Kada u septembru bude okončana nadgledana nezavisnost Kosova, o čemu je odluku početkom jula donela Međunarodna upravljačka grupa, Atifete Jahjaga, predsednica Kosova, moći će da se pohvali da se to dogodilo upravo za njenog mandata. Takođe, ako se obistine najnovije obostrane najave susreta sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, biće to prvi susret na najvišem nivou između zvaničnika Srbije i Kosova, otkad je Kosovo proglasilo nezavisnost. U mnogo čemu je Atifete Jahjaga i inače prva ili jedina: prva je predsednica neke (doduše još ne sasvim priznate) zemlje na Balkanu, za sad i jedina, a svakako je najmlađa izabrana na tu funkciju, ima samo 36 godina.
Kako će se i pod kojim uslovima odigrati susret Nikolića i Jahjage još je predmet spekulacija ali, po svemu sudeći, samo je pitanje trenutka kada će do njega doći, naročito imajući u vidu da su obe strane pokazale dobru volju da se to desi. Prema poslednjim najavama, Atifete Jahjaga i Tomislav Nikolić trebalo bi da se sastanu i razgovaraju u oktobru u nekoj od evropskih država. „Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton želi da se dvoje lidera sretnu u nekoj od evropskih zemalja. Susret Jahjaga–Nikolić se neće dogoditi u Njujorku na sednici Generalne skupštine UN-a“, rekao je za prištinski „Ekspres“ pre desetak dana anonimni evropski diplomata. „Ekspres“ uz to konstatuje i da je dijalog Prištine i Beograda o severu Kosova neizbežan. Očekuje se da taj deo Kosova, gde većinom žive Srbi i ne funkcionišu kosovske institucije, dobije poseban status što neće uticati na, kako se navodi, „remećenje funkcionalnosti države Kosovo“. „Ekspres“ piše i da se od susreta ne očekuju konkretni rezultati, već simbolično rukovanje, dok će politički dijalog moći da počne tek kada Srbija učini napredak u primeni sporazuma postignutih u Briselu.
RUKUJU SE, RUKUJU: Iako rukovanje zaista jeste tek simbolički čin, na Balkanu čak i to puca od simbolike. Zato je nedavno rukovanje bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i kosovskog premijera Hašima Tačija na međunarodnoj konferenciji „Croatia summit 2012“ izazvalo prilično burne reakcije političara i javnosti i u Srbiji i na Kosovu. No, baš tim povodom, Atifete Jahjaga izjavila je da je spremna za razgovore sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem: „Mi jedino kao legalni i legitimni lideri naših država, izražavajući volju naših građana, možemo razgovarati. I kroz taj razgovor naći čvrsta i postojana rešenja, koja znače i mir i stabilnost u regiji i šire“, kazala je Jahjaga u intervjuu za novosadski „Dnevnik“ i dodala da Kosovo želi da novi lideri Srbije prihvate realnost i što pre priznaju Republiku Kosovo, i da kao dve susedne države uspostave diplomatske odnose i sarađuju na putu „evroatlantskih integracija“. Poboljšanje odnosa sa Srbijom nešto je na čemu Jahjaga uporno insistira, kako u izjavama za medije tako i prilikom susreta sa međunarodnim zvaničnicima. Tako je u julu, prilikom susreta sa generalnim sekretarom NATO-a Andersom Fog Rasmusenom istakla da je Kosovo, „kao suverena i nezavisna država, postalo faktor mira i stabilnosti u regionu i da razvija dobre odnose sa susedima“, i dodala da Kosovo „ovako dobre odnose želi da ima i sa severnim susedom, Republikom Srbijom, zato što budućnost celog regiona leži u evropskim integracijama, a u EU možemo stići samo pomažući jedni druge.“ Iako je raspoložena za dijalog, Jahjaga u svojim izjavama vrlo direktno stavlja do znanja koje su to teme oko kojih nema kompromisa: „Ne postoje ideje o specijalnom statusu ili autonomiji za sever Kosova. Rešenje leži u integraciji severnog dela u kosovske institucije“, rekla je Jahjaga u Briselu, izbegavši da direktno odgovori na pitanje da li će sever Kosova biti tema dijaloga vlasti Beograda i Prištine.
POLICAJKA TIHOG GLASA: Krajem prošle godine, američki časopis „Forin polisi“ (FP) svrstao je Jahjagu na 12. mesto na listi „25 najmoćnijih žena na svetu za koje nikada niste čuli“. U članku o njoj FP ističe da je Jahjaga izabrana za predsednicu Kosova kao potpuni autsajder i donela zemlji svežu, optimističnu perspektivu po pitanju rešavanja problema kriminala na Kosovu i ulaska u EU, te da doprinosi „zalečenju rana u odnosima sa Srbijom“. FP citira Jahjaginu izjavu da su Srbija i Kosovo prinuđeni da dele zajedničku krvavu prošlost, ali su takođe prinuđeni da dele i svetliju, evropsku budućnost.
Atifete Jahjaga rođena je 1975. godine u Đakovici, gde je završila osnovnu i srednju školu. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini diplomirala je 2000. i odmah se zaposlila u pograničnoj policiji. Godine 2006. primljena je na jednogodišnju obuku iz policijskog menadžmenta i kriminalističkog prava na Univerzitetu u Lesteru u Velikoj Britaniji, a kasnije je prošla i profesionalne treninge na Evropskom centru za studije bezbednosti u Nemačkoj „Džordž S. Maršal“ i jednogodišnju obuku FBI akademije u Sjedinjenim Američkim Državama. Paralelno sa radom na obrazovanju i usavršavanju, Jahjaga je napredovala i u policijskoj karijeri, pa je na mesto predsednice Kosova izabrana sa činom general-majora, u koji je unapređena kada je postavljena za zamenicu direktora kosovske policije. Prema navodima nekih medija, sa činom general-majora, Jahjaga je žena sa najvišim policijskim činom u čitavoj jugoistočnoj Evropi. Po završetku oružanih sukoba na Kosovu radila je kao prevodilac međunarodnih snaga. Nekako u to vreme zapala je za oko visokim međunarodnim zvaničnicima, a među retkim fotografijama iz tog perioda koje su dospele do javnosti, nalazi se jedna sa Hilari Klinton tokom njene posete Kosovu i jedna napravljena tokom posete Džordža Buša Mlađeg Akademiji FBI u vreme dok je Jahjaga tamo bila na obuci. Činjenica da se tadašnji američki predsednik slikao baš sa njom, kasnije će poslužiti kao još jedan prilog tezi da je Jahjaga, nestranačka i nepolitička ličnost, za predsednicu Kosova izabrana po nalogu i pod pritiskom američke administracije.
Do najviše političke funkcije na Kosovu Jahjaga je stigla iz potpune anonimnosti. Nakon što je svega dva meseca nakon izbora Bedžeta Pacolija za predsednika, Ustavni sud Kosova doneo odluku da je izbor obavljen neustavno, Jahjaga je izabrana kao zajednički kandidat Demokratske partije Kosova, Demokratskog saveza Kosova i Alijanse Novo Kosovo, na osnovu postignutog sporazuma lidera ovih političkih stranaka.
NIKAD ČULI: Odmah nakon što je izabrana za predsednicu Kosova, njen prethodnik Bedžet Pacoli ispričao je za jednu prištinsku televiziju da je Atifete Jahjaga izbor američkog ambasadora na Kosovu Kristofera Dela, a ne lidera tri stranke kosovskih Albanaca. Pacoli je rekao da je ambasador Del ime nove predsednice doneo u koverti: „Rekao sam da se povlačim i u tom trenutku me je ambasador Del pitao da li sam siguran. Rekao sam – povlačim se, ne želim da budem više koalicioni kandidat za predsednika. A onda je on otvorio koverat koji je zatvoren ležao na stolu i rekao: ovo treba da prihvatite jer ćete izgubiti velikog prijatelja i američku agendu za Kosovo. Kada je američki ambasador Kristofer Del iz koverte izvadio ime Atifete Jahjage kako bi je predložio za predsednicu, Hašim Tači i Isa Mustafa (lider Demokratskog saveza Kosova, prim. nov.) bili su iznenađeni.“ Pacoli je rekao da se sve ovo događalo u kući u kojoj je Del stanovao u Prištini i dodao da on, Hašim Tači i Isa Mustafa do tada nikada nisu čuli za Jahjagu.
Iako za nju nikada ranije nisu čuli, Atifete Jahjaga je za predsednicu Kosova izabrana 7. aprila 2011, u prvom krugu glasanja. Za nju je glasalo 80 poslanika, deset je bilo uzdržano a, deset je glasalo za njenu protivkandidatkinju Suzanu Novobrdaliu. Poslanici opozicionog pokreta Samoopredeljenje napustili su sednicu Skupštine Kosova jer, kako su saopštili, nisu želeli da glasaju za nekog ko je rezultat nagodbe nekoliko političkih partija, a nije po volji naroda. Bez obzira na to što je bila potpuno nepoznata većini poslanika, Atifete Jahjaga izabrana je za predsednicu Kosova sa velikim brojem glasova poslanika. Više od nje, 88, imao je samo Ibrahim Rugova 2003. godine.
Prvobitni plan kosovskih političara bio je da Jahjaga bude privremeno rešenje, izabrana kako bi se u tom momentu izbegla politička kriza i paraliza institucija. Trebalo je da na funkciji ostane svega devet meseci. Međutim, kao što bez odluke Ustavnog suda o neustavnosti izbora Pacolija nikada ne bi bila izabrana, tako će, opet zahvaljujući Ustavnom sudu Kosova, na funkciji ostati tokom celog petogodišnjeg mandata. Naime, 6. jula ove godine, Ustavni sud je odlučio da bi okončanje njenog mandata ranije takođe bilo kršenje Ustava. „To je konačna odluka o ovom pitanju najviše kompetentne i nezavisne vlasti koju sam ja – kao predsednica Kosova sa mandatom da branim zakon i Ustav, kao i svi građani Kosova, obavezna da sprovedem“, navela je Jahjaga u izjavi dostavljenoj medijima. Odluka je izazvala izvesnu uznemirenost među ključnim političkim činiocima u Prištini. Hašim Tači izjavio je da poštuje odluku, ali je pozvao na ustavnu i izbornu reformu. Arsim Bajrami, predsednik Odbora za ustavne izmene, naveo je u saopštenju da sud preuzima preveliku moć svojim tumačenjem ustava: „Tako usko tumačenje predstavlja mešanje suda u poslove donosioca Ustava, što se može posmatrati kao mešanje u ovlašćenja Skupštine vezana za donošenje i izmenu Ustava“, rekao je Bajrami. S druge strane, analitičari političkih prilika na Kosovu bili su saglasni u tome da Jahjaga treba da ostane na mestu predsednice, jer je tokom dosadašnjeg mandata dala zemlji pozitivan imidž u svetu, a posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, te da će međunarodna zajednica verovatno podržati njegov zahtev da ostane.
I zaista, vrlo brzo nakon odluke Ustavnog suda Kosova, na sastanku Međunarodne upravljačke grupe (ISG) za Kosovo u Beču doneta je odluka da se nadgledana nezavisnost Kosova okonča u septembru. Ta odluka znači da se zatvara kancelarija čiji je direktor Piter Fejt, ali ne i da se povlače snage Kfora i Euleksa. Međunarodna upravljačka grupa, koju čine zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, odobrava odgovarajućim kosovskim institucijama da usvoje potrebne ustavne i pravne amandmane za okončanje nadzirane nezavisnosti. U izjavi povodom odluke ISG-a, Jahjaga je kazala da je to i „izraz poštovanja građana i države Kosovo“ i istakla da je budućnost Kosova u Evropskoj uniji, čija će načela biti putokaz u izgradnji kosovske države. Ujedno, zahvalila se međunarodnoj zajednici – „SAD, EU i svim zemljama-prijateljima Kosova za pomoć u oslobođenju Kosova, garantovanju mira i stabilnosti u regionu i za poverenje ispoljeno u ponedeljak da Kosovo može da u potpunosti vlada sobom.“
JAH–JA–GA: Iako je očigledno da na svojoj strani faktički nema nijednu od relevantnih političkih struja na Kosovu, čini se da se Jahjaga na to ne obazire mnogo, jer ima podršku mnogo značajnijih faktora. Na kojoj strani globusa se oni nalaze, osim one fotografije sa Džordžom Bušom, svedoči i gaf predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja, koji je zabeležen kamerama i postavljen na Jutjub. Zvaničnici u Briselu očigledno imaju problem da upamte imena i likove zvaničnika sa Balkana, što je potvrdio i današnji gaf Hermana van Rompeja, koji ni posle sastanka sa kosovskom predsednicom Atifetom Jahjagom nije mogao da zapamti njeno ime. „Kako se zovete, draga?“, prošaptao je Rompej Jahjagi neposredno pred početak konferencije za novinare, dok su stajali za govornicom u sedištu EU u Briselu. „Jah-ja-ga“, dva puta je ponovila kosovska predsednica. Snimak je, uz izjave Rompeja i Jahjage, objavila interna televizija EU. Osim zajedničke prošlosti i zajedničke budućnosti, Jahjaga je tako podelila sudbinu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, oko čijeg lika je, takođe u Briselu, visokoj predstavnici EU Ketrin Ešton bila potrebna pomoć asistenata, jer nije znala kako izgleda.
Koliko će Atifete Jahjaga imati uticaja na poboljšanje odnosa Kosova i Srbije, apsolutno ne zavisi samo od nje. Analitičari kažu da je odlična osoba za poboljšanje imidža Kosova, no, iz dosadašnje biografije jasno je da je Jahjaga pre svega odlična za sebe, s obzirom na munjevit i pomalo opskuran napredak u političkoj karijeri. U televizijskim intervjuima koje daje najčešće govori vrlo tiho. Očigledno je da uz podršku kakvu uživa nema ni potrebe da povisi ton.
