Najnoviji izveštaj Evropske komisije, u koji je naš novinar imao uvid, daje Srbiji šansu, ali to nije razlog za slavlje
Od dopisnika iz Brisela
Ono što je za školarce dan kada se dele knjižice, to je peti novembar za zemlje koje streme članstvu u Evropskoj uniji. Svake godine na taj dan, Evropska komisija podnosi Parlamentu obiman izveštaj o tome koliko je koja zemlja napredovala na putu prema Evropi, a od ocena iznetih u tom izveštaju zavisi kojoj će državi biti omogućen prelazak u sledeći razred – ka statusu kandidata ili člana – a koja će biti svrstana među ponavljače. Na osnovu preliminarnog dokumenta u koji je „Vreme“ dobilo uvid (zvanična verzija biće objavljena nakon predaje ovog teksta u štampu) moglo bi se, ukratko, zaključiti sledeće: i pored nekoliko kečeva, Srbija nije izgubila godinu, ali će morati dobro da zagreje stolicu ukoliko stvarno misli da tokom 2009. zvanično postane kandidat.
Razloga za zabrinutost bilo je mnogo, i do pre samo par nedelja mogle su se čuti prilično mračne prognoze, zasnovane na činjenici da je gotovo cela protekla godina potrošena na Kosovo, izbore i postizborna natezanja, dok je parlament, i onda kad je zasedao, mahom bio u blokadi. Čak i poslovično optimistični Božidar Đelić pominjao je parlament kao „zakonodavnu crnu rupu“, dok su pojedini dnevni listovi, oslanjajući se na anonimne izvore, svrstavali Srbiju među otpisane. Ipak, na kraju se ispostavilo da, kao što se u izveštaju na nekoliko mesta naglašava, Srbija može da računa na status kandidata tokom iduće godine, pod uslovom da do sledećeg novembra preskoči niz prilično visokih prepona.
LEPE REČI: Najpre, dobre vesti: Srbija je u izveštaju pohvaljena zbog poboljšane saradnje sa Haškim tribunalom, zahvaljujući hapšenju i isporučivanju Radovana Karadžića i Stojana Župljanina, mada se Ratko Mladić još uvek pominje kao uslov. Zatim, povoljno je ocenjeno što Srbija aktivno učestvuje u regionalnim inicijativama, kao što su Cefta i nedavno uspostavljen Savet za regionalnu saradnju (RCC). „Učinjen je napredak“, kaže se u izveštaju, „u uspostavljanju civilne kontrole nad snagama bezbednosti“, a još je više urađeno u razvoju nebankarskog finansijskog sektora (investicioni fondovi, privatno osiguranje i sl.). Konstatuje se i poboljšanje zaštite prava manjina i kulturnih prava (mada se pominje i serija napada na Albance, pre svega u Vojvodini, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova). To bi, uglavnom, bili oni predmeti iz kojih je Srbija dobila četvorke ili petice, to jest napredovala u odnosu na prošlogodišnje stanje. U daleko većem broju slučajeva, međutim, eksperti Komisije dali su ocenu „izvestan napredak“ (trojka), neznatan napredak“ (dvojka), „bez napretka“ (kec) ili „bez strategije i pravnog okvira“ (nula).
Među tim ocenama ubedljivo dominiraju dvojke i trojke, što se pre svega odnosi na razvoj demokratije i vladavinu prava, što je jedan od ključnih kriterijuma za dobijanje statusa kandidata. Kada je reč o ekonomiji, pominje se rastući spoljni debalans, slab napredak na polju privatizacije zbog političke nestabilnosti, kao i preveliki javni rashodi što sve zajedno, kaže se, čini Srbiju ranjivom u globalnoj finansijskoj krizi. Sa druge strane, pohvaljena je restriktivna monetarna politika, te početak primene zakona vezanih za uspostavljanje konkurentskih odnosa na unutrašnjem tržištu. Sistem carinske kontrole je, kaže se, usaglašen sa evropskim, ali se oštro kritikuje slaba ili nikakva kontrola robe koja ulazi sa severa Kosova što, kaže se, lišava vladu važnog izvora prihoda.
Inače, problemi vezani za Kosovo često se spominju u izveštaju, mada su autori skrupulozno ubacili reči „u skladu sa rezolucijom 1244“ u skoro svaku rečenicu. Tako je pohvalno ocenjeno što se Srbija obavezala da će se protiv nezavisnosti boriti isključivo nenasilnim sredstvima, ali joj se zamera što obeshrabruje kosovske Srbe da učestvuju u tamošnjim institucijama i zahteva se „konstruktivan i kooperativan“ odnos prema Euleksu.
Gotovo svuda se provlači konstatacija da Srbija ima „dobar ukupni administrativni kapacitet“, što bi se, u skladu sa analogijom s početka ovog teksta, moglo prevesti kao „vaše dete je mnogo pametno, još samo ako bi htelo da se prihvati knjige“.
GVOZDENA VRATA: Iz nekoliko predmeta, Srbija je dobila izrazito loše ocene, a to se pre svega odnosi na suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala. Kad je o potonjem reč, kaže se da je pravni okvir „nedovršen“, zbog odlaganja primene novog Zakona o krivičnom postupku, kao i da ne postoje ni nacionalna strategija ni akcioni plan. Efikasnost Specijalnog suda za organizovani kriminal je „bitno umanjena“ kratkotrajnim mandatom tužioca, a Srbija je dobila packe i zbog nedovoljne saradnje sa inostranim službama kada je reč o finansijskom kriminalu, te za loše rezultate u sprečavanju pranja novca. Kao jedan od najozbiljnijih problema pominje se promet opojnih droga, gde se opet uočava nedostatak nacionalne strategije usmerene kako na sprečavanje tranzita tako i na prevenciju i smanjenje domaće potražnje.
Javna finansijska kontrola, kaže se, u Srbiji jedva postoji, a ministarstva i političke stranke praktično ne podležu ozbiljnoj reviziji. Sistem javnih nabavki je zastareo i nefunkcionalan, a kad je reč o pranju novca, nedavno donesen zakon se ne primenjuje. I konačno, Srbiji se zamera što sporo ili nikako ne reaguje na napade na predstavnike civilnog društva, naročito na novinare (pominje se konkretno i slučaj potpisnika ovog teksta iz aprila prošle godine).
Sve u svemu, može se reći da u ovogodišnjem izveštaju Komisije nema mnogo toga što nismo i sami znali, te da je, ako ste skloni da čašu vidite kao polupunu, „u načelu povoljan“. Međutim, čak i pod uslovom da tokom sledeće godine pošteno zapnemo i prevaziđemo pobrojane zamerke, status kandidata nam još nije garantovan. U Briselu se, naime, sve glasnije šapuće da se Nemačka i Francuska, a možda i još neke zemlje članice, spremaju da potpuno blokiraju bilo kakvu priču o širenju EU dok se ne reši pitanje Lisabonskog sporazuma koji je odbačen na irskom referendumu. Ukoliko se to desi, ceo Balkan (uključujući i Tursku) naći će se u ozbiljnom škripcu (jer ozbiljnih kandidata van tog područja nema), ali će Srbija, možda po prvi put u poslednjih dvadesetak godina, moći mirne duše da kaže da je za probleme kriv neko drugi.
Pored Srbije, izveštaj Evropske komisije obuhvata i Tursku, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Kosovo. Evo kako su prošle naše komšije:
Hrvatska: I pored bojazni da će serija mafijaških obračuna usporiti hrvatski put u Evropu, Hrvatska je u izveštaju prošla bolje nego što su se mnogi nadali, uz jasnu konstataciju da bi tokom sledeće godine mogla da okonča tehničke pregovore o članstvu u EU (Hrvatska je kandidat od 2005). Kao zamerke se navode neefikasnost upravnog i pravnog sistema, korupcija, loš položaj manjina i slabi rezultati na povratku raseljenih Srba. Sem toga, zahteva se privatizacija brodogradilišta, što Hrvatska iz socijalno-političkih razloga već godinama izbegava da uradi.
Makedonija: Iako nije najgore ocenjena, Makedonija je verovatno najveći gubitnik u ovogodišnjem izveštaju. Mada je naš južni sused kandidat već tri godine, Makedoncima je poručeno da nisu ispunili uslove za početak pregovora o članstvu. Kao glavni razlozi se navode nasilje tokom prošlih izbora, slab napredak u reformama i nedovoljna usaglašenost sa evropskim zakonskim standardima. Nerazrešen spor oko imena sa Grčkom je takođe problem, kaže se u izveštaju.
Bosna i Hercegovina: Ovakva kakva je, Bosna teško može da računa da će postati kandidat. „Potrebna je“, kaže se, „zajednička vizija o pravcu u kome se zemlja kreće“, a to se, s obzirom na odnose između entiteta, teško može očekivati. Krivicu za lošu političku i ekonomsku situaciju u zemlji, prema izveštaju, podjednako snose lideri oba entiteta, za koje se takođe kaže da su skloni da dovode u pitanje Dejtonski sporazum.
Crna Gora: Bivše drugo oko u glavi je krenulo sa političkim reformama, ali Komisija ukazuje na nedostatak vladavine prava i zahteva reforme u pravosuđu. Rešavanje tih problema biće „veoma veliki izazov za crnogorske vlasti“, kaže se u izveštaju.
Kosovo: Nimalo iznenađujuće, Kosovo je dobilo ubedljivo najgoru ocenu, zbog veoma loše ekonomske situacije, nepoštovanja prava manjina i organizovanog kriminala. (Jedan deo odgovornosti za takvo stanje izveštaj prebacuje na Srbiju). Međutim, s obzirom da ga ne priznaju sve članice EU, Kosovo još uvek nije ni kandidat za kandidata.
Albanija: Albanija je potpisala Sporazum o asocijaciji i pridruživanju još pre dve i po godine, ali još uvek nije izvesno da će u dogledno vreme postati kandidat, zbog lošeg funkcionisanja državnih institucija i nedostatka vladavine prava.
Članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara sastali su se u Bajinoj Bašti sa predstavnicima medija i tužiocima kako bi razgovarali o mehanizmima za brzo reagovanje na eventualne napade tokom predizborne kampanje. Grupa će pratiti izbore u Bajinoj Bašti, Lučanima i Sevojnu i pružati podršku novinarima u slučaju ugrožavanja njihove bezbednosti
„Vreme“ zavisi samo od vas, jer je čvrsto rešilo da ne pravi trule kompromise. Zato smo pokrenuli crowdfunding kampanju. Uključite se u važan posao očuvanja nezavisnog novinarstva
Antirežimski blok veoma dobro stoji u Sevojnu, Boru, Kuli, Bajinoj Bašti i Aranđelovcu. Nešto je slabiji u Smederevskoj Palanci, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu i Lučanima. Manje zbog toga što se nije baš najbolje organizovao, više usled visoke startne pozicije režima u pojedinim delovima zemlje – analitičari kažu da je SNS najmanje oslabio na jugu i istoku Srbije
Kada vlast ignoriše posledice svojih odluka, ne samo da zanemaruje sadašnje žrtve, nego i stvara kulturu u kojoj svaka buduća katastrofa postaje legitimna
Slučaj u kome se patrijarh Porfirije (na slici) suočava sa mogućnošću da protiv njega bude pokrenut postupak zbog mobinga – koji je u krajnjoj suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima – ostavio je gorak utisak u delu javnosti u Srbiji, najpre među onima koji, ruku na srce, naivno veruju da se takve stvari u Crkvi ne događaju. Međutim, poznavaoci crkvenih prilika odavno znaju da su slučajevi mobinga nad sveštenicima koji izađu u javnost nažalost samo vrh ogromnog ledenog brega o kojem se malo govori
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
