Iskustva iz regiona ukazuju da je na putu evropskih integracija neophodna stalna komunikacija i koordinacija institucija i industrije, uključujući i farmaciju
Magična formula kojom bi bile zadovoljene potrebe savremene medicine i savremenog društva u celini još nije otkrivena iako napredak ostvaren u poslednjih nekoliko decenija ohrabruje.
Do sada otkriveni novi lekovi mogu da spreče (ili bar da uspore) razvoj mnogih bolesti čime se izbegavaju troškovi bolničkog lečenja i invazivne hirurške operacije, a HIV (AIDS) je od smrtonosne bolesti pretvoren u hronično stanje koje se može držati pod kontrolom.
IZAZOVI: Bitku sa novim izazovima u očuvanju i spasavanju ljudskih života uporno vodi inovativna farmaceutska industrija. Usklađivanjem zakona sa Evropskom unijom i Srbija postaje ugledni domaćin ove industrije, a još jedan korak napred desiće se kada za nekoliko meseci bude usvojen novi zakon o lekovima.
KOORDINACIJA INDUSTRIJE I INSTITUCIJA: Tanja Miščević,…
Iako je na dobrom putu usaglašavanja standarda sa Unijom, pred Srbijom stoji rešavanje nekoliko praktičnih zadataka. Prvi je unapređenje Strategije javnog zdravlja koja jeste u skladu sa Evropskim standardima, ali problem je nedostatak finansija, što Srbiju sprečava da ulaže u sektor inovacija. Drugi zadatak je zaštita intelektualnih prava, koja u EU traje deset, a u Srbiji samo šest godina, što prilično obeshrabruje proizvođače inovativnih lekova. Ovo bi trebalo da bude rešeno za nekoliko meseci usvajanjem novog zakona o lekovima, međutim, Srbiju čeka još dosta posla.
Iskustva iz regiona ukazuju da je na putu evropskih integracija neophodna stalna komunikacija i koordinacija institucija i industrije, uključujući i farmaceutsku. Direktorka Fonda proizvođača inovativnih lekova INOVIA, dr Biljana Kozlović, kaže da je to udruženje spremno da u saradnji sa Evropskom federacijom farmaceutskih proizvođača i asocijacija – EFPIA (čiji je član), Srbiji pruži najveću moguću podršku na putu ka Evropskoj uniji.
To je potvrdila i direktorka EFPIA za centralnu i istočnu Evropu, Magda Hlebus, uz poruku da, pored podrške, inovativna farmaceutska industrija Srbiji nudi i svoju stručnu pomoć i iskustvo na tom polju.
…Milica Prostran i…
Dolazak Magde Hlebus u Beograd bio je povod da Fond INOVIA 27. januara organizuje konferenciju „Inovativnost u farmaciji – put ka evropskim integracijama“.
O tome koliko je Srbija napredovala u usklađivanju medicinsko-farmaceutskih standarda sa EU, koliko je još posla (i izazova) na tom putu očekuje, ali i o ulozi predstavnika inovativne farmaceutske industrije kao partnera u tom poslu govorili su, pored direktorke EFPIA, i ministar zdravlja Tomica Milosavljević, prof. dr Tanja Miščević sa Fakulteta političkih nauka, prof. dr Milica Prostran, klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Nada Kovačević, dekan Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, i dr Biljana Kozlović, direktorka Fonda INOVIA.
NOVI ZAKON: Glavne teme Evropske unije koje su vezane za zdravlje, a važne za dalji proces integracije Srbije, jesu: kako postići dobro zdravlje u sve starijoj Evropi; kako zaštititi građane od novih pretnji zdravlju; uspostavljanje dinamičkog zdravstvenog sistema i uvođenje novih tehnologija u medicinu i tretmane lečenja.
Ministar Tomica Milosavljević je naveo da je farmaceutska industrija jedan od glavnih partnera u globalnim procesima ostvarivanja zdravstvene zaštite, ali da uređivački proces donošenja bilo kog dokumenta ne sme ni u jednom trenutku da zavisi od biomedicinske industrije.
…Tomica Milosavljević
„Industrija mora da pomogne štampu, distribuciju, prevođenje i mora biti logistička podrška u implementaciji takvog dokumenta“, rekao je, dodavši da je novi, budući, zakon o lekovima odraz partnerstva u legislativi između države i predstavnika inovativne farmaceutske industrije, koji su ponudili svoje znanje i iskustvo.
Šta će nam doneti novi zakon o lekovima? Nove definicije leka; ime nosioca dozvole za stavljanje leka u promet; zaštitu podataka za lek koji se upotrebljava u humanoj medicini; dozvolu za lek po ubrzanom postupku ako je taj lek od najvišeg interesa za zdravlje; uslovnu dozvolu koja obavezuje proizvođača da ispuni određene konkretne obaveze koje Agencija za lekove proverava jednom godišnje sve do momenta kada se ispune uslovi da se leku izda dozvola za stavljanje u promet; dozvolu pod posebnim okolnostima koja se izdaje na 12 meseci za lek od posebnog javnog zdravstvenog interesa… Po novom zakonu i režim izdavanja lekova biće drugačiji od dosadašnjeg. Proizvođač će ubuduće imati obavezu ne samo da registruje lek već da ga u roku od tri godine od registracije i stavi u promet. U suprotnom, Agencija će mu oduzeti dozvolu.
Pre izdavanja dozvole vršiće se obavezna kontrola kvaliteta leka, a novitet koji budući zakon sobom donosi jeste ukidanje laboratorijske kontrole svake uvezene serije već odobrenog leka.
OBRAZOVANJE: Osim pomaka u legislativi, dodatno ohrabruje podatak da je Srbija, bar što se obrazovanja tiče, već postala deo Evrope. Program nastave koji se izvodi na Medicinskom fakultetu u Beogradu ima međunarodnu akreditaciju koja traje do 2012. godine, a studenti priliku da prate nastavu kakva još ne postoji u mnogim zemljama Evropske unije. Ne postoji ni u Poljskoj, ni u Češkoj, ni u Slovačkoj, ni u Sloveniji, ni u Rumuniji, niti u Bugarskoj i Grčkoj, dok je u Mađarskoj tek u fazi osnivanja. Ne postoji ni u zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije i istočne Evrope. Srbija je jedina učesnica u tom projektu, a da nije članica EU.
Magda Hlebus
Medicinski fakultet u Beogradu je ravnopravni deo PharmaTrain projekta Evropske komisije. Prema rečima prof. dr Milice Prostran, kliničkog farmakologa, rukovodioca nastave, program je namenjen usavršavanju profesionalaca, pre svega lekara, a delom i farmaceuta koji rade u farmaceutskoj industriji, istraživačkim institutima i vladinim agencijama. U Evropskoj komisiji su ubeđeni da će taj projekat značajno doprineti unapređenju obrazovanja u oblasti farmaceutske medicine u Evropi.
Kvalitetno znanje stiču i studenti Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Međutim, dekan ove obrazovne ustanove, prof. dr Nada Kovačević, smatra da je u neposrednoj budućnosti neophodno ostvariti bolju povezanost fakulteta i prakse, odnosno bolje povezivanje sa svim ustanovama i organizacijama u kojima farmaceuti obavljaju delatnost.
Dodatni motiv za ulaganje u obrazovanje trebalo bi da bude i to što u Srbiji postoji oko šezdeset kliničkih farmakologa i 25 supspecijalista iz ove oblasti. Reč je o posebnoj grani medicine koja se bavi svim aspektima primene leka na čoveku. Rodonačelnici ove grane medicine u Evropi su Britanci, i posebno je dobro razvijena upravo u Velikoj Britaniji i u Švedskoj. Međutim, i u tim zemljama kliničku farmakologiju čekaju crni dani. Nedavno je u „Britiš džurnalu ov klinikal farmakolodži“ objavljen članak Džefrija Arolsona, čuvenog kliničkog farmakologa sa Oksforda, u kome autor objašnjava da je budućnost profesije crna zato što je školovanje studenata medicine u Velikoj Britaniji redukovano kada su u pitanju lekovi. Na celoj teritoriji Engleske postoji pedesetak kliničkih farmakologa. U svom članku Arolson je izneo i podatak iz Hrvatske koja ima 4,5 miliona stanovnika i 30 kliničkih farmakologa. Džefri Arolson, nažalost, nije imao podatke iz Srbije, a srpski učenici su uspeli da prevaziđu svoje učitelje.
ODGOVORNOST: Iako napredak u obrazovanju i legislativi ohrabruje, veća (i teža) obaveza je uspostavljanje prakse da sve razvojne politike Srbije u budućnosti moraju da obrate posebnu pažnju na uticaj koji imaju na zdravlje ljudi, jer to nije obaveza prema EU, već pre svega prema samim građanima Srbije.
Time bismo ispratili trend zdravstvene politike EU koja je trasirana u dva pravca: ka tzv. Gendermaainstreemingu (muško i žensko zdravlje) i ka senzibilnosti i poklanjanju posebne pažnje zdravlju ljudi uopšte. To znači da svaka mera – od spoljne trgovine do poljoprivrede – mora imati i analizu efekta koji izaziva na zdravlje ljudi. „Izračunavanje tog efekta je ozbiljan posao i on čeka i nas“, rekla je prof. Tanja Miščević. „Drugim rečima, svaki ministar u Vladi mora pomalo biti i ministar zdravlja.“
INOVIA
Dvanaest inostranih inovativnih farmaceutskih kompanija koje posluju na tržištu Srbije od pre tri godine zastupa Fond proizvođača inovativnih lekova INOVIA. Osnovni cilj ovog udruženja je promovisanje razvoja inovativne farmaceutske industrije u Srbiji i dovođenje medicinskih proizvoda koji unapređuju zdravlje ljudi širom sveta i na ovdašnje tržište. Pored toga, zadatak Fonda INOVIA je da pomogne informisanje šire javnosti i da promoviše stil, navike i aktivnosti koje su ključne za bolje zdravlje i kvalitetniji život ljudi, kao i sprovođenje etičkog poslovanja među farmaceutskim kompanijama u Srbiji.
INOVIA je 2009. postala član Evropske federacije farmaceutskih proizvođača i asocijacija (EFPIA), organizacije koja je osnovana 1978. godine i okuplja 32 nacionalne organizacije i 40 farmaceutskih kompanija u Evropi.
Skup recept
Smatra se da samo jedna, retko dve od ukupno sto studija može da dovede do otkrića novog leka. „To je frustrirajući podatak koji već na početku ukazuje na skup i dugotrajan proces“, kaže dr Milica Prostran. U tom procesu praktično 95 odsto supstanci potencijalnih lekova propadne, a da li će neka od tih supstanci stvarno da zaživi kao lek zavisi od toga da li i kom tipu lekova ili projekata u farmaceutskoj industriji pripada.
Podaci iz 2003. godine su pokazivali da je cena otkrića i razvoja jednog leka oko 300 miliona dolara. Podaci od nekoliko godina kasnije ukazuju da je cena tog procesa dostigla čak jednu milijardu dolara. „Samo najbogatije zemlje sveta (i to ne sve) mogu da izdrže ovaj finansijski pritisak“, rekla je dr Prostran, objasnivši da je to dovelo do toga da najmoćnije farmaceutske industrije odustaju od ulaganja u pojedine farmakoterapijske grupe, kao što su, na primer, antibiotici, jer jednostavno zaključuju da im se to ne isplati.
Sa stanovišta farmaceutske industrije, naročito je potresno to što samo trećina novca koji se uloži u otkriće i razvoj novog leka može da dovede do profita. Čekanje tog rezultata iziskuje strpljenje. U najvećem broju slučajeva potrebno je da prođe do deset godina da bi se videlo da li bi ono što je farmaceutska industrija proizvela moglo da dovede do profita. Ako inovativna farmaceutska industrija pronađe blokbaster (lek „razbijač kase“), profit je enorman. Ulaganja i strpljenje su se više nego isplatili u slučaju jednog leka čija je prodaja 2004. godine proizvela profit od deset milijardi dolara.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
