Piloti kao Vulinova potrošna roba

Jednog dana, kad neki privatni fakultet na svojim studijima bude uvodio predmet „teatrologija“ i u sklopu toga kako zamazati oči javnosti, a istovremeno izazvati ogorčenje onih koji su u to uključeni, obavezno će morati kao ogledni primer dati da se predaje slučaj pada helikoptera „gazela“ 18. jula ove godine u rejonu sela Rutevac kod Aleksinca i sve izjave osobe koja obavlja funkciju ministra odbrane tim povodom – Aleksandra Vulina.

Helikopter je pao, ni prvi ni poslednji vojni tokom decenija, kada o tome nije bilo ni reči u javnosti. Problem u ovom slučaju jeste što je neko slikao sve to i objavio na društvenim mrežama, a prve prenele, slučajno ili namerno, režimske „Večernje novosti“. A kad takav medij prenese, onda nema više sakrivanja, pogotovo što su objavljene i fotografije sa lica mesta. I tu nastaje zamešateljstvo druga Vulin Aleksandra, bivšeg potpredsednika i portparola JUL-a i njegove saradnike (voljne ili nevoljne).

Kad već pad letelice nisu mogli da sakriju, a žele to da zataškaju, primenili su nazovi kompromisno rešenje – umesto da svim redakcijama pošalju cirkularan imejl sa saopštenjem, odlučili su se za drugu varijantu. Stavili su saopštenje na sajt, kamuflirano i skriveno, pa onda ko zove iz medija, upute ga na to. Stari štos jednog dobrog profesionalca u toj Upravi, na zalasku karijere.

A u saopštenju stoji da je „prilikom redovne letačke obuke i vežbe ‘vanaerodromsko sletanje’ došlo do oštećenja helikoptera gazela Ho-42 iz 98. vazduhoplovne brigade“. I da su „u helikopteru bila dva člana posade koji prema prvim pregledima nemaju težih povreda i koji su van životne opasnosti“. „Prilikom redovne vežbovne aktivnosti, uvežbavanja sletanja van aerodroma, helikopter nije dobro sleteo i nije se dobro prizemljio“, navelo je Ministarstvo.

Imena članova posade ne postoje u saopštenju, kao da su u pitanju dve „skije“ na koje sleće „gazela“, a ne dva čoveka. Ta farsa se nastavila i kasnije i evo, ni sedam dana posle, nema imena pilota niti mehaničara-letača koji su bili u letelici. Autor ovog teksta zna imena članova posade, čak i godine rođenja, ali namerno neće da ih navede čekajući da ih Ministarstvo odbrane saopšti, da dobiju „imenovanje“ od druga Vulina. Obojica su više nego iskusni letači.

„Prilikom redovne vežbovne aktivnosti, uvežbavanja sletanja van aerodroma, helikopter nije dobro sleteo i nije se dobro prizemljio. Najvažnije je da su naši piloti potpuno zdravi i nepovređeni. Mi smo imali periode u kojima naši helikopteri ni avioni uopšte nisu leteli, a sada lete, mnogo češće, i takve stvari se dešavaju“, objasnio je Vulin za RTS, ne želeći da ulazi u detalje.

Vulin je ustvrdio da je helikopter bio ispravan, „jer ne može ni jedan helikopter da poleti, a da nije ispravan“. „Najmanje pet potpisa morate da imate da bi se jedan vazduhoplov stavio u funkciju i da bi leteo. Mi održavamo tehniku, ona je veoma ispravna, ovakve stvari se jednostavno dešavaju i dešavaće se“, poručio je Vulin i dodao: „Najvažnije je da su naši piloti obučeni i da su vazduhoplovi ispravni.“ Potom je odao priznanje svom ličnom vrhovnom komandantu Aleksandru Vučiću na svemu što čini za vojsku.

BEZIMENI RANJENICI

Onda je Vulin obišao dvojicu članova posade palog helikoptera u Vojnoj bolnici u Nišu, ali njihova imena ni tada nisu navedena iako se vide na fotografijama. U saopštenju Ministarstva odbrane bilo je važno da se navede da ih je, nakon što se oporavljaju od lakših povreda, obišao Vulin, načelnik Sektora hirurških grana Vojne bolnice Niš pukovnik dr sci. med Nebojša Đenić, načelnik Štaba RV i PVO brigadni general Aleksandar Bjelić i zamenik pomoćnika upravnika za lečenje Vojne bolnice Niš potpukovnik dr Goran Krstić.

Svi su oni obišli pilote – čijih imena nema u saopštenju, jer su za Ministarstvo odbrane očigledno nebitni. Pilot je, inače, kapetan D.J., koji je nedavno završio preobuku za Erbasov helikopter H145M, onim kojim se Vučić i Vulin ponose – dakle čovek u najvećoj psihičkoj i fizičkoj spremnosti. Mehaničar – letač S.S. isto tako. Ako su za pad helikoptera Mi-17 svojevremeno, da bi se opravdali, izmislili kako je pilot Omer Mehić (za koga su svi znali da ne pije, pa i vrapci na Batajnici) imao alkohol u krvi, sada im je ta mogućnost propala, pa se vlast odlučila na zaveru ćutanja. Koliko je to uspelo, najbolji primer su srpski tabloidi, koji do besvesti razvlače svaku saobraćajnu nesreću ili samoubistvo – ovoga puta su zaćutali. Zašto? Pa, neko im je to naredio.

Ali, kada se sagledaju činjenice, nekoliko stvari je nesporno. Prvo – piloti su obučeni, to je priznao i Vulin. Drugo – helikopter je bio ispravan. Treće, ono što Vulin nije rekao, meteorološki uslovi su bili idealni – pa kako se to onda helikopter prevrnuo na bok, pogotovo što je i teren bio pogodan. „Možda je revoltirani seljak, zato što mu sleću na strnjiku, došao traktorom, zakačio kanap za glavčinu rotora i prevrnuo „gazelu“, ironično je prokomentarisao jedan penzionisani pilot.

U saopštenju Ministarstva odbrane nije, pored svih ostalih nelogičnosti, navedena ni ona uobičajena fraza da će biti formirana komisija koje će ispitati uzrok incidenta.

Autor ovog teksta pozvao je svog „savetnika“ za ovu oblast, penzionisanog pukovnika Srećka Prentovića, bivšeg komandanta helikoptersko eskadrile i puka, instruktora i nastavnika letenja, koji je obučio mnoge generacije pilota, a on je, iz svog penzionerskog „raja“ sa vrha Zlatibora, kratko odgovorio: „Sačekaj izveštaj komisije koja će biti formirana o tom udesu, i onda ćemo pričati. Ja nisam neki ‘analitičar’ da pričam bez činjenica. Osnovna stvar je doći do svih činjenica i videti je li bilo očevidaca. Svi oni koji komentarišu krše pravila profesije.“

Upitan kako to da Vulin ipak iznosi detalje u javnost, Prentović mu je poručio: „Ako ne znaš, zašto izlaziš u javnost tek da nešto kažeš? Pusti nekog potporučnika pilota, bolje će objasniti. On zna. Ti nemaš pojma o ovome.“ Prentović, pukovnik koji je sa 45 godina svojom voljom otišao u prevremenu penziju 2000. godine dodaje: „Imam svoje stručno mišljenje, ali o tome kad se pojavi izveštaj komisije, na te činjenice mogu da reagujem“, rekao je. Za razliku od „Sreleta“, kako ga zovu, koji neće da detaljiše, neki njegovi učenici pitaju ko će da napravi uviđaj o svemu, ima li Vojska Srbije stručnjake za to, pošto su svi kompetentni ili sami otišli ili penzionisani. „Pa, prošle sedmice je Vulin izjavio da Vojska od 1998. godine nije iškolovala klasu borbenog pilota helikoptera. Pitaj onda Vulina“, podseća jedan od njih.

NEMA GREŠKE PILOTA

Situacija je stvarno bila čudna, ali i pored zavere ćutanja, neki ljudi iz vazduhoplovstva su, zahvaljujući svojim penzionerskim vezama, saznali da je helikopter pao ne tokom vežbe sletanja, nego uzletanja. A to isključuje grešku pilota, onog koga Ministarstvo odbrane u svom saopštenju nije imenovalo. Sva četvorica pilota, sagovornika „Vremena“ sumnjaju samo na jednu stvar – kvar na repnom rotoru. A to je pogubno za pilota i znači sigurnu smrt ako se desi na većim visinama.

Fotografije sa lica mesta koje su se pojavile na društvenim mrežama pokazuju da je helikopter samo „nalegao“ na desni bok. Od tri kraka rotora, jedan je čitav, a dva su oštećena jer je letelica na njih „nalegla“. „Bila je vrlo mala brzina rotora, ali su se iz nekog razloga prevrnuli na bok. Sigurno nije greška pilota nego otkaz tehnike“, rutinski je prokomentarisao jedan od njih. Naknadno, nakon saznanja da je do udesa došlo u fazi poletanja, taj je prokomentarisao: „Nema šta da bude nego to.“

„Jedino moguće objašnjenje je da je taj, celi krak, prvi zakačio zemlju. Ali pri veoma malom broju obrtaja. On je ostao čitav, drugi su se samo pod težinom helikoptera slomili. Rotor je stao“, odgovor je jednog od veterana „gazele“. Drugi piše: „U mojoj praksi se jednom desilo da je pri sletanju na stajanku, beton, već umorni nastavnik letenja, posle pet sati leta sa pitomcima, kada je pitomac slećući tek dodirnuo stajanku, ali snaga glavnog rotora još nije bila nula, povukao ručicu i odvojio rotor od motora. Helikopter se okrenuo na stajanci za 30-ak stepeni i napukla je upornica jedne skije, ali se nije prevrnuo.“

Sledeći dodaje da se ovakve nesreće ne događaju ljudskom greškom ni pitomcima: „Bio je jedan udes na aerodromu Mostar, u lebdenju, u početnoj fazi obuke. Pitomac, balvan koji još nema pojma, napravio je grešku, nastavnik nije stigao da blagovremeno ispravi. Helikopter je prso ko zvečka. To se desilo na obuci moje klase, davne 1975. godine. Ovo je čudo! Gazela je mek helikopter, uglavnom plastika i pleksi. Pri svakom udesu se lomi i puca u sto komada. To je dobro, ne povređuje pilota. Ali strada helikopter… Lopatice jesu krajevima dodirnule zemlju, vidi se na kraku koji stoji uvis, ali je zbog male brzine okretanja rotora krak samo malo oštećen. Ostala dva kraka na zemlji samo su uvijeni od težine helikoptera. Inače, na punom broju obrtaja, da se ovako nešto desi, rotor bi bio pocepan i iskomadan, a i helikopter. Meni je ovo potpuno nejasno.“

Glavna sumnja i dalje ostaje u vezi sa repnim rotorom, koji je osnova leta helikoptera. Pošto je takav slučaj stvarno redak, nezabeležen u službenim evidencijama Vojske Srbije, mala „pomoć prijatelja“ pomogla je da se pronađe događaj iz 1993. godine, na aerodromu Udbina, kada je „gazeli“ Milicije Krajine otkazao repni rotor pa se pilot R.N. sa desetak metara visine „stopoštao“ na zemlju. On i mehaničar su preživeli, srećom.

Sve što su razni poznavaoci avijacije pričali o pouzdanosti helikoptera i kako motor i tehnika ne mogu da otkažu, uključujući Vulina, potvrđuje i slučaj pilota S.Đ., kome se to desilo kod Kovina u maju 2000. Srećom, preživeo je, ali je, nažalost, ostao invalid. To mu je bio drugi pad, prvi se desio početkom 1993, tokom borbi u odbijanju hrvatske operacije „Maslenica“, kada je imao borbena dejstva za Srpsku vojsku Krajine.

A u srpskim medijima, posebno tabloidima – muk. Ti koji jedva čekaju da „lešinare“ sa detaljima, od obilaska mesta nesreće do posete porodicama pilota, ni slova više. Naredba „odozgo“ je jasna. A piloti, oni su ionako potrošna roba za Vulina i ostale, važno je da su ih obišli u bolnici i slikali se.