Na desnoj obali Neretve, usred grada Konjica, nalazi se fabrika namenske industrije „Igman“. U fabričkom krugu podignute su tri kamuflažne zgrade, nalik na vikendice, iz kojih se ulazi u objekat izgrađen u unutrašnjosti brda, u podnožju planine Zlatar. Reč je o objektu koji se nekada zvao ARC (Armijska rezervna komanda). Namena ARC-a, ili objekta D0, kako je glasilo njegovo tajno ime, bila je da prihvati, smesti i zaštiti Štab vrhovne komande JNA, uži sastav Predsedništva i Vlade SFRJ, te da im obezbedi optimalne uslove za rad, rukovođenje i komandovanje Jugoslavijom u kriznim situacijama i u slučaju eventualnog nuklearnog napada.
Odlukom vrha Jugoslovenske narodne armije, izgradnja objekta počela je u martu 1953. Radovi su trajali 26 godina u najstrožoj tajnosti, pa građani Konjica nijednog trenutka nisu naslutili šta se događa u njihovoj neposrednoj blizini. Odobrenje za ulazak imala su samo četiri generala JNA. Godine 1979. objekat je zvanično predat na upotrebu Prvoj posadi JNA.
Na izgradnju je potrošeno četiri milijarde i šesto miliona američkih dolara, pa je u ono vreme objekat predstavljao treću najveću investiciju JNA u vojne svrhe. Pored glavnog objekta, na okolnim brdima Zlatar, Kiser i Borašnica podignute su i pomoćne zgrade, koje su uništene u ratovima devedesetih godina.
„ARC“ se sastoji od tri dela. Prvi deo čine tri vikendice koje služe za kamuflažu tri postojeća ulaza u objekat, a drugi tuneli koji povezuju vikendice i zaštićeni deo objekta, koji imaju funkciju da amortizuju nuklearni udar. Treći, glavni deo, napravljen u obliku potkovice, nalazi se u unutrašnjosti brda, na dubini od 280 metara, i može da primi 350 ljudi i da izdrži nuklearni udar snage do 25 kilotona. Stalna temperatura vazduha kreće se između 21 i 23 stepena Celzijusa, a vlažnost vazduha 50 do 60 procenata.
Glavni deo sastoji se od 12 međusobno povezanih blokova. Zanimljivo je da su svi telekomunikacioni sistemi, agregati, sistem za napajanje naftom, filteri za prečišćavanje vazduha i drugi sistemi i danas ispravni i besprekorno čisti. Sva postrojenja i instrumenti koji se nalaze u objektu su marke „Simens“, „Rade Končar“ i „Iskra“. Sve što se nalazi unutar objekta prekriveno je debelom najlonskom folijom. U 12 postojećih blokova raspoređene su cisterne za pitku i tehničku vodu, automatska centrala sa 350 brojeva, štabne i konferencijske sale i sobe za odmor. Poseban deo čini predsednički blok, odnosno blok 8. Sobe namenjene najvišem vojnom vrhu iste su veličine i isto su opremljene. Nalaze se 200 metara ispod zemlje. Desno od njih nalaze se sobe namenjene Titu i najvišem državnom vrhu, a tu su i radne prostorije od kojih svaka ima i čekaonicu. Titov kabinet povezan je sa njegovom spavaćom sobom hodnikom koji je takođe u obliku potkovice. Iz Titove sobe može se direktno ući u sobu njegove supruge Jovanke, koja je opremljena toaletnim ogledalom, stolom i stolicama. Iz Jovankinih odaja postoji direktan ulaz u kabinet i spavaću sobu premijera (u to vreme, premijer je bio Džemal Bijedić). Iza predsedničkog bloka nalaze se prostorije za čuvanje ratnih planova. Njihova vrata su zapečaćena, a otvaranje je predviđeno samo u slučaju ratnog stanja.
U objektu su postojale i bolnica, zubna ambulanta i kuhinja, ali su njihovi kapaciteti iskorišćeni u vreme ratova devedesetih. Na početku rata, 1992. godine, srpske paravojne snage planirale su miniranje objekta i postavile mine, ali je sklonište spaseno zahvaljujući oficirima JNA koji su bili zaposleni u njemu. Iste godine, sedam aviona bivše JNA bombardovalo je objekat, ali – bezuspešno.
„ARC“ je danas u vlasništvu Ministarstva odbrane Federacije BiH, iako nije u upotrebi. Godine 2011. u njemu će biti održan Likovni bijenale savremene umetnosti, uz podršku Saveta Evrope, koji je taj događaj proglasio za kulturni događaj Evrope u 2011. Selektori bijenala posetili su polovinom decembra ovu lokaciju, što je bio povod za boravak naše fotografkinje Goranke Matić u Konjicu.
Fotografije možete pogledati ovde.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
