Na kraju smo 2012. godine, možda najteže u poslednjoj deceniji. Procenjuje se da će bruto domaći proizvod biti manji od onog iz prethodne godine za oko dva odsto, a godišnja inflaciona stopa se opet podigla do blizu 15 odsto. Srbija je u ovoj, izbornoj godini bila blizu državnog bankrotstva, uprkos porastu javnog duga za oko dve milijarde evra i ukupnim državnim zaduženjima od oko 4,5 milijardi evra. Industrija je u recesiji, poljoprivreda se bori sa posledicama suše, vlada velika besparica, a strane investicije postaju retke. Standard građanstva je u padu za oko deset odsto. To je, u najkraćem, sumorni bilans 2012. godine u Srbiji. U takvim prilikama nije se lako odlučiti za pet "događaja godine", kad ima više loših nego dobrih. Evo šta mi smatramo da je u našoj ekonomiji obeležilo 2012. godinu
1. Slom Agrobanke
Likvidacija Agrobanke, u dva koraka (26. maja i 26. oktobra), predstavlja možda ključni privredni događaj godine – ne toliko zbog i te kako velikog obima ove finansijske operacije, koji će u krajnjoj liniji pasti na teret poreskih obveznika Srbije, nego više zbog toga što je ta afera znatno uticala i na širenje svesti da se borba protiv visoke korupcije više ne može odlagati, pa i na saznanje u vrhovima politike da je ta borba veliki resurs popularnosti – koji je, na kraju, najveštije počela da koristi Srpska napredna stranka.
Mada priča o slomu Agrobanke ad u Beogradu počinje još krajem 2011. godine, kada je Narodna banka Srbije nad njom uvela prinudnu upravu, zbog gubitaka u poslovanju od 290 miliona evra, šira javnost je shvatila dimenzije njene propasti tek za vikend 26. maja, kada je obelodanjeno da je likvidirana stara i osnovana Nova Agrobanka u potpunom vlasništvu države. U ovoj operaciji koja je odigrana samo nekoliko dana posle izbora, prethodna, Cvetkovićeva vlada je prvo, 24. maja, donela odluku o emitovanju dugoročnih hartija od vrednosti od 85 miliona evra za Novu Agrobanku, sa dospećem 2015. godine, pa je sutradan, 25. maja, prethodni guverner NBS Dejan Šoškić doneo rešenje o likvidaciji Agrobanke, a Nova Agrobanka je osnovana 26. maja uz pomoć državnih obveznica i „živih“ 25 miliona evra iz budžeta, kojima je Vlada Srbije omogućila kakav takav nastavak svakodnevnog rada ove banke. U zvaničnom saopštenju NBS-a je tada naglašeno da je „osnivanjem Nove Agrobanke sa državnim kapitalom od 10.417.990.000 dinara zaštićena ušteđevina od 165.367 građana i očuvana stabilnost 4872 preduzeća“. Ispostaviće se da sve to što je preduzeto nije bilo dovoljno, a iskrsao je i problem sa stranim suvlasnicima Agrobanke, koji su ovom odlukom praktično bili eksproprisani, pa su zavapili da su izgubili 70 miliona evra.
Pet meseci kasnije, opet uoči vikenda, 27. oktobra, nova Vlada Srbije, sa Ivicom Dačićem na čelu, donela je odluku o likvidaciji i Nove Agrobanke i utapanju depozita i imovine te banke u Poštansku štedionicu. Iz Nove Agrobanke u Poštansku štedionicu preneto je 392,3 miliona evra ukupnih obaveza, od čega će 238,5 miliona evra osiguranih depozita, kako je tada najavljeno, biti pokriveno u kešu iz Agencije za osiguranje depozita. Preneti su i neosigurani depoziti i ostale obaveze, koje su pokrivene hartijama od vrednosti koje je prethodna vlada već bila emitovala. Poštanska štedionica je pored toga stekla oko 60 ekspozitura i 65 miliona evra navodno zdrave aktive. Ona je preuzela i 300 zaposlenih, dok je 500 ljudi izgubilo zaposlenje.
Premijer Ivica Dačić je tim povodom izjavio da bi propast Nove Agrobanke imala ogromne i teške posledice ne samo na finansijsko tržište, već i po građane Srbije i preduzeća koja imaju depozit u Agrobanci, zbog čega je reagovanje vlade bilo neophodno.
Ovom akcijom slučaj Agrobanke, međutim, nije zatvoren, kao što ni hapšenje odgovornih nije okončano sa privođenjem glavnog menadžera te banke Dušana Antonića. U pritvor je zbog sumnji za raznovrsne malverzacije dosada smešteno desetak funkcionera banke, ali i neki članovi Upravnog odbora, dok tabloidi stalno insistiraju da je Agrobanka bila „krava muzara“ SPS-a i Cvetkovićeve vlade. Neke priče o doista bahatom odobravanju velikih kredita bez gotovo ikakvih ili sa veoma sumnjivim obezbeđenjima imale su ogroman odjek i doista su izazvale ogorčenje u javnosti, toliko da su samlele svaki kredibilitet – kako nadzornih i kontrolnih organa i firmi, tako i samih institucija vlasti.
2. Suša
Baš u godini kada je Srbija već bila iscrpljena trogodišnjom krizom, a došlo joj je vreme i za parlamentarne i predsedničke izbore, naišla je i nezapamćena suša – da potvrdi staro pravilo da nijedna nevolja ne dolazi sama. Ukupna šteta koju je ta suša 2012. nanela srpskoj ekonomiji još nije precizno utvrđena, ali se procenjuje da je direktno umanjenje prinosa ratarskih kultura bilo „vredno“ preko dve milijarde dolara. Ovoj proceni, naravno, moraće se pridodati i teške posledice koje će osetiti stočarstvo i mlekarstvo, a kasnije i cela, kod nas prilično razvijena prehrambena industrija.
Naime, prema proračunima stručnjaka Privredne komore Srbije bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje će 2012. godine, u odnosu na prethodnu godinu, opasti za blizu 25 odsto. Kako je procenio Voja Stanković iz PKS-a, ona je 2011. godine iznosila oko 5,2 milijarde dolara, a ove godine će biti oko 3,9 milijardi dolara. No, ratarstvo i povrtarstvo su doživeli pravu katastrofu sa padom većim od 37 odsto. Na primer, vrednost proizvodnje žita je opala za 37,5 odsto, a povrtarstva čak za 40 odsto.
Ove teške posledice koje je suša izazvala u poljoprivredi umanjiće i tradicionalne dobre izvozne rezultate ovog sektora, a seljačka muka ugrađuje se i u sve višu stopu inflacije, jer hrana je na srpskim pijacama poskupela i do 40 odsto. Vlada Srbije, međutim, nije u stanju da seljačku nesreću ublaži obilnijim agrarnim budžetom.
3. Novi „fića„
Posle gotovo četiri godine od potpisivanja ugovora o stvaranju novog zajedničkog preduzeća Fijat automobili Srbije (FAS), u kome država Srbija ima udeo od 33 odsto, a italijanska auto industrija Fijat 67 odsto, 4. jula 2012. godine, počela je i serijska proizvodnja potpuno novog modela „fijat 500 L“. Kako se očekuje, već do kraja ove godine biće proizvedeno ko 30.000 komada ovog simpatičnog automobila, dok se iduće, 2013. godine planira proizvodnja od oko 160.000 komada.
Prema prvim vestima, uprkos oseke na svetskom tržištu prodaje automobila, ovaj ogromni posao veoma važan za celu privredu Srbije nije krenuo loše, pa fabrika u Kragujevcu radi u dve smene i najavljuje da će do kraja ove godine imati oko 2400 zaposlenih. Optimisti smatraju da će dve trećine proizvodnje biti realizovano na evropskom, a trećina na američkom tržištu. U Srbiji se ovaj novi „fića“ može uplatiti za oko 13.500 evra.
Ministar finansija Mlađan Dinkić, koji je stalno bdeo nad ovim poslom sa Fijatom i aranžirao zaključenje ugovora još 2008. godine, sada smatra da će već iduće godine devizni priliv Srbije od izvoza „fijata 500 L“ iznositi preko 1,5 milijardi evra.
4. Modernizacija Pančevačke rafinerije
Nakon prodaje NIS-a ruskoj kompaniji Gaspromnjeft, koja je realizovana pre tri godine, stalno se najavljivao i očekivao krupan korak ove kompanije ka modernizaciji proizvodnje, što je bio i jedan od razloga što je prilikom sklapanja ovog posla sa srpske strane prihvaćena relativno niska cena transakcije. Prvi takav doista krupan korak obeležen je 1. novembra 2012. godine, kada je svečano puštena u pogon obnovljena rafinerija nafte u Pančevu.
Vrednost ove investicije obračunata je na 547 miliona evra, od čega je 397 miliona evra utrošeno na izgradnju kompleksa hidrokrekinga, a oko 150 miliona evra uloženo je u modernizaciju fabričke infrasrukture i ekološku zaštitu.
Kako je na svečanom otvaranju revitalizovane Pančevačke rafinerije naglasio generalni direktor Kiril Kravčenko, godišnji obim proizvodnje benzina evro 5 standarda povećan je na 638.000 tona, a dizela na 1,538 miliona tona. On je pri tome dodao da će investicije NIS-a i iduće godine biti značajne, između 300 i 500 miliona evra. Ova modernizacije proizvodnje omogućiće NIS-u ekspanziju izvoza, pa je Gaspromnjeft već ove godine kupio značajne lance benzinskih pumpi u Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj. Već iduće godine očekuje se izvoz od preko 600 miliona evra.
5. Eksplozija javnog duga i fiskalna strategija
Jedan od ključnih problema Srbije, smatraju stručnjaci, jeste eksplozija javnog duga, koji je tokom 2012. godine porastao sa blizu 49 odsto, na, prema proceni ministra finansija Mlađana Dinkića, blizu 65 odsto bruto domaćeg proizvoda. Na problem brzog porasta javnog duga i ugroženosti državnih finansija prvi je skrenuo pažnju Fiskalni savet Srbije, sa Pavlom Petrovićem na čelu, još tokom juna ove godine, a sada je situacija još teža.
Naime, prema poslednjim perfektuiranim podacima, javni dug Srbije je krajem oktobra ove godine dosegao 16,59 milijardi evra (skoro dve milijarde evra je bio veći u odnosu na kraj 2011. godine). U tom ukupnom javnom dugu direktne obaveze države Srbije su 14,2 milijarde evra. (A u njima spoljni dug zahvata oko osam milijardi evra.)
Ministar finansija Mlađan Dinkić je nekoliko puta isticao da je jesenas sprečeno državno bankrotstvo Srbije, a 14. novembra ove godine, posle prodaje 750 miliona dolara državnih petogodišnjih evro obveznica, pod kamatom od 5,25 odsto, pohvalio se da je, uprkos smanjenom kreditnom rejtingu, tražnja za obveznicama Srbije tada bila ukupno 3,8 milijardi dolara, što je bilo osam puta više od inicijalne ponude od 500 miliona dolara.
Ukupno uzevši, Srbija se tokom 2012. godine zadužila za oko 4,5 milijardi evra, a najveći deo te sume otišao je na otplate ranije uzetih kredita i popunjavanje budžetskog deficita (samo 20 odsto tog zaduženja odbijeno je za investicije i garancije).
Zbog svega toga, a na zahtev MMF-a, sa kojim Srbija nastoji da obnovi saradnju koja je prekinuta proletos, Vlada je krajem novembra usvojila fiskalnu strategiju za naredne tri godine, s kojom treba da se ostvari stvarna fiskalna stabilizacija, sa punom sposobnošću stranih plaćanja i otplata.
To je i jedan od razloga što se planira rapidno smanjivanje godišnjeg budžetskog deficita Srbije sa 6,1 na 3,6 odsto BDP-a iduće godine – da bi se on do 2015. godine snizio na samo jedan odsto BDP-a Srbije.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
