U Raškoj se gorivo na flašu prodaje za 90-95 dinara po litru isključivo komšijama i "proverenim" kupcima
Od Raške do Kosova svega je desetak kilometara. U saobraćaju je zastoj. Radnici u narandžastim odelima krpe ovu deonicu puta i od rupa prave izbočine. Ovu deonicu ruka Ministarstva za kapitalne investicije još nije dotakla. Na graničnom prelazu Rudnica čeka nekoliko cisterni. Vidno nervozni vozač kaže: „Čekam satima na prelazak. Prošli put sam čekao devet sati.“ Policajci i carinici nisu raspoloženi za priču, ali je jedan rekao da ljudi idu masovno na Kosovo, toče gorivo i vraćaju se. „Nije nelegalno napuniti rezervoar automobila ili kamiona“, kaže mlađi policajac raspitujući se koga i šta špijuniram. Preko prelaza Rudnica dnevno uđe oko desetak cisterni, kaže.
Nakon dva kilometra „međuzone“ stiže se na prelaz Jarinje. Još su vidljivi tragovi gareža nakon protesta protiv nezavisnosti Kosova. Zona kosovske granice (nepostojeća, administrativna, državna, opštinska, pokrajinska…) prepuna je „primenjenih“ benzinskih pumpi i gasnih stanica. Iako mediji uporno prepisuju sedam dana staru vest da litar goriva na Kosovu košta 68 dinara, cena benzina „super“ skočila je na 75 do 80 dinara po litru. „Ne mogu da se snabdem gorivom kolika je potražnja“, kaže vlasnik jedne od pumpi. „Evrodizel“ košta 83-85 dinara, nafta 68-70 dinara po litru. Cena gasa je 38-42 dinara.
Jedan od meštana na pumpi je punio metalno bure naftom, kaže treba mu za poljoprivredne radove. Sedamdesetogodišnji seljanin sve vreme je negodovao na novo poskupljenje i psovao svoju sirotinju, Kosovo, Srbiju, međunarodnu zajednicu i težak život u njivi. „Uštedeću pedeset evra. To mi je za popravke traktora koji je stariji od mene“, kaže. Vlasnik špediterskog preduzeća objašnjava tehniku izbegavanja poreza. Postoje, naime, razni metodi „pranja papira“, a jedan od njih je da se roba legalno izveze na Kosovo, pri čemu je oslobođena PDV-a u visini od 18 odsto i akciza koje nisu male – a onda se vrati u Srbiju alternativnim putnim pravcima. Posao donosi veliku zaradu, pa su se u novembru oko kontrole tih puteva sukobile dve kriminalne grupe na prelazu Tabalije. Tada je ubijen dvadesetosmogodišnji Marko Patrić, a policija je na licu mesta pronašla 20 čaura različitih kalibara, jedan automatski pištolj škorpion, radio-stanice, četiri putnička automobila i dva kamiona natovarena dizelom. U Novom Pazaru i Raškoj registrovano je više od 2800 teretnih vozila raznih nosivosti, nekoliko taksi udruženja i prevoznika u putničkom saobraćaju. Ova se vozila gorivom uglavnom snabdevaju na Kosovu.
U Raškoj su ulični prodavci benzina naglo nestali sa ulica. Gorivo „na flašu“ se prodaje za 90-95 dinara po litru isključivo komšijama i „proverenim“ kupcima. Jedan od sada već bivših prodavaca, otac dvoje dece, kaže da ga je policija upozorila da se skloni sa ulice zbog novinara koji pišu o nekakvoj naftnoj mafiji. „Kakva mafija? Supruga i ja ne radimo nigde, deca su nam na fakultetima. Niko ne pita pošto je školarina.“
Policija je na graničnom prelazu Tabalije zaplenila 181 paket pilećih bataka težine 2688 kilograma i osam paketa limenki energetskog pića „red bul“ vrednosti preko 300.000 dinara u „vojnom“ kamionu TAM 150 bez registarskih tablica. Na policijskom snimku vidi se kako se pored ograde parkira beli kombi u kom suvozač i vozač opušteno razgovaraju i povremeno pogleduju na kamion sa zaplenjenom robom. Zatim dolazi smećarski kamion u koji se utovara piletina. Smećar je krenuo na novopazarsku deponiju „Golo brdo“, kombi za smećarem, policija za kombijem. Kamere su već bile instalirane na deponiji. Nakon što je smećarski kamion istovario više od dve i po tone piletine, četvoročlana ekipa izašla je iz kombija i počela da utovaruje meso sa deponije. „Jedan je došao bukvalno na pet metara od policijskog kamermana, ispovraćao se i vratio da nastavi utovar“, kaže Jasmin Duštinac, načelnik kriminalističke policije. Po policijskim izvorima, grupa čiji je vođa Samir Kapetanović imala je nameru da meso opere i ponovo ga proda na kvantaškoj pijaci. Posle medijskih izveštaja o akciji, piletina je u Novom Pazaru postala raritet.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
