikinde, kao i drugih lokalnih medija, pratili su ih u stopu i revnosno izveštavali o “najvećim poduhvatima i uspesima u novijoj istoriji i nikad boljem životu u Kikindi, Vojvodini i Srbiji”.
Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač bio je sveprisutan tih predizbornih dana i većinu nastupa je iskoristio da pomene uspehe državnog i gradskog rukovodstva, najavi nove velike investicije i često naglasi kako Srbija ne sme da stane. U skoro svakom Dnevniku pred izbore bio je najmanje jedan prilog sa gradonačelnikom, a često i više, pa smo ga gledali i slušali u izveštajima sa raznih skupova, proslava, manifestacija, svečanih otvaranja i podele donacija, uz visoke funkcionere državne vlasti, Fudbalskog i drugih saveza. Čak se pojavio u spotu za pesmu folklorne pevačke grupe, u ulozi kočijaša, a izradu pesme i spota usred izborne kampanje platila je gradska vlast.
Pored sopstvene produkcije (skromne, iz budžeta plaćene i jednoj partiji podređene), kao deo mreže provladinih regionalnih televizija, TV Kikinda dobar deo programa popunjava emisijama drugih televizija i produkcija, a deo tog paketa je i naprednjačka propaganda, tako da gledaoci jedine lokalne televizije na severu Banata mogu čuti informacije o uspesima i podvizima naprednjačkih vlasti širom Vojvodine i Srbije, a često i upakovane priloge o zloj, antidržavnoj i antinarodnoj opoziciji.
A ZA OPOZICIJU – NULA SEKUNDI
Tako su informativne emisije TV Kikinda bile popunjene izveštajima o aktivnostima naprednjaka u javnim i partijskim ulogama, dok se o drugim izbornim listama i njihovim aktivnostima tokom mesec i po dana zvanične predizborne kampanje nije čula nijedna, ni pozitivna ni neutralna informacija, čak ni imena opozicionih kandidata za poslanike iz Kikinde, od kojih su neki i postali poslanici. Nijedan kandidat, a ni predstavnik opozicionih partija nije pozvan sa ove televizije za izjavu ili intervju tokom predizborne kampanje, niti je objavljena bilo kakva informacija o skupovima i akcijama opozicionih partija i koalicija. Praktično nula sekundi, a takav tretman opozicija ima na ovoj televiziji godinama unazad, i jedina novost u poslednjoj kampanji je što nijednom nisu pomenuti kandidati Socijalističke partije Srbije – ni po dobrom ni po lošem.
A deo opozicije je pominjan u programu TV Kikinda samo kroz izjave naprednjačkih funkcionera i svaki put, podrazumeva se, u negativnom kontekstu. Na meti su uglavnom bili lideri partija okupljenih u koaliciji “Srbija protiv nasilja”, najčešće Dragan Đilas.
Zakon o elektronskim medijima, kom podleže i DOO za televizijsku delatnost Televizija Kikinda, osnivač istoimene televizije, jasno kaže da medijski pluralizam podrazumeva i raznovrsnost medijskog sadržaja u pogledu ravnopravnog i uravnoteženog izražavanja političkog mišljenja, čak se član 62 bavi obavezama u odnosu na izbornu kampanju i jasno kaže da je, između ostalog, obaveza pružaoca medijskih usluga, pa i Televizije Kikinda, da u toku kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbedi zastupljenost bez diskriminacije u predizbornom programu. Uz to, zabranjeno je prikriveno objavljivati predizborni program, a trideset dana pre dana određenog za glasanje mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati na izborima. Zabranjen je i govor mržnje (član 71).
BUDŽETSKI MILJENICI
Sve ove odredbe TV Kikinda je grubo kršila tokom poslednje predizborne kampanje, a posebno je problem što ovaj medij finansijski opstaje zahvaljujući novcu iz javnog budžeta, najpre gradskog. Od 2014. do prošle godine samo na konkursima Grada Kikinde ova televizija dobila je skoro 100 miliona dinara, preciznije 96.687.000 dinara, odnosno 820.000 evra. Sve po projektima koji su navodno zasnovani “na ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja”, kako je zapisano u Zakonu, a u stvari su pokriće za izvlačenje novca iz javnog budžeta za finansiranje partijske propagande.
U prošloj godini Televizija Kikinda je po projektu “Kikinda kroz TV izlog” na lokalnom konkursu podržana sa 8.000.000 dinara (oko 67.000 evra), a iz pokrajinskog i republičkog budžeta dobila je za tri manja projekta ukupno 1.150.000 dinara (više od 9.700 evra). Kada se tome dodaju milioni dinara koji su u firmu ušli preko pojedinačnih davanja raznih gradskih i pokrajinskih organa, javnih preduzeća i ustanova, kao i preko oglasa i reklama javnog sektora, ispada da ta televizija mesečno košta najmanje 10.000 evra sve poreske obveznike u Kikindi, a zauzvrat im daje čistu partijsku propagandu.
TV Kikinda je naslednica TV Rubin Kikinda, ispostave istoimene kruševačke televizije, osnovane 2005. godine uz pomoć tadašnje lokalne vlasti radikala i socijalista. Od prvog dana uređivačka politika bila je naklonjena tim partijama, ali nikad do kraja zatvorena za druge opcije i drugačije mišljenje. Sve do dolaska naprednjaka na vlast. Od tada, iz godinu u godinu, postaje televizija jedne partije, a polako menja vlasništvo, da bi pre pet godina vlasnica i odgovorna urednica postala Ivana Radojević, u medijskom svetu potpuno nepoznata Beograđanka, koja se pre kupovine televizije bavila proizvodnjom igračaka preko preduzetničke radnje “Zvezdanik” i očigledno bliska naprednjačkom vrhu. Od 2020. godine TV Rubin je TV Kikinda, a radi na osnovu dozvole Regulatornog tela za elektronske medije (REM) o pružanju terestrijalne (zemaljske) medijske usluge na teritoriji opština Kikinda, Čoka, Nova Crnja, Novi Bečej, Zrenjanin i Žitište.
A da je Savet REM-a iole nezavisan i predan zakonu, da obavlja nadzor nad pružaocima medijske usluge i izriče sankcije – od opomena i upozorenja do mere zabrane emitovanja – TV Kikinda bi odavno zaslužila najstrože mere. Ali, kako je REM takav kakav jeste, moguće je da većina televizija, od velikih do malih kakva je kikindska, bez ikakvog zazora šire propagandu u korist vladajuće partije i opoziciju provlače kroz medijsko blato. Povrh svega, kao što je u slučaju TV Kikinde, sve to rade – o trošku svih građana.
Grad Kikinda je na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa prošle godine podelio 24 miliona dinara, odnosno, više od 200.000 evra, a najveći deo novca pripao je lokalnim medijima pod kontrolom Srpske napredne stranke. Pored TV Kikinde, i lokalni portal kikindski.rs i štampani nedeljnik “Komuna” su tokom predizborne kampanje veći deo prostora posvetili pozitivnom izveštavanju o aktivnostima liste “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane”, a opoziciju su spominjali samo u negativnom kontekstu, kroz izjave naprednjaka, te potpisane i nepotpisane komentare.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
