Posvađani u prevodu

U jednom od prethodnih brojeva nedeljnika „Vreme“ profesor Ljubomir Madžar objavio je tekst u kome iznosi stav povodom spornog prevoda knjige Dominika Salvatorea Međunarodna ekonomija. Pre svega ću napomenuti da profesora Madžara izuzetno cenim i više puta sam istakao da je reč o izuzetnom i neponovljivom profesoru koji je radio na Ekonomskom fakultetu. Profesor Madžar se bavio ekonomskim modelima rasta, što je jedna od najsloženijih oblasti ekonomije koja podrazumeva poznavanje mikroekonomije, makroekonomije dugog roka i dinamičke optimizacije. Ali njegov doprinos nije samo u ovoj oblasti. Fascinantna je širina interesovanja koju ima profesor Madžar i neumoran stvaralački rad čiji intenzitet ne opada sa godinama. Interesovanja profesora Madžara su ne samo u ekonomiji, već i književnosti, političkim naukama, usavršavanju stranih jezika, latinskog jezika, matematici, filozofiji, itd. Imao sam dosta prilike da sarađujem sa profesorom Madžarom i njegova dobronamerna i nesebična podrška u mom istraživačkom radu je ostavila značajan trag.

U ovom tekstu se neću baviti političkim konotacijama koje su prisutne u njegovom tekstu, već ću se samo osvrnuti na poslednji deo ovog teksta, zapravo na poslednja dva pasusa u kojima tvrdi da je prevod prvih 11 poglavlja 9. izdanja pomenute knjige, na kojima je radio profesor Stojan Babić, bio loš.

Profesor Stojan Babić je bio vrlo kompetentan u oblasti teorije međunarodne trgovine, stoga je bilo logično da on bude prevodilac i redaktor prvih 11 poglavlja prevoda knjige Dominika Salvatorea. Godine 1987. objavio je monografiju pod nazivom Međunarodna trgovina i eksploatacija, gde je primenjen model opšte ravnoteže na analizu međunarodne trgovine u okviru poznatog Hekšer-Olin-Semjelsonovog modela. U monografiji su razmatrane i druge teme iz međunarodne trgovine kao što su: teorema Ribčinjskog, Stolper-Semjelsonov efekat i Paradoks Leontijeva. Na objavljivanje ove monografije značajan uticaj imao je studijski boravak 1979–1980. godine na Institutu za razvojne studije u Saseksu, gde se usavršavao iz oblasti međunarodne trgovine.

Prvo ću se pozvati na izveštaj Stručne komisije čije je formiranje odobrilo Nastavno-naučno Veće Ekonomskog fakulteta u Beogradu i koje je izabralo dva profesora iz uže naučne oblasti za članove ove komisije. Univerzitet u Beogradu je izabrao jednog nastavnika iz oblasti društveno-humanističkih nauka i Nacionalni savet za visoko obrazovanje je izabrao jednog nastavnika za člana ove komisije. Prema mišljenju Stručne komisije „mnogi stručni termini nisu unapređeni ili su čak lošije prevedeni u prevodu 12. izdanja, u odnosu na prevod 9. izdanja“. Prevod prvih 11 poglavlja u 9. izdanju knjige je radio profesor Babić, a u prevodu 12. izdanja je bio izostavljen kao prevodilac i redaktor i kao prevodioci i redaktori 12. izdanja su navedeni profesor Danica Popović i doktorand Jelena Rašković.

Kako navodi Stručna komisija, profesor Stojan Babić je termin International trade preveo kao „međunarodna trgovina“, što je ispravan prevod, dok je profesorka Danica Popović ovaj termin prevela kao „međunarodna razmena“. Pored toga, Stručna komisija navodi i sledeće pogrešno prevedene termine u prevodu 12. izdanja udžbenika. Termin constant returns to scale u prevodu 12. izdanja je preveden kao „konstantna ekonomija obima“, a ispravan prevod je „konstantni prinosi na obim“. Zatim, termin import surge preveden je kao „poplava iz uvoza“, a ispravan prevod je „prekomerni uvoz“. Multifiber agreement je preveden kao „Sporazum o vlaknima“, a ispravan prevod je „Sporazum o tekstilu“. The Gulf je prevedeno kao „Golfski zaliv“, a opšte je poznato iz geografije da je u pitanju „Persijski zaliv“. Beggar–thy–neighbor policy je prevedeno kao argumenti da „komšiji crkne krava“, a ispravan prevod je „argumenti osiromašenja suseda“. Termin export controls je preveden kao „kontrola izvoza“, a u pitanju su „izvozna ograničenja“. Termin manufactured exports je preveden kao „izvoz prerađevina“, a ispravan prevod je „izvoz industrijskih proizvoda“.

Takođe, Stručna komisija konstatuje da je u poglavljima 10 i 11 procenat preklapanja dva prevoda, redom, 70 odsto i 66 odsto. Sve i da je tekst prevođen ponovo, ostaje činjenica da se dva prevoda doslovno preklapaju u pomenutim procentima, što je kontradiktorno tvrdnji profesora Madžara da je prevod prvih 11 poglavlja devetog izdanja bio loš. Samo u prva dva poglavlja je procenat preklapanja teksta dva prevoda nizak, 3 odsto i 5 odsto, dok se u poglavljima od 3. do 9. procenat preklapanja kreće od 31 odsto do 56 odsto.

Neke izmene u tekstu prevoda 12. izdanja su samo u nekoliko reči i apsurdno je konstatovati da takve izmene doprinose poboljšanju kvaliteta teksta. Na primer, u poglavlju 4 profesor Babić je preveo rečenicu na sledeći način: „Za P_F= P_x/P_y na levom delu slike, Zemlja 2 bi se pomerila u tačku F ’ u proizvodnji, razmenila bi 40Y za 20X sa Zemljom 1 i dostigla bi tačku H ’ na krivoj indiferentnosti II’ „. Profesorka Popović je u istoj rečenici unela sitne izmene koje ni na koji način ne unapređuju tekst (izmene koje je radila profesorka Popović su date podvučenim slovima): „Za P_F= P_x/P_y na levom delu slike, Zemlja 2 se pomera u tačku F ’ u proizvodnji, razmenjuje 40Y za 20X sa Zemljom 1 i dostiže H ’ na krivoj indiferencije II’ „. Termin koji koristi profesor Babić je standardni termin, kriva indiferentnosti, a termin koji je dat u prevodu 12. izdanja, kriva indiferencije, nije standardan. U nastavku teksta, profesor Babić ispravno prevodi „na levom delu slike“, dok se u prevodu 12. izdanju pojavljuje neadekvatan prevod „na levom panelu“.

Pored toga, u prevodu 12. izdanja čiji je redaktor profesorka Popović, mogu se naći i određene greške u zapisu brojeva, oznakama i slovne greške koje nisu bile prisutne u prevodu 9. izdanja u poglavljima koja je prevodio profesor Babić. Na primer, profesor Babić je koristio ispravno obeležavanje za ceo broj i razlomak 1½, dok je kod profesorke Popović to napisano kao 11/2. Ovaj zapis je zbunjujući i čitalac bi pomislio da se radi o broju 5,5 umesto o broju 1,5.

Mogla bi se ova diskusija još značajno proširiti, ali je već na osnovu ovih primera jasno da konstatacija da je prevod profesora Babića loš, te da ga zato nije trebalo navesti kao prevodioca i redaktora prevoda novog izdanja, nije opravdana.