foto: tanjug
U pozivu zainteresovanim kupcima stoji šta se i kako prodaje, ali ne i neka obaveza tipa "nastavak obavljanja iste delatnosti", "zabrana prodaje nekretnina u nekom roku". Stoga bi prodaja PKB-a na način kako se to čini mogla da se protumači kao ustupak nekom "svom", koji bi kupio zemljište po jednoj ceni, a onda ga prodavao po drugoj, višoj
Poslednjeg dana prošle godine Agencija za privatizaciju objavila je poziv svim zainteresovanim licima za učešće u postupku privatizacije Poljoprivredne korporacije Beograd AD (PKB), „modelom prodaje imovine, metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem“ 51 odsto „stalne imovine“ – 17.677 hektara zemljišta u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin bez prefiksa „poljoprivredno“ i/ili „građevinsko“, proizvodni pogoni, infrastruktura i vlasnički udeli u drugim preduzećima – Poljoprivrednoj avijaciji, Institutu za naučno-istraživački rad i transfer tehnologije i Veterinarskoj stanici, kao i celokupna „promenljiva imovina“ – osnovno stado, „ostala biološka sredstva“ – zalihe, zasejani/zasađeni usevi na zemljištu koje se prodaje i „osnovna sredstva u pripremi“ – šta god to bilo.
Stalna imovina koja se na prodaju nudi procenjena je na (zaokruženo) 150 miliona evra, a promenljiva na (okvirno) 40 miliona. Stalna imovina biće prodata onom ko ponudi najbolju cenu uz obavezu da pride kupi/plati i promenljivu, čija će konačna vrednost biti precizno određena tek po okončanju prodaje stalne imovine.
Pravo na učešće u nadmetanju imaju isključivo domaća pravna lica registrovana za „obavljanje poljoprivredne proizvodnje – uzgoj muznih krava“ koja otkupe prodajnu dokumentaciju (300.000 dinara), uplate depozit od (reda) 35 miliona evra i obavežu se na čuvanje poslovne tajne i koja su u poslednjoj poslovnoj godini – pravno lice koje u nadmetanju učestvuje, osnivač ili krajnji vlasnik – od poljoprivredne delatnosti uopšte uzev ostvarili prihod od najmanje 50 miliona evra.
Zainteresovani koji ispunjavaju prethodne uslove mogu da podnesu prijavu „u okviru zatvorenog koverta“ (tako piše, blago nama i srpskom jeziku) zajedno sa ponudom do 29. februara u podne, koje će da budu otvorene dva dana kasnije – 2. marta takođe u podne.
Privatizacija ove nekada davno najveće poljoprivredno-prerađivačke kompanije u Evropi, sad „samo“ najveće farme krava u toj istoj Evropi, aktuelna je od tzv. demokratskih promena, od kad preovlađuje (zvanično) mišljenje da samo privatni sektor može da ostvaruje dobit.
Tu mantru nakratko je prekinuo prethodni gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji je uspeo da prezaduženi i na smrt bolesni „privredni subjekt u restrukturiranju“ vrati u život – da iz tekuće proizvodnje isplaćuje zaposlenima plate, redovno uplaćuje poreze i doprinose, uz sukcesivno smanjivanje zaduženosti: otkako je 2010. godine vlasništvo nad ovim poljoprivrednim dobrom preneseno sa Republike na Grad, PKB je poslovao sa dobitkom, a naveći je zabeležen u poslovnoj 2013. – 18 miliona evra.
ZA I PROTIV: Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Miladin Ševarlić, tradicionalno „antiprotivan“ svakoj privatizaciji nekadašnjih poljoprivrednih kombinata, kaže da bi se privatizacijom PKB-a onemogućio uticaj države na kreiranje agrarne politike, posebno za proizvodnju goveda i svinja, kao i da u tom slučaju Srbija može da se „oprosti“ od celokupne proizvodnje semena. PKB je, zaključuje, najveća kompanija agrobiznisa u Evropi i zbog toga mora da bude pod posebnom pažnjom države i javnosti – da bude „načisto“ koji je to je javni interes u prodaji te kompanije, ako ga uopšte ima.
Za Gorana Živkova, poljoprivrednog eksperta i (nakratko) ministra poljoprivrede u vladi Vojislava Koštunice, privatizacija PKB-a nije sporna, već je sporan način: po njemu, PKB nipošto ne bi trebalo da se prodaje đuture, već na parče – farme krava sa zemljištem potrebnim za proizvodnju stočne hrane, farme svinja sa (takođe) potrebnim zemljištem, semenarski i povrtarski kapaciteti, udaljene parcele u tablama ne manjim od 10 hektara… Na taj način, rezonuje, proširio bi se broj potencijalnih kupaca, jer svega nekoliko domaćih „tajkuna“ mogu toliko da se „isprse“, ako ih uopšte ima zainteresovanih. „U stvari, nekako mi se čini da se kupac već zna i da se ceo tender pravi za neke istočne prijatelje“, zaključuje Živkov. „Oni će (posle) prodavati deo po deo, hektar po hektar, i na kraju će napraviti odgovarajuće ekonomske celine.“
„Ovaj projekat je za nas veoma važan jer PKB ne stoji dobro, subvencionišemo ga i zato je važno da nađemo kupca koji se bavi tom vrstom delatnosti. To znači da će onda PKB moći efikasnije da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Važno je i da ljudima koji tamo rade, a kojih ima oko 2000, obezbedimo sigurno radno mesto“, izjavio je ovim povodom gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Predstavnici Samostalnog i Nezavisnog sindikata PKB-a, Milisav Đorđević i Nikola Lazić, tvrde suprotno – da nije tačno da PKB posluje s gubitkom, već da je 2014. dobit te kompanije bila 230 miliona dinara, iako iz gradskog budžeta korporacija nije dobila ni dinara, kao i da se protiv PKB-a vodi negativna kampanja i iznose neistine da bi se opravdala najavljena prodaja.
DEO, NIŠTA, SVE: Da će PKB da „ide na doboš“, e da bi postao „tržišno konkurentan“, najavio je još krajem 2014. predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević, ali da novi vlasnik neće moći da raspolaže građevinskim zemljištem kombinata.
Pola godine kasnije, pomoćnik gradonačelnika Beograda Borko Milosavljević na Trgovinsko-investicionom forumu Beograd–Šangaj, održanom u Privrednoj komori Srbije, ovaj naum je potvrdio: „Privatizacija PKB-a će podrazumevati prodaju zemljišta, ali uz obavezu preuzimanja i određenih uslova, a to je da se zadrži kontinuitet proizvodnje poljoprivredne delatnosti u određenom periodu, određeni broj radnika, a tražiće se jaka bankarska garancija kako bi se obezbedili jaki investitori.“
Još pola godine kasnije, na forumu „Beogradski investicioni dani“ gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je da PKB nije profitabilno preduzeće, da duguje 60 miliona evra i da se zato ide na privatizaciju, ali da se neće prodavati zemljište te firme, da će prava oko 2000 zaposlenih biti „maksimalno zaštićena“, kao i da je za preuzimanje zainteresovano 11 kupaca.
HOĆE–NEĆE: Nameru da kupe PKB iskazali su u aprilu Miodrag Kostić i Predrag Matijević, odnosno konzorcijum njihovih kompanija – MK Grupe i Industrije mesa Matijević – u zajedničkom saopštenju: „Kompanije MK Grupa i IM ‘Matijević’ imaju nameru da udruže kapital, znanja i iskustva i osnuju konzorcijum ova dva privredna društva, kao zainteresovanog kupca za kupovinu PKB korporacije a.d. Padinska Skela. Ideja vodilja osnivanja konzorcijuma je stvaranje respektabilnog domaćeg kupca u procesu privatizacije, koji će biti ravnopravan ponuđač sa drugim domaćim i stranim investitorima.“
„Neću se prijaviti za kupovinu PKB-a, a glavom garantujem da zbog cene niko od naših poljoprivrednika neće preuzeti ovaj kombinat“, izjavio je nedavno za novine Matijević. Cena je, veli, previsoka – tri puta veća od one po kojoj je MK Grupa nedavno kupila PIK „Bečej“. Mnogo je, tvrdi, 150 miliona evra za PKB, jer ima „lošu i neisplativu zemlju“, a poljoprivredna proizvodnja je sve manje isplativa. „Već više od godinu dana cena stoke i mleka pada, a to znači i manje prihode“, obrazlaže svoje odustajanje od kupovine Matijević, koji je pre nešto više od mesec dana bio takmac MK Grupi na licitaciji za preuzimanje PIK „Bečej“.
Poljoprivredni kombinat Beograd osnovan je odlukom Vlade Republike Srbije 27. decembra 1945. godine kao državno preduzeće, sa zadatkom da snabdeva Beograd osnovnim prehrambenim proizvodima. Od skromnih početaka u močvari Pančevačkog rita, PKB je izrastao u najveći sistem agrobiznisa u bivšoj SFRJ. Osnovu sistema činila je primarna poljoprivredna proizvodnja, ratarstvo i stočarstvo, koja je izgradila preradne kapacitete na osnovnim proizvodnim linijama: prerada mleka, prerada mesa, proizvodnja koncentrovane stočne hrane, prerada voća i povrća, prerada žitarica i drugih proizvoda. Uporedo sa razvojem preradnih kapaciteta, razvijena je sopstvena mreža trgovinskih i turističko-ugostiteljskih objekata, čime je zaokružen sistem proizvodnje, prerade i plasmana proizvoda ishrane iz programa PKB-a.
Finansijska funkcija sistema bila je integrisana kroz PKB Internu banku tako da su profitni centri u znatnoj meri kreditirali sezonske potrebe primarne proizvodnje sa obrtnim sredstvima. Intenzivan razvoj PKB-a stvorio je potrebu da se u sistemu formiraju organizacije nosioci razvoja, i to Institut PKB Agroekonomik i PKB Agroinženjering, koje su, pored realizacije razvojnih programa u PKB-u, bile nosioci konsalting i inženjering usluga koje je PKB pružao u zemlji i u nizu država u razvoju u Africi, Južnoj Americi, na Bliskom Istoku, zemljama bivšeg SSSR. Ovakav PKB bio je interesantan za niz preduzeća u Srbiji koja su došla u krizu poslovanja i koja su našla rešenje opstanka u integraciji sa PKB-om. Zakonskim projektima u predtranzicionom periodu, nametnuto je segmentiranje tehnoloških celina na pojedinim linijama proizvodnje i njihovo organizovanje u posebne pravne subjekte. Ovo je dovelo do dezintegracije PKB-a i jednostranog izlaska iz sistema profitabilnih centara prehrambene industrije, trgovine i finansijske funkcije.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
