Dok ovih dana posmatramo pokušaj organizovanja bojkota somborske pekare zato što se nekome ne dopada nacionalnost njenih vlasnika, u pekarama širom Srbije odvija se prevara koja mnogo više zaslužuje bojkot. Naime, u mnogim pekarama se prodaje crni hleb koji to nije, već je u pitanju hleb od belog brašna koji je obojen tako da liči na crni hleb, ali nema njegova nutritivna svojstva. Odavno se govorkalo da mnogi pekari prodaju „falsifikovani“ crni hleb, ali je posle saopštenja Instituta za prehrambene tehnologije Univerziteta u Novom Sadu, koji je potvrdio ovu praksu, to postalo činjenica. Prema rečima dr Jasne Mastilović, direktorke Instituta, naučnici u ovom institutu posumnjali su da se sa crnim hlebom manipuliše na osnovu onoga što se dešava na tržištu pekarskih sirovina.
„Primetili smo da se kod nas mogu kupiti aditivi kojima se hleb može obojiti u tamnu boju kao i da postoje mešavine belog brašna namenjene pekarima koje sadrže boju i zaključili da se od takvog hleba može napraviti hleb od belog brašna koji liči na crni hleb. Kada smo napravili hleb od smese brašna koja sadrže boju i kada smo obojili belo brašno i od njega napravili hleb i uporedili te hlebove sa uzorcima koji smo u nekim pekarama kupili kao crni hleb videli smo da među njima nema razlike i shvatili da je to u stvari obojeni beli hleb.“
Jasna Mastilović naglašava da u Institutu nisu analizirali pojedinačne uzorke hleba kupljene u pekarama, ali da je hleb koji su naučnici ispekli od smeša belog brašna koje sadrži boju kao i hleb od belog brašna kome su dodali boju bio identičan onome koji su u pekarama kupili kao crni. „Fizičke karakteristike našeg hleba i onoga koji smo kupili bile su iste. Pod fizičkim karakteristikama mislim na boju kore i njenu elastičnost, potom izgled sredine hleba i veličinu njegovih pora. Na osnovu tih karakteristika bilo nam je jasno da pred sobom nemamo hleb od integralnog brašna.“
Na pitanje da li sve ovo znači da smo dobili i pekarsku mafiju, Jasna Mastilović odgovara: „Nije rečni o kakvoj mafiji. Smese belog brašna koje sadrže boje i aditivi koji potamnjuju hleb su legalni proizvodi koji se koriste svuda u svetu. Problem nastaje kada se takav hleb prodaje kao hleb napravljen od integralnog brašna.“
U svom saopštenju Institut nije imenovao pekare koje varaju potrošače.
„Mi smo samo ukazali na pojavu. Nismo ovlašćeni da gonimo pekare koji obmanjuju potrošače. To je posao sanitarne i tržišne inspekcije“, objasnila je Jasna Mastilović.
Problem je u tome što inspekcija ne može da reaguje jer trenutno ni ona za to nema zakonsku podlogu. Da bi mogla da reaguje, inspekcija bi morala da ima pravilnik o tome od čega se mora napraviti hleb koji se prodaje kao crni, i na koji način to mora biti deklarisano, a takva odredba u pravilniku koji trenutno važi ne postoji. Doduše novi pravilnik o kvalitetu pekarskih proizvoda je odavno sačinjen, ali se još nalazi u Ministarstvu poljoprivrede i tek kada on bude usvojen, inspekcija će imati mogućnost da reaguje kada uoči zloupotrebu i kažnjava one koji ga se ne pridržavaju.
U javnosti su se pojavile tvrdnje da je „falsifikovani“ crni hleb otrovan. Koliko je to tačno prof. dr Budimka Novaković, specijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi, šef Katedre za higijenu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, kaže: „Ne može se govoriti o tome da je u pitanju otrovan hleb. Bojenje hleba sintetičkim ili prirodnim supstancama može da se vrši aditivima koji se nalaze na pozitivnoj listi Kodeksa Alimentarijus, pravnog tela Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija. Kada lekari preporučuju konzumiranje hleba od integralnog brašna, oni to čine zato što takav hleb sadrži vlakna, vitamine, minerale i druge elemente korisne za sve ljude. Svojstva hleba proizvedenog od celog zrna žitarice su naročito korisna u sprečavanju i lečenju dijabetesa, gojaznosti, povećanog holesterola, triglicerida, kardiovaskularnih bolesti i nekih malignih oboljenja. Kada oboleli od navedenih bolesti jedu hleb koji je proizveden od belog brašna i samo obojen da bi ličio na crni oni neće moći da preko takvog hleba unesu supstance zbog kojih im je preporučeno da ga koriste.“
Iako je posle svega jasno da niko neće umreti od toga što jede obojeni beli hleb ipak je činjenica da ako se dosadašnja praksa bojenja belog hleba nastavi, oni kojima crni hleb može da pomogne neće moći da koriste njegove korisne osobine i zato je neophodno da se što pre donese pravilnik o kvalitetu pekarskih proizvoda i na taj način zaustavi anarhija u srpskim pekarama.
Dr Jasna Mastilović kaže da su mnogi pekari pored ekonomske računice koja se ogleda u tome da je crni hleb skuplji od belog najverovatnije počeli da boje hleb i zato da bi ugodili potrošačima. „Kod nas postoji tradicija konzumiranja belog hleba pa mnogi i ne znaju kako izgleda pravi crni hleb. Beli hleb je hrskave kore, vazdušast i mekan i potrošači žele da takav bude i crni a on ne može da bude takav. Crni hleb je tvrđi i njegova kora nije hrskava kao kod belog i nije isključeno da su pekari pokušali da prave crni hleb od integralnog brašna, ali da nisu mogli da ga prodaju. Uočili smo da neki pekari hleb koji je proizveden od crnog brašna naknadno boje da bi bio još tamniji jer to privlači potrošače“, objašnjava dr Mastilović.
Ovakva praksa nije novost i prvi put je registrovana još osamdesetih godina kada je ispitivanje testenine koja se prodaje na beogradskim pijacama pokazalo da se u njoj nalazi žuta boja. Na pitanje zašto boji testeninu, jedna seljanka je odgovorila: „Zato što neće da gi kupe ako se ne žuti! Lepo sam im govorila da sam stavila jaja, a oni kažu da je bledo i da lažem. Pa nije to kajgana pa da bude tako žuto! Kad sam stavila boju kazali su da je se sad vidi da ima jaja.“
