Sudbinu dvogodišnje Danke Ilić saznali smo u četvrtak 4. aprila. Sudbina njenog tela i dalje nije poznata jer osumnjičeni za ubistvo odbijaju da kažu šta su uradili. Za to vreme, predsednik, policija i mediji divljaju po starom, prizivaju smrtnu kaznu i mrze Vlahe
Dvogodišnja Danka Ilić nestala je 26. marta u Banjskom Polju, u okolini Bora. Nakon deset dana potrage, otkriveno je da je Danka stradala kada su je autom udarila dvojica radnika borskog “Vodovoda”. Jedan od muškaraca priznao je da su Danku udarili autom i odneli telo na obližnju deponiju, dok se drugi brani ćutanjem. Obojici je određen pritvor od 30 dana, kao i još dvojici muškaraca koji su im, navodno, pomogli u prikrivanju. U ponedeljak 8. aprila, jedan od te dvojice, za kog mediji tvrde da je brat jednog od osumnjičenih počinilaca, preminuo je u pritvoru. Policija je saopštila da je smrt nenasilna.
TRAŽENJE TELA I DAN ŽALOSTI
Na terenu u Borskom okrugu i u utorak, kada nastaje ovaj tekst, šestog dana od hapšenja osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić, traje potraga za telom devojčice. Pretražena je, bez rezultata, druga polovina Lazarevog kanjona i jama iznad njega, duboka 70 metara.
Za pretragu se koristi specijalistička spasilačka oprema. Dronom sa termovizijskim kamerama i mogućnošću za 3D mapiranje pregledana je cela zona kanjona i ništa nije uočeno. U toku je pretraga groblja u selu Zlot. Osumnjičeni za ubistvo i dalje ne otkrivaju lokaciju na kojoj se nalazi telo, a gradonačelnik Bora najavio je trodnevnu žalost u tom gradu.
Radnicima “Vodovoda” na teret se stavlja krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu. Tužilaštvo je saopštilo da je D. D. (50) priznao zločin, dok se J. S. (50) branio ćutanjem. Dva muškarca, nezvanično, otac i brat jednog od dvojice osumnjičenih, uhapšeni su zbog sumnje da su pomogli da se telo premesti na zasad nepoznatu lokaciju. Brat (40) osumnjičenog za ubistvo D. D. preminuo je u Policijskoj upravi u Boru.
U međuvremenu, direktor JP “Vodovod” u Boru podneo je ostavku iz, kako je naveo, moralnih razloga.
RASULO NAKON SMRTI DETETA
Komentarišući ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je kako će predložiti Vladi da se ponovo uvede smrtna kazna za najteža krivična dela.
foto: tanjug / mupNinoslav Cmolić
I tu se vraćamo na stari problem ovog društva: podilaženje najnižem i najstrašnijem u ljudima. U tome je prednjačio ovih dana načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić, koji je, gostujući na Televiziji Informer, otkrio detalje izjava osumnjičenih za ubistvo Danke Ilić, kako su i na koji način navodno usmrtili devojčicu, te kao da su činjenice, izneo detalje koje nije moguće pouzdano znati bez obdukcije. Čak i da je telo deteta nađeno i da je obdukcija obavljena, pojedinosti ne bi smele da se nađu u javnosti ni u najluđim snovima, jer su zaštićeni Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Sve ovo Cmolić je izgovorio uprkos činjenici da ovaj slučaj nije okončan i da njegove kolege i dalje tragaju za telom žrtve.
Tu nije stao. Nastavljajući dalje o istrazi smrti dvogodišnje devojčice u Boru, Cmolić je opisivao podneblje i ljude koji tu žive i tako otvorio Pandorinu kutiju iz koje je pokuljao govor mržnje prema vlaškoj nacionalnoj manjini. Govoreći o profilu osumnjičenih za ubistvo, rekao je da je da su to ličnosti kod kojih ne postoji empatija, čiji je IQ mnogo nizak: “Opet, samo to podneblje je nama čudno… narečje, govor… Vlasi su…”.
Na društvenoj mreži Iks usledilo je mnogo negativnih reakcija na ovo “Cmolićevo zapažanje”.
Predsednica odbora Stranke slobode i pravde u Boru Irena Živković opomenula ga je i skrenula pažnju da je u javnom prostoru izrekao stvari koje se označavaju kao širenje nacionalne mržnje “u najmanju ruku, povezujući monstruozan čin ubistva devojčice od dve godine, za kojom čitav Bor plače, sa karakteristikama ovog podneblja, običajima, jezikom, generalizujući i vređajući svakog stanovnika borskog okruga, a naročito Vlahe, koji su na ovim prostorima starosedeoci”.
Ona je povodom Cmolićevih reči o Vlasima, navela da on povezuje dva monstruma sa svima koji žive u Boru i borskim selima.
“Monstrumi, gospodine, nemaju pripadnost. Ni nacionalnu, ni versku, ni političku, ni jezičnu. Oni su prosto monstrumi. Treba da znate, gospodine, da je grad Bor, na koji bacate ljagu i čije stanovnike označavate u najmanju ruku divljacima, od samog nastanka urban grad koji je pedesetih imao muzičku školu, šezdesetih baletsku, Tehnički fakultet, a sportske i kulturne komplekse o kakvima mnogi gradovi Srbije i dan-danas sanjaju”, ističe Irena Živković.
Ona dodaje da je područje koje Cmolić vređa izgradilo pola bivše SFRJ svojim radom i svojom nesebičnošću. “Kada govorimo o Vlasima, koje ponižavate svojom izjavom, mogli biste malo i da naučite koliko su se Vlasi od Prvog srpskog ustanka borili rame uz rame sa Srbima. Paulj Mateji (Pavle Matejić) je bio vođa ustanka, a njegove jedinice su učestvovale na Čegru. Jedinice Hajduk Veljka su bile prepune Vlaha. Zajedno sa Srbima učestvovali su u svim ratovima za oslobođenje, a i sami su desektovani nakon Prvog svetskog rata, što pokazuju spomenici poginulima u svakom vlaškom selu. Drugi svetski rat i ratove devedesetih da i ne spominjem”, navodi ona.
Tim povodom, Irena Živković je zatražila da Cmolić uputi javno izvinjenje svim stanovnicima borskog okruga, a naročito Vlasima.
MRŽNJA PREMA VLASIMA
Vlaška narodna stranka osudila je ponašanje institucija države Srbije i pojedinih medija povodom slučaja nestanka devojčice Danke Ilić u Boru i optužila ministarstva kulture i unutrašnjih poslova za neprofesionalno i zlonamerno delovanje protiv interesa građana Srbije.
“Ceo tok istrage praćen je senzacionalističkim izveštavanjem skoro svih medija, a ono što je ostavilo poseban utisak neprofesionalnosti jeste tendenciozan pokušaj institucija da ovaj tragičan događaj iskoriste za širenje etničke netrpeljivosti i nacionalne mržnje prema Rumunima/Vlasima”, istakla je Vlaška narodna stranka u saopštenju.
Prema oceni te stranke, radi se o sinhronizovanoj kampanji u medijima pod očiglednim patronatom državnih službi da se nagomilana energija besa i ljutnje u javnosti usmeri protiv identiteta rumunske/vlaške zajednice u Srbiji.
Vlaška narodna stranka traži zbog toga od nadležnih organa da hitno reaguju i pozovu na odgovornost sve aktere tog skandala, a od službenika policije i bezbednosnih službi zahteva odgovorno i profesionalno ponašanje i zaštitu interesa svih građana, a ne samo pojedinih interesnih grupa. Od medija se traži izvinjenje rumunskoj/vlaškoj zajednici.
Mada je tema ovih emisija slučaj nestanka, težište se povremeno vešto prebacuje na celokupnu vlašku zajednicu i njen identitet. Jasan je cilj koji se ovde želi postići – ekstremistički faktori u Srbiji pokušavaju da ovaj tragičan slučaj iskoriste kao pogonsko gorivo za dalju stigmatizaciju i unižavanje identiteta rumunske/vlaške zajednice, zaključila je Vlaška narodna stranka.
Povodom ovih ispada oglasila se i poverenica za ravnopravnost Brankica Janković na društvenoj mreži Iks: “Isticanje nacionalne i etničke pripadnosti okrivljenih za smrt dvogodišnje devojčice, kao i pripisivanje negativnih karakteristika i sklonosti ka nedozvoljenom ponašanju svim Vlasima, zabranjeno je zakonom i stigmatizujuće za sve pripadnike vlaške nacionalne manjine”.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
