Veruje se da nikad neće biti utvrđeno ko je, Dragomir Glamočanin ili Milan Mićović, šenlučeći ubio Borisa Bankovića. Nemoguće je utvrditi jer su naizmenično šenlučili
Mesto kroz koje je prošao metak
Sledeći dijalog dvojice prijatelja je autentičan, vodio se nekoliko minuta posle ponoći 14. januara na dan srpske Nove godine: „Gde si, šta radiš?“ „Upravo se puzeći povlačim iz sobe u kujnu, sigurnije je, jer ovde u Novom Beogradu neprijatelj nadire sa svih strana, situacija je krajnje kritična.“
U prangijanju za Novu godinu i ostale verske i državne praznike Novi Beograd je od svog postanka uvek ubedljivo bio na vodećem mestu. Nikad se nije oskudevalo u oružju i džebani. I to zahvaljujući, tvrde Novobeograđani, što aktivnim, što penzionisanim vojnim licima i ostalim privilegovanim nosiocima oružnih listova, kako za kratke tako i za duge cevi. Šenluči se doduše pritajeno i iz automatskog oružja, a neretko se čuje i štektanje puškomitraljeza sa krovova novobeogradskih spavaonica.
KAKO USTANOVITI KO JE ISPALIO SMRTONOSNI HITAC: Milan Mićović; …
KUĆNOZALEGANjE: U takvoj baražnoj vatri nije bilo čudno da pripiti ili mrtvi pijani, uglavnom bez pokrića veseljaci, usmrte hicima nekog neopreznog suseda koji na vreme nije prilegao na pod ili se povukao u kupatilo. Boris Banković (36), tih i blag čovek, živeo je u Bulevaru Avnoja 133 u Novom Beogradu, gledao je za srpsku Novu godinu u noći između 13. i 14. januara TV program u svom stanu kad ga je u glavu pogodio metak i istog trenutka ubio. „Prezirao je oružje“, kaže sestra ubijenog napominjući da je Boris uvek upozoravao ukućane da spuštaju roletne kada su neke proslave sa masovnim veseljem i pucanjem. Roletna je, međutim, bila spuštena i te noći, ali ju je zrno probilo kao i oba prozorska stakla. Policija je brzo ustanovila odakle je pucano i ko je to učinio: sa zajedničke terase, u ulici Omladinskih brigada 6 i 8, Dragomir Glamočanin (48) i Milan Mićović naizmenično su ispaljivali hice iz Glamočaninovog pištolja CZ 99 kalibra 9 milimetara. U policijskom saopštenju izbegnut je detalj da li Glamočanin ima oružni list, odnosno dozvolu za posedovanje oružja, gde radi, čime se bavi, što je inače uobičajeno kad je reč o „običnim“ ljudima. Izbegavanje tih detalja koristi se uglavnom u slučajevima brljotina policajaca ili vojnih lica, bilo aktivnih ili penzionisanih. Ili će biti da se ovom prilikom krug zaštićenih od javnog blama proširio, budući da u zgradi iz koje je pucano ima stotinak stanova u kojima borave i bivši i sadašnji službenici savezne vlade i Ministarstva spoljnih poslova.
Dragomir Glamočanin;…
Ko je, Glamočanin ili Mićović, ispalio smrtonosni hitac? Na to pitanje nema odgovora i, po svoj prilici, nikad ga neće biti. Jednostavno, nemoguće je utvrditi jer su naizmenično šenlučili. Može li se uopšte govoriti o krivičnom delu ubistva? „Ni govora, čak i da se zna ko je od njih dvojice ispalio ubistveni metak“, kaže nekadašnji ugledni sudija Okružnog suda u Beogradu, a sada advokat Ivan Bajazit. „Smrt Borisa Bankovića ne može se pripisati ni Glamočaninu ni Mićoviću ukoliko se precizno ne utvrdi ko je od njih uputio hitac i usmrtio Bankovića.“
ZAPLETZAAGATUKRISTI: U ovom trenutku teško je pretpostaviti za koje će krivično delo biti optuženi Glamočanin ili Mićović. Međutim, bez obzira na tužiočevu kvalifikaciju, na sudu je da odluči za koje delo će im se suditi. „U ovakvim prilikama galimatijas je neizbežan“, kaže advokat Dragoslav Ćetković. „U svakom slučaju, istraga će biti mučna i teška“, prognozira Zoran Lučić, zamenik okružnog javnog tužioca u Beogradu. „Obojica osumnjičenih svaljivaće krivicu jedan na drugog. Nije takođe nevažno ni čiji je pištolj, koji je vlasnik dao nekom drugom da iz njega puca. Mislim da je reč o ubistvu iz nehata.“ Za ovo delo predviđena je inače kazna do pet godina, ali se pred sudom uglavnom izriču dve, a sa pooštrenom kaznenom politikom tri godine zatvora. Ipak, većina pravnika smatra da će tužilac optužiti Glamočanina i Mićovića za izazivanje opšte opasnosti. Za to delo zakon je zapretio kaznom od osam meseci do pet godina, a u težim slučajevima najmanje tri. Budući da maksimum nije preciziran, podrazumeva se do 40 godina zatvorske kazne. „Ako obojica budu osuđena, jedan će biti nevin, jer je samo jedan metak ubio čoveka“, napominje Bajazit. Policija je, inače, protiv Glamočanina i Mićovića podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da su počinili teško delo protiv opšte sigurnosti i izazivanje opšte opasnosti, što nikako ne znači da će ta kvalifikacija biti prihvaćena. „Ovde je reč o klasičnom zapletu nalik onom u romanima Agate Kristi“, kaže Biljana Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM). „Ukoliko bi se prihvatila kvalifikacija ubistva iz nehata, obojica bi mogla da budu oslobođena. Međutim, ubeđena sam da se raznim metodama, utvrđivanjem vremena kad se pucalo, slaganjem ostalih dokaza i mnogim drugim kriminalističkim načinima može utvrditi ko je pucao i da se radi o izazivanju opšte opasnosti, što će biti veoma komplikovano jer u krivičnom zakonu nema solidarne odgovornosti. Inače, pokazalo se da apeli protiv zloupotrebe oružja ne pomažu i da se šenlučenje može sprečiti isključivo doslednim sprovođenjem krivičnog zakona prema svima koji to čine. I Glamočanin i Mićović su morali da pretpostave posledice, odnosno da mogu nekog ugroziti. Zapravo, svi koji su pucali te noći samo slučajno nisu postali ubice. Jer, kad upotrebljavaš oružje, moraš računati da ćeš nekog ugroziti, odnosno raniti ili ubiti.“
Jedan ubio - obojica streljana
U beogradskoj Višegradskoj ulici svojevremeno je bio ubijen čovek na koga su dvojica ubica pucala iz dva pištolja istog tipa i istog kalibra. Pogodili su ga u noge i glavu. Nije moglo da se utvrdi ko je ispalio hitac u glavu i ubio ga. Sud ih je obojicu osudio za pokušaj ubistva (sic!). Pre 35 godina su izvesni Lisovac i Gutić, vozeći se na zadnjem sedištu taksija, ubili taksistu. Zapravo, jedan od njih ispalio je metak u potiljak taksiste Jankovića. Telo ubijenog odneli su do nekog zapuštenog bunara u Čortanovcima i bacili u bunar. Naravno, prethodno su ga opljačkali. Kompletna beogradska policija je odmah bila dignuta na noge ne bi li ubice bile što pre otkrivene jer je javnost, bez ikakvog preterivanja, bila uzburkana što je za današnje prilike gotovo neshvatljivo. Na kraju su ipak bili otkriveni i uhapšeni, ali su čin ubistva od početka svaljivali jedan na drugog. Nakon dugog procesuiranja, Vrhovni sud je prihvatio Gutićev iskaz da je Lisovac pucao i obojicu osudio na smrt. Gutovića kao saizvršioca. Osuđeni su do poslednjeg trenutaka ostali pri svom: nisam ja, on je. Streljani su 1969. godine u posebnoj podrumskoj prostoriji Centralnog zatvora u Beogradu u kojoj su izvršavane najteže kazne.
Ovo podmuklo ubistvo, posebno bacanje tela taksiste u bunar, zgrozilo je javnost i izazvalo do tada nezabeleženo ogorčenje. U Beogradu se o tome na svakom koraku pričalo, novinski stupci su iz dana u dan bili prepuni novih detalja. Bili su objavljivani feljtoni, pa čak i knjiga. „Neki su, bogme, zaradili dosta novca pišući o tom ubistvu“, kaže advokat Veljko Guberina koji je bio Gutićev branilac. Koliko se u proteklom vremenskom razdoblju izmenilo reagovanje javnosti kad neko ispali metak u potiljak taksiste i opljačka ga, što se inače povremeno događa, ilustruje nedavno ubistvo taksiste Behudina Šumana koga je ovog meseca ubio hicem u glavu i opljačkao Dalibor Marić (23). Telo ubijenog odvukao je pored puta i sakrio, a tragove krvi prekrio snegom. Posle pet dana bio je uhapšen i pred istražnim sudijom priznao zločin. Sem jednih dnevnih novina koje su objavile kraći tekst o ovom ubistvu, nije zabeleženo ništa više.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
