Ubistvo jednog i ranjavanje trojice ljudi u pokušaju likvidacije Zorana Nedovića Šoka po receptu zemunskog klana svedoči da nisu prošla vremena plaćenih ubica i mafijaških gangova
Za trenutak kao da se vratilo vreme iz 2000. godine kada se gotovo svakog dana pucalo u mafijaškim obračunima: u Ulici omladinskih brigada na mestu uključenja puta prema Zagrebu, pre dva dana u 10.45 časova, automobil marke „audi“, inače omiljeno vozilo kriminalaca, sustigao je jedan takođe „audi“ i preprečio mu put. Iz pristiglog vozila trojica muškaraca osula su paljbu iz automatskog oružja na zaustavljeni „audi“, a potom su izašli iz automobila i pobegli. U izrešetanom automobilu ubijen je jedan čovek čije ime policija nije htela da saopšti. Kako se nezvanično saznaje, reč je o bivšem policajcu. U napadnutom automobilu ranjeni su Zoran Nedović Šok, Goran Gordić i vlasnik automobila Duško Tanović iz Dobanovaca. Oni su odmah prevezeni u Kliničko-bolnički centar na Bežanijskoj kosi a zdravstveno stanje povređenih nadležni u bolnici odbili su da komentarišu. Čak i posle više časova od prijema ranjenih. Automobil napadača imao je beogradske registarske tablice koje mu ne pripadaju te će biti da je ukraden.
Govoreći o detaljima pucnjave, načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Miroslav Mišković rekao je da su „lica u napadnutom automobilu od ranije poznata policiji“. Na mestu pucnjave napadači su ostavili automatsku pušku i fantomku. Oba vozila biće predmet kriminalističke ekspertize, odnosno veštačenja.
Meta je, bez sumnje, bio Zoran Nedović zvani Šok, star oko 50 godina, dobro poznat policiji kao jedan od vođa beogradske organizovane kriminalne grupe, pete po značaju i snazi na teritoriji grada. Prema rečima jednog bivšeg načelnika GSUP-a, Nedović je bio čovek bivše državne bezbednosti za koju je, kao i svi kriminalci angažovani za prljave poslove, radio po nalogu Službe. Budući da je takođe bio veoma blizak Zoranu Uskokoviću Skoletu (ubijen 29. aprila 2000) i njegovoj kriminalnoj družini koja ga je nazivala „tatom“ zbog ogromnog iskustva i opreza, Nedović je odmah nakon ubistva Željka Ražnatovića pobegao u inostranstvo i nastanio se u Španiji, daleko od Arkanovih osvetnika koji su Skoletovu grupu osumnjičili za učestvovanje u Arkanovom ubistvu i većinu, kao i Skoleta, potamanili. Pre oko godinu dana Nedović se vratio u Beograd, ali se nije mnogo eksponirao, očevidno nepoverljiv i svestan činjenice da će neko ipak nastojati da ga smakne. Za njim je, inače, svojevremeno bila raspisana poternica koja je nedugo posle njegovog odlaska u inostranstvo bila skinuta.
Dok je stolovao u Beogradu Nedovićev jedini član grupe bio je Branko Jevtović zvani Jorga. Ali, kada je bio u pitanju neki veći „posao“ angažovao je ljude iz drugih kriminalnih grupa sa kojima nije bio u sukobu. U takozvanoj Beloj knjizi MUP-a Srbije, u kojoj su evidentirane gotovo sve kriminalne grupe i pojedinci, o Nedoviću piše da ima dugu kriminalnu prošlost i da je jedan od retkih koji još opstaje i ima autoritet u svim kriminalnim sredinama: „Vodio je i organizovao grupu Zorana Uskokovića Skoleta a blizak je i sa Andrijom Draškovićem“, inače nekadašnjim rezervistom DB-a, optuženim i oslobođenim prvostepenom sudskom presudom Okružnog suda u Beogradu zbog podmuklog ubistva Zvonka Plećića Pleće, pripadnika surčinskog klana.
Prema podacima MUP-a Srbije, osnovna delatnost Nedovića i Jevtovića je krijumčarenje opojnih droga a svojevremeno su se bavili i nedozvoljenom trgovinom naftom, cigaretama i krađom vozila koja su vraćana vlasnicima uz otkup. Krivična dela nisu činili samo u Beogradu i Srbiji već i u Crnoj Gori i u inostranstvu. Posebno kad je bilo reči o trgovini narkoticima. Angažovao je poverljive ljude za saradnike sa kojima je odlazio i uvek veoma oprezno i bezbedno krijumčario drogu. Nije poznato da je ikada bio zbog toga uhapšen. MUP Srbije takođe ima podatke da je Nedović kao savetodavac učestvovao u Skoletovoj grupi u izvršenju više likvidacija. „Nedović je osoba veoma nepoverljiva, konspirativna i prilikom izbora članova grupe vodi računa koga angažuje“, piše u Beloj knjizi.
O pucnjavi na Novom Beogradu bio je obavešten i ministar policije Dragan Jočić. „To je ono što nije dobro i što vraća sliku prošlih vremena. U Beogradu odavno nije bilo takvog ubistva. Nama ostaje da uložimo sve napore i otkrijemo počinioce tog ubistva“, izjavio je ministar Jočić.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
