Pokušali smo da se predstavimo domaćoj i stranoj javnosti kao demokratska, stvarno reformska i evropska alternativa postojećoj vlasti, kaže Dragan Maršićanin. Vlade u senci uspešne samo u dvostranačkim sistemima, smatraju analitičari
Moglo bi ovako: uprkos negativnim prognozama koje su pratile njeno osnivanje, vlada u senci Demokratske stranke Srbije u petak je promocijom svog reformskog programa obeležila 100 dana rada. Baziran na istinitim podacima (negativne prognoze, sto dana rada, promocija programa), ovakav početak teksta usred izborne kampanje bio bi protumačen kao svrstavanje na stranu DSS-a.
Da probamo ovako: iako je prilikom formiranja vlada u senci najavila promociju programa u roku od nedelju dana, taj dokument promovisan je tek nakon sto dana, kao deo izborne kampanje lidera stranke i saveznog predsednika Vojislava Koštunice. Za sto dana postojanja, umesto najavljenog pozitivnog pristupa, vlada u senci bila je prisutna u medijima uglavnom zahvaljujući kritikama na račun rada aktuelnog kabineta premijera Zorana Đinđića.
Ni ovakav uvod u razradu zadate teme (sto dana vlade u senci) u postojećim predizbornim okolnostima novinara ne bi poštedeo etikete kojom se obeležava kao propagandista jedne od suprotstavljenih struja nekadašnje pobedničke koalicije, ovoga puta Đinđićeve. A podaci su opet sasvim istiniti: na konferenciji za štampu 7. juna, Dejan Mihajlov, šef poslaničke grupe DSS-a, izbačene iz Skupštine Srbije, najavio je da će premijer u senci Dragan Maršićanin za nedelju dana predstaviti program svoje vlade. To se, međutim, desilo tek nakon sto dana, odnosno nakon objavljivanja Koštuničine odluke da se kandiduje na predsedničkim izborima u Srbiji (što je podgrejalo tumačenja prema kojima se naglo narasla stranka oslanja isključivo na ugled svog predsednika, ali se time nećemo baviti zbog već pomenutih etiketa).
Istina je i da je na istoj (junskoj) konferenciji za novinare Mihajlov izgovorio: „Vlada u senci biće programska, a ne kadrovska. Neće se baviti kritikovanjem postojeće vlade, već će predlagati zakonska i druga akta, radiće na promeni sistema kako bi država i društvo funkcionisali bez obzira na političke partije. Sve što budemo radili biće obavezujuće za DSS, kada bude participirao u nekoj budućoj vladi.“
Takođe je istina da su mediji registrovali postojanje vlade u senci uglavnom zahvaljujući njenim kritikama na račun aktuelnog kabineta, dok su se zakonskim predlozima Maršićaninovog tima manje bavili (a bilo ih je, vidi okvir „Učinak“).
SUBJEKTIVNI UGAO: Delikatnost teme i trenutka zato nalaže intenzivno citiranje mišljenja aktera i stručnih posmatrača i što neutralnije prepuštanje sudu javnosti. Zato prvo iz subjektivnog ugla: „Pokušali smo da se programom vlade u senci predstavimo domaćoj i inostranoj javnosti kao demokratska, stvarno reformska i evropska alternativa postojećoj vlasti. Budući da se nije mnogo toga izmenilo nabolje u odnosu na stanje iz 2000, smatramo da je uspostavljanje Srbije kao pravne države suštinski pravac u kome državni organi treba da deluju“, kaže Dragan Maršićanin. On je zadovoljan dosadašnjim učinkom svog kabineta – činjenica da su predlozi vlade u senci redovno izazivali reakciju aktuelnog kabineta, prema njegovom mišljenju, pokazuje da su cinični komentari koji su pratili osnivanje vlade u senci bili sasvim neosnovani i da se njegov kabinet nametnuo kao partner čiji se stavovi ozbiljno uzimaju u razmatranje.
Kompletan pregled stavova o kojima je reč zabeležen je u programu promovisanom prošle nedelje, koji Maršićanin ovako ukratko predstavlja: „Zalažemo se da celokupno delovanje izvršne vlasti bude usmereno najpre na stvaranje uslova za slobodan razvoj privrede, sprovođenje koncepta liberalne ekonomije, potpuno odvajanje socijalne politike od privrede i jasno definisanje socijalne politike, nezavisne od privrede, već finansirane iz budžeta, a na osnovu socijalne karte koja bi se morala utvrditi.“
Premijer u senci ponovo ističe da je program aktuelne vlade, odnosno program originalnog DOS-a sasvim dobar, ali da je problem u tome što se on ne primenjuje. Sledi serija kritika na račun, pre svega, Vladinog „dirigovanja privredom“ i „uplitanja u pravosuđe“. Svesno i ponovljeno, Maršićanin izgovara i provokativnu rečenicu za koju zna da može izazvati komentare zlobnika, u koje, srećom, ne spadamo: „Buduća vlada u kojoj će DSS učestvovati obaviće velik broj poslova time što ih neće raditi.“ Objašnjenje se odnosi na već pomenuto štetno mešanje izvršne vlasti u rad privrede i potrebu za striktnim poštovanjem načela podele vlasti.
Program vlade u senci, kaže njen premijer, sadrži samo manje razlike u odnosu na program aktuelne vlade (npr. u pogledu socijalne i energetske politike, gde se DSS zalaže za isti konačni cilj – realnu cenu energenata, ali za njegovo dosezanje uz pažljivije praćenje realnih mogućnosti građana). Zašto je onda bilo potrebno čitavih sto dana za njegovu izradu? „Radi se o pragmatičnoj odluci da to objavimo u ovom momentu“, kaže Maršićanin.
Konsultovali smo se i s dvojicom političkih analitičara, ali se ispostavilo da se njihov zaključak o uspešnosti vlade u senci unekoliko razlikuje od Maršićaninovog.
REZERVE I ODGOVOR: Ognjen Pribićević je sasvim ukatko izneo svoj sud: „Od početka sam iznosio rezerve prema ideji formiranja vlade u senci i čini mi se da sam bio u pravu i da njen učinak čak ni u marketinškom smislu nije velik. Vlada u senci ipak je tipično engleski proizvod i teško da će kod nas uspeti, iz brojnih razloga. Dometi njenog rada jednostavno su unapred limitirani.“
Zoran Stojiljković takođe ocenjuje da su vlade u senci prvenstveno uspešne u uhodanim dvostranačkim sistemima, u kojima se organizuju tako da odgovaraju strukturi vlasti, koriste vreme dok su u opoziciji da se bolje uigraju i tako olakšavaju proces preuzimanja vlasti nakon izbora. U sistemima kakav je naš, gde postoje razdeljena vlast i razdeljena opozicija, vlade u senci imaju unapred limitirane domete.
Stojiljković kaže i da su u jednom istraživanju Centra za političke alternative građani upitani za mišljenje o osnivanju vlade u senci. Pokazalo se, prema njegovim rečima, da je to ideja koja se uglavnom ne prihvata, i to zbog loše istorije dosadašnjih vlada u senci na ovim prostorima i ocene da je to jedna od osnova za sukobe između ranijih koalicionih partnera.
Maršićanin ima odgovor: „Ako je utisak da je vlada u senci formirana da bi se konfrontirala u odnosu na aktuelnu vladu, onda je taj utisak ispravan. To je jedan od ciljeva – postavljanje alternative jeste konfrontacija sa onima prema kojima se postavljate kao alternativa, a ako želite demokratski poredak i višestranački sistem, morate da uđete u konfrontaciju. A da li građani doživljavaju to kao dobro ili loše, to ostaje izborima da pokažu.“
Sumirajući ocenu o dosadašnjem radu vlade u senci, Stojiljković se, uz opasku da se DSS nalazi u medijskoj izolaciji, pogotovo u elektronskim medijima, izrazio u budućem vremenu: „Ako zaista krene sa setom zakonodavnih aktivnosti, vlada u senci može dinamizirati razvoj događaja i prikazati DSS kao stranku koja nije samo mrgodni kritičar već je sposobna da ponudi alternativu.“
Za sto dana postojanja, osim dnevnih reagovanja na događaje i diplomatskih kontakata, vlada u senci izradila je i više zakonskih dokumenata. To su: predlog izmena zakona o privatizaciji (prema rečima Maršićanina, izrađen pre izmena koje je smislila aktuelna republička vlada), predlog zakona o koncesijama (takođe pre republičke vlade), predlog reforme energetskog sektora i predlog novog tarifnog sistema (opet pre aktuelnog kabineta), predlog reforme obrazovnog sistema (još jedno vođstvo, beleži Maršićanin).
Kabinet u senci spremio je i program povratka na Kosovo, program za rešavanje problema neujednačenog razvoja Srbije, predlog reforme oblasti unutrašnjih poslova, predlog zakona o denacionalizaciji (DSS se zalaže za ostvarenje najšireg konsenzusa po tom pitanju), predlog zakona iz oblasti iz urbanizma i građevine (Zakon o građevinskom zemljištu, planiranju i uređenju prostora i naselja, o građenju i o inženjerskoj komori).
Gotovi su i predlozi mera za kontrolu budžeta, predlog promena fiskalnog sistema i predlog promena u organizaciji i funkcionisanju javnih preduzeća.
Članovi vlade u senci nisu, poput svojih kolega „na suncu“, bili na lekarskom pregledu, ali Maršićanin kaže da za tim nije bilo potrebe jer je reč o ljudima koje zna dugo. On kaže i da u prvih sto dana nije bilo ni potrebe za rekonstrukcijom kabineta, ali su se proširili resorni odbori koji prate rad ministarstava.
Sve to, međutim, ne znači da će, u slučaju da bude u prilici da formira republičku vladu, DSS okupiti istu ekipu ljudi iz vlade u senci, uključujući i predsednika te vlade: „Nije ista uloga vlade u senci i vlade koja operativno deluje u praksi. Tu je potreban drugi izbor ljudi, drugi kvaliteti“, tvrdi Maršićanin i objašnjava da je rad vlade u senci više teoretski i politički (promocija ideja i programa), dok prava vlada zahteva ljude sa dobrim organizacionim sposobnostima, spremne za operativni rad sa manje političkog delovanja.
Predsednik vlade u senci Dragan Maršićanin je ekonomista, rodjen 1950. godine u Beogradu. Radio je u privredi i JKP Beogradski vodovod i kanalizacija. Od 1993. do 1996. godine bio je predsednik Skupštine opštine Vračar. Bio je predsednik Skupštine Srbije i potpredsednik je DSS-a.
Za urbanizam i gradjevinu zadužen je Rade Obradović (građevinski inženjer, rođen 1966. u Zemunu, projektovao više od šezdeset objekata u zemlji i svetu, u Vladi Republike Srbije, pre istupanja DSS-a, bio zamenik ministra urbanizma i gradjevine).
Resor ekonomije i finansija vodi Danijel Cvijetićanin, profesor operacionih istraživanja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Za privredu i privatizaciju zadužen je Aleksandar Pravdić, takođe ekonomista (rođen 1958. u Gornjem Milanovcu, gde je radio u Zdravstvenom centru pre nego što je postao potpredsednik Vlade Srbije).
Nekadašnji advokat Dragan Jočić (1960, Beograd) zadužen je za unutrašnje poslove, a za pravdu i lokalnu samoupravu Dušan Budišin, advokat, od 1986. do 1989. bio je potpredsednik Advokatske komore u Novom Sadu (rođen 1939. u Kikindi).
Sektor industrije, rudarstva i energetike vodi Radomir M. Naumov, rođen 1946. godine u Čoki, inženjer u Elektrotehničkom institutu „Nikola Tesla“ i predsednik Jugoslovenskog komiteta Međunarodne konferencije za velike električne mreže (CIGRE).
Ministar saobraćaja i telekomunikacija je Zoran Šami, rođen 1948. godine u Valjevu, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, potpredsednik DSS-a, a do izlaska te stranke iz Đinđićevog kabineta ministar saobraćaja u Vladi Srbije.
Resor poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede vodi inženjer Mladen Ranković, zaposlen na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i bivši pomoćnik ministra poljoprivrede za sektor zadrugarstvo (1964, Beograd).
Ministar obrazovanja, nauke, kulture i sporta je Nenad Lemajić, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (1960, Sremska Mitrovica).
Briga o zdravlju i zaštiti životne sredine poverena je Olgi Ćosić, nekadašnjem docentu na Medicinskom fakultetu u Beogradu a od 2001. savetniku u Saveznom sekretarijatu za rad, zdravstvo i socijalnu politiku (1958, Beograd).
Ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku je Dejan Keserović, oksfordski magistar prava, zaposlen u Republičkom komesarijatu za izbeglice (1971, Beograd).
Odbor za Kosovo i Metohiju vodi Dušan Proroković, programer (1976, Loznica).
Obren Joksimović nije zadužen ni za šta.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
