Bosanski protektor
Biografski podaci: Rođen 27. februara 1941. u Indiji gde mu je otac službovao kao vojnik pukovnik; odrastao u Severnoj Irskoj gde je njegov otac nakon vojnikovanja postao farmer; školovao se na prestižnoj vojnoj školi Bedford, rezervisanoj uglavnom za oficirsku decu.Tokom uzbudljivog života bio je marinac, diplomata, poslanik u Donjem domu, lider političke stranke, nezvanični mirotvorac, pisac…
Početak karijere: Kao osamnaestogodišnjak pridružio se Kraljevskim marincima komandosima i stigao do kapetanskog čina. Početkom sedamdesetih prelazi u diplomatiju i dobija lagodan posao u britanskom diplomatskom predstavništvu u Ženevi.
Zašto je otišao iz diplomatije: „Imali smo veliku kuću (u Ženevi), živeli smo u velikom stilu, onako kako to ide s takvim položajem, ali to nije bilo za mene. Politika je ono čime sam želeo da se bavim“, poverio se jednom prilikom novinarima.
Početak u politici: Izabran je za poslanika Donjeg doma u okrugu gde su Ešdaunovi kupili kuću. Odluku da lagodni diplomatski posao zameni neizvesnostima na britanskoj unutrašnjoj političkoj sceni nazvao je kasnije „najboljom odlukom koju je ikada doneo u životu“.
Šta je bilo potom: 1988. dolazi na čelo Liberalno-demokratske stranke, po snazi treće britanske političke partije, i ostao njen lider punih 11 godina (povukao se iznenada 1999. godine). Smatra se jednim od uspešnih vođa liberalnih demokrata u njihovoj istoriji: stranka koja nikada nije uživala znatnu podršku britanskog biračkog tela tokom njegovog predsednikovanja udvostručila je broj mesta u parlamentu.
Nadimak (broj 1): Kao najstariji sin od sedmoro dece Ešdaun junior dobio je na rođenju ime Džeremi Džon Durham; u bedfordskoj školi drugovi su mu dali nadimak Pedi, koji se i njemu dopao, pa ga je prigrlio kao sopstveno ime.
Nadimak (broj 2): Oženio se vrlo mlad kada su i on i njegova supruga Džejn imali po 21 godinu. Njihov i sada stabilan brak (s dvoje dece) pomutila je jedna jedina afera: početkom devedesetih Ešdaun je imao vezu sa svojom sekretaricom Trišom Hauard, ali je, zajedno s odanom mu suprugom, bračnu krizu prebrodio. U to vreme, međutim, stekao je (privremeni) nadimak kada su ga novinari, igrajući se tipično britanski, engleskim rečima nazvali Ashdown-Pentsdown (pantalone-dole).
Po čemu je poznat izvan Britanije, naročito na našim prostorima: Od početka balkanske krize bio je veoma agilan protivnik rata i od 1992. do 1995. zagovarao otvoreno i dosledno čak i „robusne mere“ da bi se zaustavio. Često je boravio u Sarajevu i uvek je bio protiv rasparčavanja Bosne.
Salveta: To je postalo očigledno kada je u leto 1995. medijima doturio salvetu sa svečanog ručka upriličenog nekoliko meseci pre toga. Ešdaun je tada sedeo pored hrvatskog predsednika Tuđmana i on mu je, navodno, kada ga je pitao o budućnosti Bosne, na salveti grubo skicirao njenu mapu. Bosna je bila podeljena linijom u obliku slova „S“: levo od linije biće tobože Hrvatska, a desno od nje, tobože Srbija.
U šta je verovao: U tajni sporazum Miloševića i Tuđmana o podeli Bosne. Njime je i objasnio potrebu da Tuđmanovu salvetu ponudi javnosti na uvid upravo u vreme hrvatske vojne operacije „Oluja“ u Krajini. Komentarišući tadašnju beogradsku šutnju s time u vezi, Ešdaun je rekao:“Jedina koja ovih dana nije lajala jeste Srbija. Da li je to zato što postoji tajni sporazum (njih) dvojice? Da li je krajnji cilj podela BiH?
Otkuda takav njegov angažman: „Politika nije nikada bila moja jedina strast. Tu je i pisanje knjiga, porodica, diplomatija, uključujući, naravno, Balkan. Kao svako ko je ikada bio tamo ja sam se od prve potpuno ‘upecao’ na Sarajevo.“
Izazov: Ovih dana je objavljeno da će Pedi Ešdaun u maju na mestu visokog predstavnika za BiH naslediti Volfganga Petriča. U njegovom burnom životu protektorat nad dejtonskom Bosnom novi je veliki izazov.
Misterija: Kada se povlačio s mesta lidera Liberalno-demokratske stranke, tvrdio je da odlazi jer je tako i planirao kad dođe u šezdesete godine: „vođenje stranke iziskuje određenu energiju“, izjavio je. Da li tu „određenu energiju“ ima za upravljanje Bosnom sada u šezdeset i drugoj, videćemo uskoro.
„Ako ti je neko rekao da si buntovnik, odgovori da jesi, ali dodaj i zbog čega, zašto ne pristaješ na situaciju u kojoj te svode na nulu, u kojoj si niko i ništa. Jer ako na to pristaneš, rezultati će biti loš život, loša politika, loša estetika, a prostor u kom si za tebe će postati neizdrživ“, rekao je za novogodišnji dvobroj „Vremena" vladika Grigorije
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Crveno je boja krvi. Dobar grafički simbol može da ujedini ljude više nego mnoge reči i besede. Istorijski gledano to su učinili krst, Davidova zvezda, polumesec, petokraka. A u novije vreme i kod nas – target, pesnica “Otpora” i sada crvena, odnosno krvava ruka
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
