Za razliku od smene profesora Ninoslava Radovanovića, smena tima dr Aleksandra Nikolića na Klinici za kardiohirurgiju prošla je bez mnogo buke. Onima koji u ovom trenutku odlučuju o tome bilo je lako pošto su u pitanju mlađi ljudi, sa dobrom stručnom biografijom ali očigledno bez stranačkog uporišta
Sedam meseci po dramatičnom smenjivanju profesora Ninoslava Radovanovića sa mesta direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, u ovoj prestižnoj zdravstvenoj instituciji opet potresi i nove smene. Prvi potez nove direktorke Instituta doc. dr Nade Čemerlić-Adžić bila je smena dr Aleksandra Nikolića, upravnika Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju. Učinila je to (21. septembra) bez objašnjenja, razgovora sa dr Nikolićem, koji je za svoje smenjivanje saznao od kolega. Dr Nikolić nije dobio ni rešenje o smenjivanju. Trenutno je na dugom godišnjem odmoru do 9. decembra. Za njegovog naslednika uz ekspresno doneto rešenje o postavljenju izabran je kardiovaskularni hirurg dr Mikloš Fabri a formiranje novog rukovodećeg tima prate smene, otkazi, odlasci kadrova i priče o kumovskim i rođačkim vezama, zakulisnim stranačkim interesima i kombinacijama, ali nažalost i o beogradskim i vojvođanskim kadrovima.
Za razliku od profesora Radovanovića, čiju su smenu pratili snažna medijska kampanja o korupciji na Institutu, prikazivanje tajno snimljenih filmova o uzimanju novca, omalovažavanju svega što je za više od 20 godina uradio u ovoj zdravstvenoj ustanovi, neizbor v.d. direktora Miroslava Štajnica i smena tima dr Nikolića urađeni su bez mnogo buke. Pošto zamerki i optužbi nema, smena bi se mogla objasniti ili strahom od uspešnih ili u Srbiji ukorenjenom pojavom da nešto što dobro funkcioniše i daje rezultate za svaki slučaj treba zaustaviti. Onima koji u ovom trenutku odlučuju o tome bilo je lako pošto su u pitanju mlađi ljudi i sa dobrom stručnom biografijom, ali očigledno bez stranačkog uporišta.
USPESI: Prihvatajući poziv v.d. direktora Instituta profesora dr Miroslava Štajnica, dr Nikolić je napustio Institut za kardivaskularne bolesti Dedinje i vratio se u Institut u Kamenici odakle je otišao pre 11 godina. Ovaj četrdesetogodišnjak, Novosađanin, čiju visoku stručnu i profesionalnu reputaciju kardiohirurga ne osporavaju ni kolege ali ni oni koji su ga smenili, kaže za „Vreme“ da je odlazak u Kamenicu na mesto direktora Klinike za karodiohirurgiju bio za njega veliki profesionalni izazov.
„Stanje na klinici nije bilo, najblaže rečeno, sjajno: od funkcionisanja, ograničenog broja hirurških tehnika i operacija, do predugačke liste čekanja na operacije i nedovoljno stručnih ljudi u segmentima anestezije i intenzivne nege. Kolektiv je dodatno bio opterćen i prethodnim smenama. Sa timom pet stručnjaka iz Beograda i tri iz Novog Sada, zdušnim angažovanjem svih lekara Klinike, sa programom i strategijom koje sam napravio postigli smo izvanredne rezultate. O njima želim da govorim pošto su to naši jedini argumenti. To su naši uspesi i satisfakcija za naš stručni i profesionalni rad uz moto: bezbednost bolesnika, kvalitet hirurške intervencije i da pacijent što pre dođe na operaciju. Mislim da smo to i postigli.“
Prema zvaničnim podacima, od 17. marta do 21. septembra ove godine na klinici je urađeno 614 operacija od kojih je dr Nikolić obavio 150. Po niskom procentu smrtnosti (2,6 odsto) svrstali su se u rang evropskih rezultata. Uvedene su i nove hirurške tehnike, a svakom hirurgu je uz određenu pripremu i asistenciju omogućeno da operiše, što do dolaska dr Nikolića na čelo ove ustanove nije bilo uobičajeno. Zavidne rezultate, najbolje u Srbiji, postigli su i u smanjenju liste čekanja na operacije srca koja je inače bila, ključni argument za smenjivanje profesora Radovanovića. Od 772 pacijenta krajem februara ove godine kojima su operacije zakazivane za 2008. godinu 29. avgusta ove godine, prema podacima Republičkog zavoda za socijalno osiguranje, kamenička lista svedena je na 267 pacijenata sa rokom čekanja od pet meseci. Samo u okviru nacionalnog programa za smanjenje liste čekanja operisana su 132 pacijenta.
SMENE: „U uvođenju reda za normalno funkcionisanje bolnice“, kaže dr Nikolić, „kardiolozi i karidohirurzi krenuli su u pregledanje više stotina zaostalih istorija i filmova kako bismo otpočeli sa lečenjem pacijenata koji su godinama bili potpuno nezbrinuti. Uspostavili smo instituciju konzilijuma pri odlučivanju o lečenju svakog pacijenta. Uveli smo i instituciju stručnog jutarnjeg sastanka, seminare i stručno usavršavanje za sve lekare. Saradnjom sa kardiolozima Klinike za kardiologiju počeli smo sa dvadesetčetvoročasovnim prijemom urgentnih bolesnika od kojih nijedan nije ostao neoperisan ili nezbrinut.“
Naš sagovornik pominje i gostovanja uglednih profesora Raananija iz Izraela i Vinsenta Dora iz Monaka, koji su kardiohirurškom timu demonstrirali u Kamenici nove operativne tehnike: „Dok sam bio sa profesorom Dorom u operacionoj sali saopšteno mi je da sam smenjen. Moram priznati da se osećam poniženim zbog načina na koji je to urađeno, bez rešenja i bez objašnjenja. Osim onoga što sam čuo na hodniku, da su pretpostavljeni rekli da sam nadmen i uobražen.“
Nije bolje prošao ni početkom septembra v.d. direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti profesor Miroslav Štajnic, koji je doveo dr Nikolića i prihvatio njegov tim i program. Početkom septembra on nije izabran, ne zato što nije dobro vodio Institut. Navodno se njegovom izboru usprotivio čelnik jedne stranke pošto je u toku svog mandata Štajnic smenio sa mesta direktora njegovog čoveka. Upravni odbor (predsednik Dušan Elezović) odlučio se tako da Izvršnom veću Vojvodine za direktorku predloži dr Čemerlić.
ĆUTANJE: Formiranje tima od mlađih stručnih ljudi iz Beograda i Novog Sada, postizanje zavidnih rezultata u kratkom periodu i smenu bez objašnjenja, dr Vojislava Nešković, jedina pored dr Nikolića na rukovodećem mestu – načelnik anestezije i intenzivne nege, karakteriše kao „romantičnu priču našeg zdravstva“. Ona još nije smenjena, ali je podnela zahtev za neplaćeno odsustvo. Jedina u ovoj zemlji ima evropsku diplomu za anesteziju i intenzivnu negu. Asistent je na Medicinskom fakultetu. U Kamenicu je došla takođe sa instituta Dedinje: „I za mene je ovo bio veliki profesionalni izazov. Iako smo došli u jednu traumatizovanu sredinu, nasilno razorenu raznoraznim okršajima, klanovima i smenama, kolektiv nas je prihvatio. Dobro smo organizovali posao. Uvek sam bila pobornik struke i imala sam ideju šta se sve može poboljšati da bi se postigao uspeh i bolje
lečenje. Moje kolege anesteziolozi su uglavnom otišli iz zemlje. Ja sam ostala u nadi da ovde nešto može da se uradi. To smo u Kamenici i dokazali uloživiši sav svoj trud i znanje. Nažalost, kratko je trajalo i bojim se da će svi dobri rezultati biti vrlo brzo devalvirani. Nije problem smena, već način na koji je to urađeno. Možete da imate stručnu osobu koja pravi užasne probleme pa morate da je i smenite. Ali, ako ta osoba ima stručne rezultate i pri tom ne pravi probleme već brani svoje stručne stavove, to nije dovoljan razlog za smenu. Neko se jednostavno poigrao s nama stavljajući na kocku sve rezultate koje smo postigli. Niko nam se nije obratio. Pa da li je moguće da se toliko malo cene stručni ljudi, njihov entuzijazam i znanje. Svi smo mi napustili svoja radna mesta, odrekli se nekog ustaljenog života u želji da nešto uradimo. Mi smo uspeli, ali to se očigledno ne ceni.“
Nadležni i odgovorni za zdravstvo kao da nisu zainteresovani za ceo slučaj. Pre nego što je smenjen, dr Aleksandar Nikolić je pozvao u posetu ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića i pokrajinskog sekretara Miloša Lučića. Odgovore nije dobio. Ministar Milosavljević, koji bi se kameničkim primerom mogao pohvaliti kako njegov nacionalni plan o smanjenju lista čekanja odlično funkcioniše, u ostavci je i verovatno ima preča posla nego da se pača u vojvođanske stvari, a sekretar Lučić se još pre smene dr Nikolića opredelio za post v.d. rešenje.
Uvođenje potpune otvorenosti u sistem rada i objavljivanje statističkih i drugih pokazatelja o broju operacija i učinku svakog hirurga ponaosob, mortalitetu i ostalim stručnim stvarima na klinici mogli bi se ubrojati u Nikolićeve nepopularne mere.
Tri dana pred smenu sa funkcije, dr Nikolić je, kako to pravila i nalažu, pismenim izveštajem obavestio direktorku o smrti jednog pacijenta zbog samoinicijativne odluke jednog hirurga da promeni dogovoreni operativni zahvat bez dodatnih konsultacija. Umesto stručne rasprave o događaju usledila je smena sa direktorskog mesta.
Uspešna ekipa polako odlazi iz Kamenice. Odlukom direktorke prvo su ukinuta instuticija konsultanta klinike. Posle novih promena u bolnici pod znakom pitanja su i dogovori sa Republikom Srpskom i Crnom Gorom koji su po ideji dr Nikolića trebalo da donesu bolnici godišnji prihod od dva miliona evra. Ugovor o lečenju 400 bolesnika na godišnjem nivou poptisali su premijer Milorad Dodik i predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić. Do potpisivanja ugovora sa Crnom Gorom nije ni došlo. Crnogorci su odustali posle kadrovskih promena na klinici dok su iz Fonda Republike Srpske najavili zamrzavanje ugovora.
Dr Nikolić je takođe najavio odlazak iz Kamenice: „Pokazao sam da u Srbiji može da se napravi sve, ali ne može da opstane. Za ovo kratko vreme lista čekanja se ponovo povećava. Bolesnike su već počeli da pozivaju preko reda a repertoar operacija se znatno smanjio.“
Dr Miloš Lučić, pokrajinski sekretar za zdravstvo i socijalnu politiku, u izjavi za „Vreme“ kaže da je briga Sekretarijata i Pokrajinskog izvršnog veća samo imenovanje direktora i da ne želi da se upušta u slučaj smena na Institutu: „Svaki direktor formira svoj tim i to su uobičajene smene. Prirodna je stvar da svi ljudi ne mogu da rade sa svim ljudima. Treba pružiti priliku novoizabranima da pokažu da mogu da rade još bolje od prethodnih.“ Negirao je da iza neizbora profesora Štajnica stoji bilo kakva partijska kalkulacija.
Na naše pitanje zašto je odlučila da smeni jednu uspešnu ekipu, dr Nada Čemerlić–Adžić, direktorka Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, kaže da je „to normalna stvar. Dr Nikolić i njegov tim došli su na Institut u v.d. stanju i time su preuzeli veliku odgovornost za svoj dolazak. To stanje je prošlo. Ja sam izabrana direktora i ja određujem tim. Odlučila sam da dr Fabrija, koji je zlatan i tolerantan čovek, dobar hirurg potekao sa vaskularne hirurgije u Novom Sadu, postavim za novog direktora klinike. Isto važi i za druge rukovodeće promene na Institutu pri čemu smo pri izboru vodili računa o polu i starosti, a pre svega stručnosti.“
Pitali smo je, takođe, da li je u redu da se smenjuje prvi čovek klinike bez ikakvog obrazloženja i poziva na razgovor.
„Tu priču je isforsirao dr Nikolić. Da je hteo, našao bi me. Ovu kuću treba posmatrati kao tim koji ima rezultate godinama. Ti ljudi su napravili nešto ovde zajedno sa nama. Dr Nikolić je i dalje ovde zaposlen i treba da radi posao hirurga. Mi nikoga ne teramo. A njihovo je pravo da rade tamo gde se dobro osećaju.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
