Poštovani barba Rusko, Jugoslovena je bilo i bez Jugoslavije i u principu su oni bili nešto najbolje i najčasnije što su ovi prostori imali. Ako ih u budućnosti ne bude, neka bude slobode i pravičnosti za sve koji žive na prostorima razorene države
Tridesetog jula ove godine u Nju Džersiju je umro veliki Jugosloven, istinski borac za ljudska prava, najbliži saradnik pokojnog Mihajla Mihajlova, saradnik i prijatelj Saveza Oslobođenje i jedan od najrespektabilnijih izučavalaca i sakupljača različitih izvora za stvaranje celovite slike o demokratskoj Jugoslaviji; politički emigrant koji je čitav život posvetio intelektualnoj i ljudskoj borbi za demokratsku Jugoslaviju.
Rusko Matulić rođen je u Splitu 1933. godine, u kosmopolitskoj porodici Matulića, istinski opredeljenoj za Jugoslaviju, a njegov otac Roko Matulić, bliski prijatelj Nike Bartulovića i Ive Andrića, u spomenutom jugoslovenskom duhu vaspitao je i pokojnog Ruska. Samozatajni Rusko nikad se nije hvalio svojim porodičnim pedigreom i intelektualnim okruženjem u kojem se kretala njegova porodica. Tek bi ponekim od najbližih prijatelja prepričavao pojedine zgode iz svog detinjstva. Navodim samo jedan primer, sa kraja tridesetih godina, kada mu je veliki Ivo Andrić, tada jugoslovenski ambasador u Berlinu, poklonio električni automobil, igračku na bateriju. Takođe, retko je spominjao da se, nakon bega od Nemaca iz Beograda, Niko Bartulović krio u njihovom stanu u Splitu, iz koga nije izlazio gotovo godinu dana, dok nisu uspeli da mu srede italijanske dokumente. U tih godinu dana boravka kod Matulićevih, Bartulović je napisao knjigu Glas iz gorućeg grma, koju je posthumno objavila SKD Prosvjeta iz Zagreba.
Rusko Matulić bio je emigrant od svoje jedanaeste godine. Posle pada Italije, porodica mu je izbegla na Brač, gde su mu komunisti ubili oca, a Rusko je sa majkom završio na Sinaju, u čuvenom logoru El Šat, o kojem je objavio i svoja sećanja, kako bi široj javnosti pokazao da je taj logor, iako većinski kontrolisan od strane jugoslovenskih komunista, imao i onaj drugi deo koji nije bio pod njihovom kontrolom i u kojem su se izbegli opredelili za demokratsku Jugoslaviju. Po zatvaranju El Šata, Rusko je preko Italije, Čilea i Engleske, konačno stigao do SAD, gde je završio elektrotehniku i do penzije radio u Kon Edisonu, kao inženjer.
Tokom života u SAD, Rusko se povezao sa mnogim demokratski opredeljenim Jugoslovenima, pre svega grupacijom vezanom uz Našu reč, a ono po čemu će ostati trajno upamćen jeste Caddy bilten, koji je uređivao od samih početaka, o čemu svedoči Mihajlo Mihajlov: „Prvih nekoliko brojeva Caddy biltena je uređivao bivši jugoslovenski novinar Jaša Levi, a sledećih preko sedamdeset brojeva Rusko Matulić iz Njujorka, elektroinženjer, koji se iz hobija bavio bibliografijom literature Jugoslavije na zapadu i izdao na tu temu tri knjige. Splićanin i Hrvat jugoslovenske orijentacije, Matulić je u stvari sam samcat, više od jedne decenije, skoro svako veče samopožrtvovano i, razume se, besplatno radio na biltenu. Nakon nekoliko godina izlaženja Caddy biltena, prema pisanju najuticajnijeg intelektualnog glasila Amerike, dvonedeljnika „New York Review of Books“, stekao je glas najbolje informisanog i krajnje objektivnog izdanja o Jugoslaviji na zapadu.“ Zahvaljujući Ruskovom znanju, energiji, ljubavi za Jugoslaviju, u ovom biltenu su zabeležena sva kršenja ljudskih prava od strane totalitarne vlasti tadašnje socijalističke Jugoslavije, a Caddy ostaje najznačajnije svedočanstvo o progonu slobodne misli i političkih ideja tog vremena. Za čitav svoj rad imao je iskrenu podršku svoje supruge Zorice.
U ovom kratkom nekrologu nemoguće je posvetiti se naučnoj analizi Ruskovog rada, a taj rad to sigurno zaslužuje. I neka ovaj spomen Ruska bude samo podsticaj onima koji će čitav sadržaj njegovog rada u budućnosti analizirati i učiniti dostupnim svima zainteresovanima za demokratiju i Jugoslaviju.
Imao sam čast da upoznam Ruska Matulića, davne 1996. u Njujorku. Poklonio mi je fotokopije biltena i dugo smo razgovarali o zlu koje je rasturilo njegovu Jugoslaviju. Njegova Jugoslavija u stvari, nikada nije bila ni stvorena. Demokratija i sloboda bile su ideal, ali, nažalost, to i ostale.
Poštovani barba Rusko, Jugoslovena je bilo i bez Jugoslavije i u principu su oni bili nešto najbolje i najčasnije što su ovi prostori imali. Vaš primer to i potvrđuje. Ako ih u budućnosti ne bude, neka bude slobode i pravičnosti za sve koji žive na prostorima razorene države, a za vas je samo slobodna i pravična Jugoslavija i imala smisla.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
