Tek kad je, zbog ubistva Željka Đedovića, stigla policija iz Beograda i uhapsila vlasnika Polita, koji se bavio obezbeđenjem objekata, saznalo se zašto je u Valjevu, kriminala što se tiče, isto kao i u ostalim gradovima Srbije
Poslednjih godina, oli zbog raznih vlasti koje su zabavljene samo svojom mukom, Valjevo ne liči na sebe, što će reći da je grad koji je bio među najlepšim i najuređenijim u Srbiji dobio izgled periferije i obične male. Reklo bi se sve zbog ti’ para, velika nezaposlenost, male plate. Ali slika besparice nije korespondirala sa narastajućim kriminalom, u privatne objekte se upadalo sa buldožerima, paljeni su ugostiteljski i pekarski objekti, dešavale su se pljačke u po bela dana. Počela i ubistva, sredinom januara, iza ponoći, u svom autu ubijen penzionisani oficir Miodrag Šakić (58), za koga se govorilo da daje novac pod kamatu, sredinom marta, opet iza ponoći, u svom velikom džipu, iz sačmare, ubijen Dragoslav Labović (32) koji isto bio neki biznismen.
Sve to ponukalo gradsku vlast da piše ministru policije Dačiću, da postavi načelnika policije, jerbo je Valjevska policija bila bez načelnika nakon što je početkom januara penzionisan Milenko Krstić. Sa postavljenjem se oklevalo, i još se okleva, vele da je direktor policije Milorad Veljović bio za to da dužnost preuzme Krstićev zamenik Milan Simić, ali, isto vele, prednost je dobio predlog valjevskih socijalista koji su za to mesto predložili svog člana, policajca Gorana Krstajića, koji je trenutno na dužnosti u Kazneno-popravnom zavodu Valjevo, a koji je, da se doda, po zanimanju agronom, bio telohranitelj Bakija Anđelkovića, u policiju zaposlen nakon NATO bombardovanja.
Sve to ponukalo i valjevski nedeljnik „Napred“ da krajem marta uradi anketu sa temom Kriminal u Valjevu. Vršilac dužnosti načelnika policije Milan Simić u anketi rek’o – Početak ove godine karakteriše u osnovi zadovoljavajuće bezbedonosno stanje, koje je u nekim segmentima i aspektima i povoljnije, a u nekim lošije nego u ranijim godinama, dok je advokat Zoran Dujaković odgovorio – Svako društvo ima kriminal kakav zaslužuje. Valjevo je Srbija, i teško je očekivati da će naš grad zaobići kriminal koji je prisutan u svim većim gradovima. A onda se u petak, pred ponoć, 3. aprila, dogodilo ubistvo Željka Đedovića, i sve je počelo da se odmotava.
POLICAJAC MILIJANOVIĆ: Zato pođimo redom. U rečeni petak, oko 23. sata, u centru Valjeva, ispred Šah kluba, iza hotela „Narcis“, dok je pokušavao da uđe u svoja kola, sa četiri hica, ubijen je Željko Đedović (30) iz Valjeva. Ubica je, po svedocima, nakon izvršenja dela, ušao u Šah klub, rekao prisutnima da zovu Hitnu pomoć, i izgubio se. Saznalo se da je Đedović, po odluci Vrhovnog suda Srbije, pušten iz zatvora pre mesec dana, te da je tamo, od novembra 2006, izdržavao kaznu od 5,5 godina zbog krivičnog dela podstrekavanja na ubistvo biznismena Milana Lazarevića. Đedović je pušten na slobodu zbog procesnih manjkavosti, a ranije je odslužio kaznu zatvora od 1,5 godina zbog dilovanja droge i nelegalnog posedovanja oružja. Iste noći policija je u Markovoj crkvi, tridesetak kilometara od Valjeva, zaustavila vozilo u kome je bio pripadnik Brigade policijske uprave Beograd Milan Milijanović (24) iz Lajkovca. Policajac Milijanović se dao u beg, auto mu se prevrće, sa teškim povredama biva prebačen u Valjevsku bolnicu. Već tokom noći u Valjevo stižu specijalna policija i žandarmerija, bolnica je blokirana.
Sledećeg dana, u subotu 4. aprila, do kasno u noć, policija pretražuje objekte agencije za obezbeđenje Polito, čiji je vlasnik Milan Lazarević, pleni dokumentaciju, pancire, pendreke, luksuzne automobile. U nedelju, 5. aprila, direktor policije Milorad Veljović saopštava da je u Valjevu uhapšeno devet ljudi za koje postoji sumnja da su povezani sa izvršenjem najtežih krivičnih dela, da se njihova imena u interesu istrage ne saopštavaju, da će policija intenzivirati rad na rasvetljavanju svih događaja i kriminalnih aktivnosti koji su se događali poslednjih meseci u Valjevu, da će svi odgovorni, bez obzira na to o kome je reč, biti privedeni pred lice pravde, te da će biti promena u Policijskoj upravi Valjevo. Istog dana, boraveći na Saboru folklora u Valjevu, predsednik Srbije Boris Tadić je izjavio da će Valjevo biti bezbedan grad, a da se akcija borbe protiv organizovanog kriminala u Srbiji neće prekidati. Još rek’o da će kao predsednik Srbije dati ne samo najveću podršku tome, nego će svu svoju ličnu energiju ugraditi u konačno razvrgavanje veza između kriminala i države. Na tu temu rek’o i da ne postoji nijedna institucija koja nije inficirana primesom kriminala, pa uze nabroji, Nažalost, i prosveta, i sama država, političke strukture, pravosuđe, zdravstvo, i niko ne treba da pravi lažnu sliku da su neke zone u boljem stanju.
OBEZBEĐENJE I IZVRŠENJE: U ponedeljak 6. aprila, kako se to kaže, došlo do obrta i novih saznanja. Kako saopšteno, istragu je pomerio policajac Milijanović koji je pod obezbeđenjem ležao u Valjevskoj bolnici, priznao kolegama da je on dao svoju značku i policijsku uniformu Milanu Lazareviću, koga ceni kao svog idola, ali da nije znao za šta mu to treba. Na Nacionalnoj televiziji izašle slike onih devet uhapšenih, a direktor policije Veljović sve objasnio i izjavio da na čelu kriminalne grupe, uhapšene zbog ubistva Željka Đedovića, jeste Milan Lazarević zvani Laza Bombaš. Lazarević je već proveo sedam godina u zatvoru zbog izvršenja krivičnih dela. Policajac koji je uhapšen, i nalazi se u Valjevskoj bolnici, dao je svoju uniformu Lazareviću, a ovaj direktno izvršiocu krivičnog dela Zoranu Jeličiću iz Padinske Skele, koga je Lazarević angažovao da ubije Đedovića, i svojim kolima ga dovezao u Valjevo. Jeličić je u policijskoj uniformi ubio Đedovića. Veljović je saopštio i da Lazarević ima preduzeće za obezbeđenje Polito, a da, u suštini, uloga ove kriminalne grupe nije da se bavi obezbeđenjem, već izvršenjem najtežih krivičnih dela. On je još poručio građanima Valjeva da imaju poverenja u policiju, da njihova bezbednost neće biti ugrožena, i da će svaki građanin Valjeva i Srbije biti maksimalno zaštićen.
Iste večeri i noći, pod jakim obezbeđenjem, uz mnoštvo policijskih kola i džipova, osumnjičeni su, jedan po jedan, privođeni u Okružni sud Valjevo da daju iskaz istražnom sudiji. Saznaje se da Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal proučava predmet, da li postoje elementi organizovanog kriminala, ne bi li to tužilaštvo preuzelo slučaj.
Inače, upućeni za Milana Lazarevića, koga je direktor Veljović označio kao vođu kriminalne grupe uhapšenu za ubistvo Željka Đedovića, kažu da je ovaj nadimak Laza Bombaš dobio nakon što je, početkom devedesetih, bacio bombu u nekom obračunu sa crnogorskim klanom u Valjevu, da je, nedugo potom, opet bacio bombu na policiju u Beogradu, u Pionirskom parku, te da je tom prilikom teško povređen jedan policajac. Osuđen je na 12 godina robije, odležao 7, u Padinskoj Skeli, gde se dokazao kao lider, i gde je upoznao Zorana Jeličića, koji je, po policiji, ubio Đedovića. Po izlasku iz zatvoru, početkom ovog desetleća, pojavljuje se u Valjevu kao biznismen, kupuje firme Mašinoservis i Termovod. Osniva firmu za obezbeđenje imovine i lica Polito, koju smešta u zgradu Termovoda, u centru Valjeva. Na zgradi su metarska slova firme, ispred beli, k’o policijski „pežoi“, na njima k’o policijska oznaka Polito, sve to pod prozorima okružnog javnog tužioca i predsednika okružnog suda. Takoreći nema firme i objekta u Valjevu na kome nema znaka firme Polito security, recimo, ima je i na svim ulaznim vratima Valjevskog muzeja. Firma se razvijala, bilo je sve više momaka u crnim sekjuriti uniformama, čak je, zbog novouposlenih, dobijala i sredstva od Nacionalnog zavoda za zapošljavanje, nedavno policiji podnet zahtev za odobrenje nabavke 47 dugih cevi. Pre neku godinu firma Polito je učestvovala i na Regionalnom sajmu privrede u Valjevu, imali i propagandni materijal, na kome bilo da sarađuju i obezbeđuju više javnih preduzeća, da sarađuju sa MUP-om. Poznavaoci kažu da je sistem rada bio pouzdan i proveren, na objekat se zalepi znak Polito security, a ako vlasnik neće plaća obezbeđenje, dešava se da u njega uđe buldožer, ili da izgori do jutra.
A kako je sve to moguće, i to, što narod kaže, u po bela dana, da čovek sa takvom kriminalnom prošlošću ima firmu za obezbeđenje, da koristi automobile i oznake koji asociraju na pravu policiju… da se dešavaju kriminalne radnje i ubistva, da policija tapka, i u interesu istrage ništa ne saopštava. Inspektor iz valjevske policije anonimno odgovara, zato što niko nije smeo da svedoči, da li samo zato.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
