Branislav Uskoković je u centar pažnje došao u trenutku kada je bio uhapšen sa grupom svojih poslovnih saradnika krajem januara 2002. godine. Ispostavilo se da je ovaj službenik državne firme Elektrodistribucija Beograd, sa svojom najbližom porodicom (tri kćeri, supruga i zetovi, plus nasleđene nekretnine od sestre Milke) napabirčio dvadesetak ekskluzivnih vila, stanova i poslovnih prostora, uglavnom na opštini Vračar
Nekadašnji direktor Elektrodistribucije Beograd Branislav Uskoković nije uhapšen, ali je protiv njega podignuta optužnica od strane Okružnog javnog tužilaštva u prestonici za dela zloupotrebe službenog položaja, nesavesnog poslovanja i falsifikovanja.
Sa njim su se u paketu našli i poslovni partneri: Stojan Lakovski, vlasnik preduzeća TLT Inženjering, Slobodan Marković, vlasnik preduzeća Kongrad, Miodrag Bulatović, vlasnik preduzeća IPTUM Šumadija i Jovan Cimeša, Uskokovićev savetnik za ekonomsko-finansijske poslove iz doba njegovog rukovođenja EDB-om.
Prema optužnici, od 1997. do 1998. godine Stojan Lakovski, Miodrag Bulatović i Slobodan Marković sklopili su sa Uskokovićem, kao predstavnikom Elektrodistribucije ugovor o remontu gradskog osvetljenja i izgradnji trafo-stanica, a za to nije postojao niti tehničko niti ekonomsko opravdanje. Istragom je utvrđeno da je radove obavio EDB, sa svojim ljudima i svojim materijalom, a na račune pomenutih preduzeća uplaćeno je tadašnjih 11.118.913,14 dinara (KZ RS čl. 242). Novac je prebačen sa računa EDB-a. Deo je iskorišćen za izgradnju kuća Uskokovićevih kćeri, a deo je pripao i vlasnicima partnerskih preduzeća. Dalje, Uskoković je optužen da je nesavesnim poslovanjem (KZ RS čl. 136) oštetio preduzeće za tačno 25.754.763,77 dinara. On je, prema optužnici, nabavio šest kamiona marke „fap“ i isto toliko dizalica tipa „palfinger“ mada one nisu bile kompatibilne sa kamionima. Preduzeću Imex trejd uplatio je, kao direktor EDB-a, 1.147.290 dinara za elektrokablove koji nikada nisu bili isporučeni. Takođe se petorici optuženih stavlja na teret da su falsifikovali isprave i sačinjavali lažne fakture i ugovore na osnovu kojih su se vršile isplate sa računa EDB-a.
Branislav Uskoković je u centar pažnje došao u trenutku kada je bio uhapšen sa grupom svojih poslovnih saradnika krajem januara 2002. godine. Ispostavilo se da je ovaj službenik državne firme Elektrodistribucija Beograd, sa svojom najbližom porodicom (tri kćeri, supruga i zetovi, plus nasleđene nekretnine od sestre Milke) napabirčio dvadesetak ekskluzivnih vila, stanova i poslovnih prostora, uglavnom na opštini Vračar. Njegovo hapšenje je bilo sjajna vest za policiju i Ministarstvo energetike koje je u to doba već bilo omraženo kod građana zbog permanentnog „ispravljanja dispariteta cena“. Komisija Nezavisnog sindikata EDB-a je dugotrajnim radom, pregledom dokumentacije utvrdila brojne nepravilnosti, slučaj je došao pred Upravu za privredni kriminal i Branislav Uskoković je bio uhapšen, a protv njega su podnete brojne krivične prijave. Stvar je preuzeo istražni sudija, Uskoković je zadržan u pritvoru četrdesetak dana zbog straha da bi na slobodi mogao da omete tok istrage. Javnost se ponadala da će se konačno krenuti u odlučniji obračun sa ljudima koji su se silno obogatili za Miloševićevog vakta. Pet minuta „crne“ medijske slave za Branislava Uskokovića brzo je prošlo i slučaj je bio zaboravljen, kao i kuće, stanovi, poslovi i poslovni prostori.
Danas, gotovo godinu i po dana docnije kada je optužnica podignuta, advokat Nebojša Pavlović, zastupnik Branislava Uskokovića, u razgovoru za „Vreme“ kaže da se njegov klijent trenutno nalazi u Parizu, u stanu svoje najmlađe ćerke Jelene (27) i da će doći nazad u Beograd. „Opis dela u optužnici ne odgovara činjeničnom stanju“, stav je branioca Pavlovića. On kaže da je, na neki način, Uskoković žrtva medijske kampanje koja se protiv njega vodila, kao i ljudi iz Sindikata koji su se ostrvili i na njega i na tužilaštvo. Prema njegovim rečima, Uskoković je otišao iz zemlje jer je ozlojeđen na sudske organe koji su valjda podlegli pritisku javnosti i nekih ljudi iz politike koji štite one koji zaista uzimaju velike pare od Elektrodistribucije. On priznaje da je čudno imati toliko nekretnina u vlasništvu, ali naglašava da su Uskokovićevi zetovi bogati ljudi koji su u inostranstvu zaradili novac i ovde ga investirali. Pavlović pominje sumu od nekoliko miliona maraka. S druge strane, tržišna vrednost samo nekih vila koje glase na porodicu Uskoković, poput onih u Petrogradskoj, Topolskoj, Božidara Adžije i Kičevskoj ulici, verovatno prevazilazi pomenutu svotu. Za deset godina na čelu EDB-a, prema podacima iz dokumentacije ovog preduzeća, ukupna primanja Uskoković Branislava ne prelaze 50.000 evra. Prema predviđanjima advokata Pavlovića, suđenje bi trebalo da počne na jesen i on veruje da će sudija Cvijović iz Četvrtog opštinskog suda tražiti dodatnu istragu jer ona, prema Pavloviću, nije sprovedena kako valja.
Čitav slučaj je konačno dospeo do suda i naredni dani će pokazati ko je sve i na koje načine uzimao novac iz kase EDB-a. Branilac Branislava Uskokovića tvrdi da tu ima još nekih ljudi koji su se još više okoristili od optuženog i da će se sve to videti na suđenju. Opet, Uskoković boravi u Parizu dok je u zemlji za njim raspisana poternica. Pavlović ne veruje da će biti stavljen na poternicu Interpola jer „nije optužen za delo za koje se ide na Interpolovu listu traženih ljudi“. Činjenica da Uskoković baštini toliko nekretnina sa svojom porodicom biće predmet istrage poreskih organa, jer se država neće baviti poreklom imovine. Advokat Pavlović smatra da će se na suđenju sve pokazati i da njegov klijent u regularnim uslovima ne može biti optužen jer je, kako tvrdi „sve to tanko“.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
