Duplo uživanje
„Vreme” pre vremena: Novogodišnji dvobroj već u sredu na kiosku
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Na najposećenijem domaćem forumu Burek.com, korisnici neometano kače fotografije ženskih zadnjica i intimnih delova tela, slikane tajno, uhvaćene dok prekrštaju noge, ili snimljene odozdo, na stepenicama, u gradskom prevozu, a ima i fotografija žena koje su slikane u svojim stanovima, dok se presvlače. Forum obiluje slikama iz kabina za presvlačenje u prodavnicama i javnim kupalištima. Lekarke, medicinske sestre i druge žene čiji posao zahteva nošenje uniforme, naročito su na meti. Zbog manjkavosti zakona, žrtve su, praktično, nemoćne
Prošlonedeljna vest da se na najposećenijem domaćem internet forumu Burek.com, nalazi više od 10.000 fotografija nepoznatih žena, snimljenih bez njihove dozvole i objavljenih bez njihove saglasnosti, ispostavila se kao prava „poslastica“ za tabloide. Priča o tajnom slikanju ženskih zadnjica, sakrivanju telefona sa kamerom u kabine za presvlačenje i snimanje kroz ključaonicu, prošla je manje-više nezapaženo, izuzimajući žutu štampu, iako predstavlja odličan povod za pokretanje rasprave o tome koliko su žene u Srbiji upućene u to šta sve predstavlja seksualni napad i seksualno uznemiravanje; koliko smo odmakli po pitanju zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ko sve, kada i pod kojim uslovima ima prava da snima i nadzire građane.
U sredu, 18. jula, novosadski Radio 021 objavio je vest da se na najposećenijem domaćem forumu nalaze desetine hiljada fotografija Novosađanki i žena iz drugih gradova Srbije, da korisnici foruma pominju i njihove biografske podatke, imena, adrese ili gde rade, nastojeći da ih identifikuju. Novinari Radija 021 najviše pažnje posvetili su forumskoj temi „Novosađanke“, koja služi tome da korisnici kače slike devojaka iz Novog Sada, najčešće portrete i fotografije iz večernjih izlazaka, pa se onda raspituju da li neko od ostalih forumaša zna ko je devojka. Tema, koja se inače nalazi na podforumu „Seks, erotika, lepotice, 18+“, zaključana je još 2008. i od tada se na njoj ne može postovati, ali je i dalje vidljiva, kako registrovanim korisnicima, tako i svakome ko poseti ovu internet stranicu. Poslednja poruka na temi, koju je ostavio administrator, kaže da je tema zaključana jer veliki broj devojaka čije su slike objavljene zapravo i nije iz Novog Sada, ali i: „Gotovo svakodnevno dobijamo prijave da su nečije privatne slike zloupotrebljene, i prijave su gotovo uvek za istih par korisnika, pa i njih ovom prilikom molimo da takve slike ne postavljaju“. Veliki broj fotografija sa ove teme već su uklonili administratori, pa umesto slika sada stoji obaveštenje: „Komentar je uklonjen zbog toga sto sadrži privatne slike maloletnih lica“.
Najproblematičnija tema na ovom forumu, međutim, jeste „Voajer u letu“. Tu korisnici, koji bez ustručavanja sebe nazivaju voajerima i pišu koliko uživaju u ovom „hobiju“, kače fotografije nepoznatih žena koje duboko zadiru u njihovu privatnost. Najčešće su fotografije ženskih zadnjica i intimnih delova tela, slikane tajno, uhvaćene dok prekrštaju noge, ili snimljene odozdo, na stepenicama, u gradskom prevozu, i slično. Međutim, ima i fotografija žena koje su slikane u svojim stanovima, dok se presvlače, a autor fotografije se pohvalio da je slike uspeo da napravi zahvaljujući dvogledu. Osim toga, na temi „Voajer u letu“ ima tajno snimljenih fotografija iz kabina za presvlačenje u prodavnicama i javnim kupalištima. Lekarke, medicinske sestre i druge žene čiji posao zahteva nošenje uniforme, naročito su na meti, jer se na ovom forumu nalaze fotografije snimljene tako što je neko od njihovih kolega sakrio mobilni telefon sa kamerom u prostoriji gde se presvlače, a potom ih okačio na forum. Tek na ponekoj fotografiji ženama je zaklonjeno ili blurovano lice. Na velikoj većini, lica se vrlo jasno vide. Voajerima sa Bureka nisu primamljive isključivo žene u kratkim suknjama. Sudeći po fotografijama, žene nisu sigurne nikada i nigde. Izvesnu dozu mučnine izazivaju slike starica koje na svojim balkonima zalivaju cveće, pognute tako da je onima koji ih gledaju sa visine moguć neometan pogled na njihov dekolte i grudi. „Dovitljive“ komšije iz zgrada preko puta, sa viših spratova, ovo koriste kako bi obezbedili svež voajerski materijal za forum, da bi se onda zgražavali nad ostarelim ženskim telima.
UNOSAN BIZNIS: O forumu Burek.com „Vreme“ je već pisalo (videti br. 1098) u januaru ove godine, nakon što je njegov osnivač i direktor Ivan Minić objavio blog u kom objašnjava zašto u svom preduzeću ne bi nikada zaposlio ženu. Kakvu ulogu imaju žene za ovaj forum koji se često navodi kao primer uspešnog internet preduzetništva, sada je nešto jasnije. Možda nisu pogodne za zapošljavanje, ali su zato odličan materijal za privlačenje korisnika; veliki broj korisnika privlači banere i reklame, a od toga se živi. Dakle, žene su odlična roba, pa eto recepta za uspešno poslovanje na internetu. Međutim, u celoj priči ima jedna kvaka: „U konkretnom slučaju ostvareni elementi biće krivična dela neovlašćeno fotografisanje iz člana 144 Krivičnog zakonika, neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz člana 145 i neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146“, rekao je za „Vreme“ tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković. „Iako ovo Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal jeste nadležno za krivično gonjenje počinilaca krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, Krivični zakonik predviđa da se krivično gonjenje zbog izvršenja navedenih krivičnih dela preduzima po privatnoj tužbi.“ Ovo znači da tužilaštvo nije ovlašćeno za postupanje u navedenim slučajevima, osim ako neka od žena čije su se fotografije našle na forumu ne podnese privatnu tužbu.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, potvrdio je „Vremenu“ preko svog Tviter naloga da je načelno svaka obrada ličnih podataka bez osnova u zakonu ili bez pristanka lica o čijim podacima se radi – nedopuštena. Kako je Šabić trenutno na godišnjem odmoru, opširniji odgovor dobili smo iz Kancelarije poverenika gde je „Vremenu“ rečeno da je Poverenik povodom ovog slučaja već reagovao tako što je, po službenoj dužnosti, otvorio postupak nadzora nad sprovođenjem i izvršavanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti od strane Privrednog društva Burek.com DOO, sa sedištem u Novom Beogradu, Španskih boraca 14/5. „U postupku će se utvrđivati da li je i u kojoj meri navedeni rukovodilac kao vlasnik i organizator foruma učestvovao u obradi navedenih podataka i da li je ta obrada vršena u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti“, kažu u Kancelariji poverenika.
AKO TE IMA, TUŽI: Oni su ukazali i na to da se u slučaju fotografisanja od strane nepoznatih lica i postavljanja fotografija na internet forum, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti prvenstveno odnosi na obradu podataka, što je svaka radnja sa podacima: prikupljanje, beleženje, stavljanje na uvid, snimanje, objavljivanje, pretraživanje, koji se odnose na fizičko lice koje je određeno ili odredivo na osnovu ličnog imena, JMBG-a, adresnog koda ili drugog obeležja njegovog fizičkog, psihološkog, duhovnog, ekonomskog, kulturnog ili društvenog identiteta. „Potrebno je da je lice određeno ili odredivo prilikom obrade, u ovom slučaju snimanja i činjenja dostupnim putem objavljivanja na internet forumu. Obrada koja je vršena bez zakonskog osnova ili saglasnosti lica, zabranjena je i kažnjiva kao prekršaj“, kažu u Kancelariji poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i dodaju da je o krivičnom delu reč ako neovlašćeno fotografisanje osetno zadire u lični život fotografisanog lica, ako fotografija prikazuje nešto što spada u ličnu, intimnu sferu onoga ko je sniman, što se od strane suda procenjuje u svakom konkretnom slučaju. Zaprećena kazna za ova krivična dela je novčana, ili kazna zatvora do jedne, odnosno dve godine.
Međutim, u Kancelariji poverenika skreću pažnju da je, s obzirom na način na koji su fotografije dospele u javnost, pronalaženje počinilaca veoma teško: „Moguća je i krivična odgovornost, ali kako smo naveli, sva ta dela se gone samo po privatnoj tužbi, dakle od strane lica čija je privatnost ugrožena, što podrazumeva da ona znaju ko je vršio fotografisanje i postavljanje na internet.“
Osnivač i generalni direktor Burek.com DOO Ivan Minić, upitan za komentar o ovim navodima, objasnio je za „Vreme“ da je Burek niz slobodnih i otvorenih internet-diskusija koje okupljaju više od milion i po ljudi: „Oni komentarišu više od pola miliona tema i svako ima mogućnost da iznese svoje mišljenje. Svi korisnici foruma upoznati su sa pravilima foruma u kojima između ostalog stoji i to da svaki korisnik odgovara krivično i materijalno za sadržaj koji na forumu objavljuje. Nismo nadležni da se bavimo utvrđivanjem identiteta, niti možemo da vršimo procene tog tipa“, kaže Minić. On je dodao i da se administratori trude da uklanjaju sadržaj koji je uvredljive prirode i kojim se krše pravila foruma i zakoni Republike Srbije, na zahtev nadležnih organa. „Sarađujemo sa svim licima i svim državnim organima kako bi njihova prava bila u potpunosti zaštićena. Saradnja sa nadležnim organima traje već dugi niz godina, a u slučaju da neko ko pokrene proces pred sudom, sarađivaćemo, kao i uvek do sada.“
Ukratko, osim ako se neka žena ne prepozna i ne odluči da podnese privatnu tužbu – nikom ništa. Zapravo, nije dovoljno da se prepozna, već, da bi podnela tužbu, mora da zna ko je napravio fotografiju i ko je postavio na forum. U realnosti, tako nešto jedva da je moguće, što znači da su u ovakvim situacijama žene potpuno nemoćne. Toga su svesni i forumaši sa Bureka, ali i administrator sajta. Postovi o medijskom izveštavanju na ovu temu ekspresno su obrisani, uz poruku administratora: „Batalite članke sa drugih sajtova, nastavite dalje sa temom“.
Suština problema leži u zakonskoj neuređenosti ove oblasti, ali i o apsolutnoj neuređenosti principa po kojima funkcioniše takozvano internet-preduzetništvo u Srbiji. U gotovo svim pričama na temu potencijala interneta za razvoj preduzetništva u Srbiji, Burek se ističe kao najpozitivniji primer. Ovaj slučaj, međutim, pokazuje da je tajna uspeha ove kompanije nešto što je ne samo na ivici zakona, već prelazi i preko nje, ali opstaje zahvaljujući tome što zakon nije predvideo adekvatne mogućnosti za zaštitu žrtava. Čak i da nije tako, neetičnost i zadiranje u intimu, povreda autonomije ličnosti i dostojanstva i dalje ostaju kao nešto čime uspešne kompanije ne bi trebalo da se ponose i da na tome zasnivaju svoj uspeh.
RUPE U ZAKONU: Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić do sada je više puta ukazivao na manjkavosti i nedostajuću zakonsku regulativu u oblasti obrade podataka putem snimanja i video nadzora. Njegov stav je da je neophodno što pre urediti ovu oblast i zato je krajem prošle godine uputio zvaničnu inicijativu nadležnom Ministarstvu pravde da se po hitnom postupku preko Vlade Srbije predloži dopuna Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i sačinio tekst potrebnih izmena. Do danas je izostala bilo kakva reakcija ministarstva i vlade.
U Kancelariji poverenika kažu da su pojedinim propisima koji uređuju neke oblasti delimično su uređena pitanja snimanja uopšte, pa samim tim i fizičkih lica. To su recimo potrebe krivičnog postupka, otkrivanja i procesuiranja učinilaca krivičnih dela i prekršaja, pitanja snimanja saobraćaja, javnih površina u gradovima, nekih medicinskih procedura, finansijskih transakcija i slično. Sve nabrojano je predviđeno zakonima i nekim podzakonskim aktima kao i aktima lokalne samouprave. Tu spada i oblast javnog informisanja koje za snimanje crpe osnov u Zakonu o javnom informisanju kada se obrada vrši u te svrhe od strane javnih glasila i novinara. „Ipak, u svim ovim slučajevima moralo bi se voditi računa o odredbama člana 8 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, prvenstveno u pogledu svrsishodnosti i srazmernosti obrade.“
NEOPHODNA SAGLASNOST: Kada je reč o svrsishodnosti obrade, ilustrativan je slučaj Karoline od Hanovera. Od ranog detinjstva, ćerka Grejs Keli i Renea od Monaka izložena je paparacima, a od rane mladosti ima loš odnos sa njima, tvrdeći da ne može da vodi normalan život. Kada je, zbog objavljivanja paparaco fotografija na kojima je snimljena kako večera, vozi bicikl sa ćerkama i tokom jednog pada na plaži, tužila 40 nemačkih medija, izgubila je na sudu. Obrazloženje je bilo da je ona javna ličnost i da njena pojava interesuje javnost. Nakon toga, Karolina od Hanovera podnela je protiv države Nemačke tužbu Evropskom sudu u Strazburu i – dobila. U obrazloženju presude, sud je zaključio da se fotografije javnih ličnosti mogu objavljivati samo ako su od važnosti za njihov položaj ili postoji javni interes za ono što je na njima. „Dok u prvom slučaju štampa vrši ulogu ‘psa čuvara’ demokratije i na taj način doprinosi ‘saopštavanju informacija i ideja koje su od interesa za javnost’, u drugom slučaju oni nemaju tu ulogu. Prema mišljenju Suda, isključiva svrha objavljivanja ovih fotografija je bila da zadovolji radoznalost određene čitalačke publike i ne može doprineti bilo kojoj raspravi od javnog interesa, uprkos činjenici što je podnositeljka predstavke poznata ličnost“, stoji u obrazloženju presude suda u Strazburu iz 2004. godine.
Ilustrativan primer zloupotrebe snimaka sa bezbednosnih kamera bio je slučaj koji je u martu prošle godine, kada je kamera kod Arene na Novom Beogradu zabeležila seksualni odnos dvoje ljudi. Neko iz policije, koja je jedina imala uvid u snimke, ovo je zloupotrebio i snimak postavio na internet. Tabloidi su brzo razotkrili identitet devojke i momka na snimku i razvlačili ih danima posle toga, a niko se nije setio da pita ko je odgovoran za to što je snimak dospeo u javnost.
Sa druge strane, vlasnik jedne radnje u Valjevu, iako je kamera zabeležila njegovog radnika u krađi, izgubio je spor u valjevskom sudu u januaru ove godine. Zbog sumnje da ga radnik potkrada i da zbog toga ima stalni manjak, vlasnik je u svojoj radnji postavio video kameru usmerenu prema kasi. Kamera je zabeležila da radnik stavlja novac iz kase u džep, ali Osnovni sud u Valjevu oslobodio je radnika optužbe za proneveru, jer je utvrdio da video snimak nije dokaz pošto nije napravljen uz prećutnu ili izričitu saglasnost okrivljenog i nije nastao kao vid opštih bezbednosnih mera u radnji, nego isključivo zbog sumnje u okrivljenog.
Sva tri domaća slučaja: Burek, seks kod Arene i snimanje u valjevskoj prodavnici, ukazuju na to da je reč o vrlo delikatnoj problematici koju je neophodno što pre zakonski urediti. A do tada, procene agencija za obezbeđivanje objekata kažu da građane Srbije svakodnevno snima najmanje 200.000 kamera, na ulicama, ulazima i liftovima zgrada, državnih institucija, privatnih firmi, pa i privatnih kuća, ali Srbija nema zakon koji reguliše oblast video nadzora. Kamere za video nadzor u slobodnoj prodaji se mogu nabaviti po ceni od 35 evra, pa naviše, u zavisnosti od tehničkih performansi. Kada je reč o tajnom fotografisanju, Guglovi servisi nude na desetine besplatnih aplikacija za pametne telefone koji omogućavaju tajno fotografisanje. Funkcionišu po vrlo jednostavnom principu: dok korisnik fotografiše, na ekranu se vidi nešto drugo, na primer, fotografija nekog pejzaža ili tekstualni fajl, a zvuk je isključen. Otuda na Bureku ogroman broj ženskih međunožja snimljen telefonom, na stepeništima i u javnom prevozu.
Pod voajerizmom se obično misli na seksualno uzbuđenje koje se postiže špijuniranjem ljudi u situacijama koje se smatraju privatnim, kao što su presvlačenje, tuširanje, odlazak u toalet ili seksualni odnos. Glavna karakteristika i izvor uzbuđenja za voajera je taj da posmatrana osoba nije svesna njegovog prisustva. Osim posmatranja, voajerizam uključuje i snimanje i fotografisanje ljudi tokom intimnih aktivnosti. Prema podacima američkog FBI-ja, osobe koje su sklone voajerizmu, u relativno visokom procentu su sklone i drugim seksualnim prestupima. Istraživači FBI-ja u jednoj studiji istakli su da voajeri često imaju neke karakteristike koje su zajedničke serijskim seksualnim prestupnicima, koji ulažu mnogo vremena i napora da „ulove“ žrtvu, metodični su i posvećeni odabiru žrtve i pripremanju i nabavci opreme.
Kada je reč o zakonskim sankcijama za voajerizam, svetske prakse su vrlo različite. U Velikoj Britaniji, kriminalizovan je i proglašen za seksualni prestup tek 2004. godine, a u Kanadi 2005. U Sjedinjenim Američkim Državama, voajerizam je krivično delo u devet država, a počinioci bivaju trajno registrovani kao seksualni prestupnici.
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve