Potencijalni problem

Isplativa titula „stranke sa najvećim koalicionim potencijalom“ već 12. maja ove godine mogla bi, prema nekim računicama, da promeni ili bar bude podeljena na dva vlasnika: umesto (ili osim) Demokratske stranke Srbije, priliku da pregovara „i levo i desno“ i tako istrguje poziciju koja obezbeđuje moć potpuno nesrazmernu podršci birača, ovoga puta mogla bi da dobije (i) Socijalistička partija Srbije.

Iako šanse da Ivica Dačić ponovi pregovarački uspeh Vojislava Koštunice i sebi (ili „svom čoveku“) obezbedi premijerski mandat ne postoje ni u najsmelijim tumačenjima, mogućnost koja se pred SPS-om otvorila, istovremeno je zapretila da toj partiji ozbiljno pomrsi predizborne konce.

O čemu je reč?

Sva istraživanja pokazuju da nijedna od dve najperspektivnije izborne liste – ni grupa stranaka okupljena oko Demokratske stranke, ni radikali, koji ponovo nastupaju samostalno – nakon prevremenih parlamentarnih izbora zakazanih za 11. maj, neće moći samostalno da formira vladu. A u potrazi za koalicionim partnerima sa kojima bi bilo moguće namaći neophodnih 126 glasova, prema nekim projekcijama napravljenim na osnovu sondaže javnog mnjenja, moglo bi se pokazati da su i za radikale, ali, i za DS, socijalisti poželjniji partner od skupog i ne sasvim lojalnog DSS-a.

Da postoji „prirodna“ povezanost radikala i socijalista, pa samim tim i mogućnost formiranja postizborne koalicije SRS-SPS (a verovatno i DSS) nije nepoznato. U javnim nastupima, i sam Dačić govori o toj koaliciji kao drugom najpovoljnijem ishodu izbora (vođa socijalista kao optimalnu varijantu vidi „vladu nacionalnog jedinstva“). Ono što je politička novost jeste mogućnost formiranja „proevropske koalicije“ u kojoj bi bili i socijalisti kao deo „proevropske vlade“ ili kao stranka koja bi takvoj manjinskoj vladi pružila parlamentarnu podršku.

CRVENO I ŽUTO: Beogradska dobro obaveštena politička čaršija poslednjih nekoliko nedelja (još iz vremena drugog kruga predsedničkih izbora) iscrpno izveštava o novoj plodnoj komunikaciji na relaciji DS-SPS. Prema tim navodima, demokrate su, u zamenu za kooperativnost nakon (u početku samo lokalnih) izbora, socijalistima ponudile pomoć pri učlanjenu u Socijalističku internacionalu (u kojoj, nakon odumiranja Socijaldemokratske partije Nebojše Čovića, boje Srbije brani samo stranka Borisa Tadića). Javno, od predstavnika DS-a stižu ocene da je „saradnja sa socijalistima moguća, ali malo verovatna“ (Božidar Đelić), odnosno da sledbenici Vojislava Šešelja (i dalje nepoželjni) i Slobodana Miloševića (mala stranka, mali ucenjivački potencijal), nisu isto (to je objasnio Boris Tadić).

Uvek mnogo govorljiviji od zvaničnih, nezvanični izvori tvrde da je na sednici Predsedništva DS-a, održanoj u drugoj polovini februara, i zvanično skinut embargo na formiranje postizborne koalicije sa SPS-om (tada još nisu bili raspisani parlamentarni izbori, pa je u pitanju bila samo priča o saradnji na lokalnom nivou).

Sličan zaključak mogao bi se zaključiti iz teksta Dačićevog ljutog unutarpartijskog konkurenta, Milorada Vučelića, u novoosnovanom nedeljniku „Pečat“ koji, osim Vučelića, uređuje još jedan „verni slobista“ – Aleksandar Vulin.

„U Srbiji se još ovih izbora levo socijalističko crvenilo pretapa u nijansu žutog. Nekadašnja petokraka očigledno postaje žuta zvezdica. Ikarov let u blizini žutog sunca završio se sunovratom. Ostaje nam da vidimo da li će se socijalističko puzanje u žutilo isto tako završiti“, proročki piše poetski nadahnuti Vučelić.

Dačić, naravno, sve slične spekulacije po medijima uporno demantuje. Priču o podršci manjinskoj vladi liste okupljene oko DS-a i LDP-a naziva „naučnom fantastikom“, podseća da se SPS posle 2000. najbolje slagao sa DSS-om, a kao argument poteže i ocenu da „DS nije stranka levice“, da želi da „SPS bude stožer okupljanja stranaka levice“ te da Vučelić „vodi unutarstranačku borbu“.

ONAJ TEKST: Ipak, Dačićevo spontano podsećanje u jednom intervjuu da redovno prati Vučelićevo pisanje, te da ima „i onaj tekst iz 2000. kada je (Vučelić) izjavio da je narod srušio diktatorski režim Slobodana Miloševića“, deluje kao fino upozorenje stranačkom kolegi da ne bi trebalo da učini ono što, prema tvrdnjama već pomenute beogradske čaršije, Vučelić upravo namerava da učini: da se, u društvu Vulina, ali i Branislava Bjelice i Uroša Šuvakovića, pod firmom Udruženja Sloboda, kandiduje na predstojećim izborima. I to uz razne vrste podrške snaga kojima ne odgovara mogućnost uspostavljanja saradnje socijalista i DS-a (prema tvrdnjama pomenute čaršije, to nisu samo radikali).

Nema još istraživanja koja bi mogla pokazati na koliko bi glasova grupacija vernih slobista mogla računati, ali sasvim sasvim blizu pameti deluje procena da lista „Sloboda“ možda (gotovo sigurno) ne bi mogla da preskoči izborni cenzus od pet odsto, ali bi vrlo uspešno mogla Dačića i ekipu da sroza ispod tog praga.

Rezultati skorijih izbora i podaci iz istraživanja javnog mnjenja, naime, ukazuju da bi na majskim izborima socijalisti mogli da računaju na podršku samo nešto malo više od pet odsto birača, iz čega proizilazi da bi bilo gotovo dovoljno da Vučelić, Vulin i prijatelji ubede samo širu rodbinu i poslovne partnere da svoj glas povere upravo njima (ukoliko su do sada bili naklonjeni socijalistima) pa da Dačić može da se pozdravi sa stavom da „na sreću ili na žalost ne može se formirati nova parlamentarna većina ukoliko u njoj ne učestvuju i DSS i SPS“.

U prvom krugu nedavnih predsedničkih izbora, podsetimo, kandidat SPS-a Milutin Mrkonjić, osvojio je 245.889 glasova, odnosno 5,97 od ukupno izašlih birača (podršku Mrkonjiću pružili su i Partija ujedinjenih penzionera Srbije i Pokret veterana Srbije, koji su i sada u koaliciji čiji je stožer SPS). Slično je bilo i na parlamentarnim izborima u januaru 2007. kada je za listu SPS glasalo 5,64 odsto izašlih birača. Na parlamentarnim izborima u decembru 2003, nakon kojih su pružili podršku manjinskoj vladi Vojislava Koštunice, socijalisti su nešto bolje stajali (osvojili su 7,61 odsto glasova).

PALMA NA OTOKU LEVICE: Pojačanje koje su socijalisti za predstojeće izbore dobili u vidu Jedinstvene Srbije gradonačelnika Jagodine Dragana Markovića Palme, u slučaju velikog odziva, teško da može bitno da pojača izborne šanse koalicione liste. Markovićeva stranka na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima bila je utopljena na narodnjačkoj listi, tako da ne postoji neki „svežiji“ podatak o njenoj snazi. S obzirom na činjenicu da je u pitanju regionalna partija, koja računa gotovo isključivo na glasove birača iz Pomoravlja, o redu veličine Palminog doprinosa socijalističkoj listi možda najbolje govori podatak o učinku JS-a na lokalnim izborima 2004, kada je za aktuelnog gradonačelnika Jagodine glasalo 11.038 birača. Ukoliko na predstojeće parlamentarne izbore izađe sličan broj birača kao na nedavne predsedničke izbore, za prelazak cenzusa biće potrebno nešto preko 200.000 glasova, što znači da, bez obzira na provokativne nastupe odskora izrazito proevropskog Markovića, izborni uspeh prvenstveno zavisi od Dačića i njegove ekipe.

Izborna kampanja tek je počela, tako da su „na stolu“ samo početni aduti: iz kuhinje Dačića i prijatelja, za početak, serviran je samo sastav koalicione liste i njeni programski prioriteti. Prema rečima Dačića, na listi za parlamentarne izbore SPS će imati 151 mesto, PUPS 69, a JS 30 mesta, a na njoj će „biti i predstavnika Pokreta Sloboda“. Prvi na koalicionoj izbornoj listi je Dačić, drugi je penzioner Jovan Krkobabić, a treći Dragan Marković. Kandidat za premijera je Milutin Mrkonjić, a kandidat za gradonačelnika Beograda Žarko Obradović.

Dačić je objasnio da će koalicija u većini slučajeva nastupati zajedno i na lokalnim izborima, kao i na pokrajinskim. Politička platforma na kojoj je formirana koalicija, kako je objasnio, sadrži tri ključna principa, od kojih je prvi odbrana državnih i nacionalnih interesa što podrazumeva očuvanje Kosova u sastavu Srbije i očuvanje Republike Srpske. Drugi je princip socijalne pravde, a treći su razvojni projekti.

Za zaključivanje o eventualnom postizbornom prestrojavanju socijalista, od značaja bi moglo biti i Dačićevo objašnjenje stava o evropskim integracijama plasirano u poslednjim intervjuima: SPS se, prema njegovom objašnjenju, zalaže za ulazak u Evropu, „ali ne po svaku cenu“, odnosno ne ukoliko je uslov priznavanje nezavisnosti Kosova. Na zajedničkoj konferenciji za novinare na kojoj je predstavljena koaliciona lista SPS-PUPS-JS, govornici su se ipak temeljnije pobrinuli da se svojim izjavama o evropskim integracijama uklope u teoriju o mogućim postizbornim savezima i sa radikalima i sa DS-om: dok se Dačić „tvrdo“pitao zašto su ambasadori zemalja koje su priznale Kosovo još uvek u Beogradu, za demonstraciju nepatvorenog evropejstva pobrinuo se Dragan Marković Palma, koji je, „kao privrednik“ govorio o značaju otvorenosti prema svetu i pride upečatljivo upitao za razjašnjenje smisla povlačenja diplomatskih predstavnika:“Ako nam kažu da će se za Kosovo boriti diplomatskim putem, ko će sa Sarkozijem u Francuskoj da razgovara – da li kafe-kuvarica iz Srbije?“