Foto: AP
Novo raspoređivanje vojnika usledilo je posle nasilnog napada na kosovsku policiju 24. septembra i pojačanih tenzija u regionu, a cilj je da se podrži prisustvo Kfora na severu Kosova i patrole uz administravnu liniju
Kontigent od 200 britanskih vojnika prvog bataljona Kraljevskog puka princa od Velsa i 130 vojnika iz Rumunije stigli su na Kosovo i pridružili se kontigentu od 400 vojnika koji su već na terenu, da pojačaju mirovnu misiju Kfora, objavljeno je danas na Fejsbuk nalogu međunarodne mirovne misije.
Novo raspoređivanje vojnika usledilo je posle nasilnog napada na kosovsku policiju 24. septembra i pojačanih tenzija u regionu, a cilj je da se podrži prisustvo Kfora na severu Kosova i patrole uz administravnu liniju.
Odluka je zasnovana na zahtevu vrhovnog komandanta NATO saveza za Evropu i odobrena je od saveznika u Severnoatlantskom savetu kao korak predostrožnosti kako bi se osiguralo da Kfor ima snage koje su mu potrebne da ispuni svoj mandat UN za održavanje bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve ljude na Kosovu, dodaje se u objavi.
U saopštenju se navodi da NATO vodi mirovnu operaciju na Kosovu od 1999. godine u skladu sa svojim mandatom prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Misija Kfora ima više od 4.500 vojnika iz 27 država NATO i partnera.
Da podsetimo, NATO je u septembru saopštio da je odlučio da zbog aktuelne krize pošalje pojačanje na KiM.
„Mi ćemo uvek preduzimati sve neophodne akcije kako bismo održali bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve ljude koji žive na Kosovu. Mi to činimo nepristrasno i u skladu sa našim UN mandatom“, pisalo je tada u saopštenju.
Takođe, Srbi sa severa Kosova imaju najviše poverenja u misiju KFOR, što je naročito došlo do izražaja posle nedavne eskalacije u Banjskoj.
Pripadnike KFOR srpska zajednica percipira kao profesionalne i nezavisne, za razliku od nekih drugih međunarodnih faktora, koji se često doživljavaju kao proalbanski, pokazuju nalazi fokus grupa Demostata.
M.J./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
