Prilozi za borbu protiv kriminala i korupcije

„Obaveštavamo vas da Sektor Poreske policije, Regionalno odeljenje Beograd u toku izvršenih provera kod AD ‘Duvan’ Ljubovija nije izvršio privremeno oduzimanje duvana, te samim tim i ne posedujemo Potvrdu o privremeno oduzetim predmetima po tom osnovu“, piše u zvaničnom odgovoru na zahtev/molbu da se Poreska uprava izjasni da li je 1350 tona duvana koje se nalaze pod pečatom te iste uprave zaplenjen ili nije. Po ovome – zaplenjen nije.

U stvari – jeste: dalje piše da je pomenuti duvan zaplenjen na osnovu zaključka sastanka održanog 5. januara ove godine u prostorijama Regionalnog odeljenja poreske policije, kome je predsedavao Marko Marinković, tada zamenik direktora Poreske uprave, na kome su, pored višeg javnog tužioca iz Šapca Zorana Obradovića i prvog zamenika Milana Milutinovića, prisustvovali pripadnici Poreske uprave, Bezbednosno-informativne agencije, MUP-a, UKP SBPOK-a, svi poimence navedeni. „Po navedenom zaključku Terenska kontrola Poreske uprave će izvršiti kontrolu kod AD ‘Duvan’ Ljubovija, gde će u narednih nedelju dana doneti Zapisnik i rešenje o oduzimanju zatečenog duvana“, doslovce piše u dokumentu koji je potpisala Vesna Mance, načelnica regionalnog odeljenja poreske policije Beograd 1.

JESTE: Nije na tom sastanku odlučeno samo da sav taj duvan bude zaplenjen, već i da direktori ljubovijskog „Duvana“ i novosadskog „Kopeksa“ (Copex d.o.o.), formalnog vlasnika duvana o kome je reč, koji je u Ljuboviji bio na uslužnoj obradi, budu uhapšeni. Jedan od prisutnih na tom sastanku to je posvedočio, pod uslovom da ga se imenom ne pominje.

Rečeno – učinjeno: dan po Božiću, ova dvojica su uhapšena, magacin sa 1350 tona duvana zapečaćen. Taj pečat i danas stoji netaknut. Uzgred je zaplenjeno/zapečaćeno i nekih 400 tona sirovog duvana koje je tek trebalo da se obradi i isporuči kupcima, sa urednim papirima o preuzimanju od kooperanata „Duvana“, koji je, kasnije će Poreska uprava to priznati, neosnovano uzapćen jer i nije bio predmet kontrole koje, sad na to izlazi, nije ni bilo.

NIJE: Jedini pisani trag o ovom zaista istorijskom poduhvatu je rukom napravljen zapisnik na listu istrgnutom iz knjige dežurstva na portirnici, koji su potpisala dvojica poreskih policajca iz Beograda i dežurni portir.

Za razliku od vrata magacina sa zaplenjenim duvanom, na zapisnik nikakav pečat nije udaren, a bez pečata dokument nije valjan, što će reći – nema ga. Nema veze što se posle ovog zaista spektakularnog poduhvata vaskolika štampa utrkivala u hvalospevima Marku Marinkoviću, srpskom Eliotu Nesu, tada zameniku direktora Poreske uprave, nema veze što je on isticao da „radi po nalogu Premijera“: ko još štampu uzima za ozbiljno. Nema veze ni ona javna pohvala kompanije „Filip Moris“ Vladi Srbije na iskazanoj efikasnosti u borbi protiv šverca duvana koja je objavljena zajedno sa vešću o hapšenju, dok su dvojica direktora još bili na putu ka Šapcu, gde će im biti saopšteno da su uhapšeni: ako nema pečata na zapisniku, ako zapisnik pride nije zaveden, a nije, onda se nije ni dogodilo.

I TE KAKO JESTE: Svemu ovome prethodila je desetodnevna prednovogodišnja mučna i ponižavajuća kontrola poslovanja „Duvana“, o čemu je u dva navrata u ovom nedeljniku bilo reči. Ukratko: deset dana pred Novu godinu, u krug fabrike uvezlo se nekoliko džipova zatamnjenih stakala, iz kojih su izašli uniformisani i naoružani momci ne baš miroljubivog izgleda i ponašanja, predvođeni Markom Marinkovićem, alias Eliotom Nesom: poreska policija, predstavili su se dok su postrojavali zatečene radnike uza zid.

Posle podužeg maltretiranja – ispitivanja i zastrašivanja zaposlenih, od portira do tehnologa, od knjigovođe do direktora – e da priznaju da su šverceri, stigli su i poreski inspektori i počeli višednevno „češljanje papira“, koje je okončano 31. decembra kasno uveče.

Nedelju dana kasnije, direktor „Duvana“ pozvan je u Poresku upravu da preuzme dokumentaciju koju je Marinković u onom prepadu zaplenio. To je bilo 6. januara ove godine: rečeno mu je da je „sve u redu“, dan posle onog sastanka uprkos zaključku sa onog sastanka pomenutog na početku ovog teksta, da ima biti uhapšen, a duvan zaplenjen.

Odsedeli su ova dvojica bezmalo dva meseca u pritvoru bez ikakvog objašnjenja/rešenja, da bi isto tako – bez ikakvog objašnjenja/rešenja bili pušteni, da na slobodi sačekaju da protiv njih bude podignuta optužnica za već nešto što im se na teret stavlja, a oni ne znaju za šta. Da je kojim slučajem optužnica podignuta, nešto bi i (sa)znali, ali optužnice nema pa nema, niti će je biti, jer istekli su svi zakonom propisani rokovi za tako što.

AMA NIJE: Veštačenjem je utvrđeno da je šteta na onom sirovom duvanu 108.000 evra, dok za ovaj drugi veštačenje više nije ni potrebno: u međuvremenu se u njemu zapatio duvanov moljac i žižak pa više i nije za preradu/upotrebu, tako da je šteta totalna – 3,5 miliona evra. U stvari, šteta je potencijalno i veća, jer sad je zaražena cela fabrika, a polako pristiže duvan iz ovogodišnjeg roda.

O tome su, kažu u „Duvanu“, obavestili Poresku upravu i Tužilaštvo, ali odande ni pisma, ni razglednice. „Jedino nas je jedan visoki činovnik Poreske uprave posavetovao da, budući da nema pisanog traga o bilo kakvoj zapleni i pečaćenju, pečat slobodno sami uklonimo, jer on – pečat, ionako ne postoji“, kaže za „Vreme“ Slobodan Smiljanić, portparol sindikata AD „Duvan“.

Savet nisu poslušali jer, objašnjava, neće biti da državni pečat tek tako može da se ukloni, a i zdrav razum teško može da prihvati da ne postoji nešto što svi vide da postoji. „Uostalom, na svaka dva-tri dana, u fabriku dolazi policijski inspektor da proveri da li je pečat na svom mestu. Ako pečat zaista zvanično ne postoji, šta on, policijski inspektor, proverava?“, pita se Smiljanić.

I NIŠTA: Sad je već i zbrka spektakularna: ona kontrola pred kraj prošle godine jeste obavljena, potvrđuje se to u onom dopisu sa početka priče, ali nikakve zaplene nije bilo, mada duvan ipak jeste zaplenjen, ali na osnovu zaključka sa sastanka kome je predsedavao zamenik direktora Poreske uprave, koji je održan u prostorijama Poreske uprave i kojemu su prisustvovali i službenici te iste Uprave, o čemu postoji i zapisnik, ali to sa Poreskom upravom i nema neke veze jer zapisnik o pečaćenju nije po pe-esu… Pečat fizički postoji, obilazi ga redovno policijski inspektor da proveri da li je oštećen, a u stvari ne postoji, jer nije zvanično zabeleženo da postoji. Doduše onaj drugi pečat na sirovom duvanu jeste postojao, jer skinuli su ga poreski policajci, mada ni njegovo postojanje nije zvanično zabeleženo, a ovaj sad, o kome je reč, ne može da se skine jer ne postoji.

„Povodom pitanja upućenih elektronskom poštom, obaveštavamo Vas da shodno članu 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, informacije o konkretnom poreskom obvezniku predstavljaju službenu tajnu“, odgovara Služba za odnose sa javnošću Poreske uprave na novinarsku molbu da neko objasni ovu jeste/nije rašomonijadu. „Službenom tajnom u poreskom postupku smatra se i čuva svaki dokument, informacija, podatak ili druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih su službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku došla u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku.“

…i duvan koji više nije za preradu