Bosanski protektor
Biografski podaci: Rođen 27. februara 1941. u Indiji gde mu je otac službovao kao vojnik pukovnik; odrastao u Severnoj Irskoj gde je njegov otac nakon vojnikovanja postao farmer; školovao se na prestižnoj vojnoj školi Bedford, rezervisanoj uglavnom za oficirsku decu.Tokom uzbudljivog života bio je marinac, diplomata, poslanik u Donjem domu, lider političke stranke, nezvanični mirotvorac, pisac…
Početak karijere: Kao osamnaestogodišnjak pridružio se Kraljevskim marincima komandosima i stigao do kapetanskog čina. Početkom sedamdesetih prelazi u diplomatiju i dobija lagodan posao u britanskom diplomatskom predstavništvu u Ženevi.
Zašto je otišao iz diplomatije: „Imali smo veliku kuću (u Ženevi), živeli smo u velikom stilu, onako kako to ide s takvim položajem, ali to nije bilo za mene. Politika je ono čime sam želeo da se bavim“, poverio se jednom prilikom novinarima.
Početak u politici: Izabran je za poslanika Donjeg doma u okrugu gde su Ešdaunovi kupili kuću. Odluku da lagodni diplomatski posao zameni neizvesnostima na britanskoj unutrašnjoj političkoj sceni nazvao je kasnije „najboljom odlukom koju je ikada doneo u životu“.
Šta je bilo potom: 1988. dolazi na čelo Liberalno-demokratske stranke, po snazi treće britanske političke partije, i ostao njen lider punih 11 godina (povukao se iznenada 1999. godine). Smatra se jednim od uspešnih vođa liberalnih demokrata u njihovoj istoriji: stranka koja nikada nije uživala znatnu podršku britanskog biračkog tela tokom njegovog predsednikovanja udvostručila je broj mesta u parlamentu.
Nadimak (broj 1): Kao najstariji sin od sedmoro dece Ešdaun junior dobio je na rođenju ime Džeremi Džon Durham; u bedfordskoj školi drugovi su mu dali nadimak Pedi, koji se i njemu dopao, pa ga je prigrlio kao sopstveno ime.
Nadimak (broj 2): Oženio se vrlo mlad kada su i on i njegova supruga Džejn imali po 21 godinu. Njihov i sada stabilan brak (s dvoje dece) pomutila je jedna jedina afera: početkom devedesetih Ešdaun je imao vezu sa svojom sekretaricom Trišom Hauard, ali je, zajedno s odanom mu suprugom, bračnu krizu prebrodio. U to vreme, međutim, stekao je (privremeni) nadimak kada su ga novinari, igrajući se tipično britanski, engleskim rečima nazvali Ashdown-Pentsdown (pantalone-dole).
Po čemu je poznat izvan Britanije, naročito na našim prostorima: Od početka balkanske krize bio je veoma agilan protivnik rata i od 1992. do 1995. zagovarao otvoreno i dosledno čak i „robusne mere“ da bi se zaustavio. Često je boravio u Sarajevu i uvek je bio protiv rasparčavanja Bosne.
Salveta: To je postalo očigledno kada je u leto 1995. medijima doturio salvetu sa svečanog ručka upriličenog nekoliko meseci pre toga. Ešdaun je tada sedeo pored hrvatskog predsednika Tuđmana i on mu je, navodno, kada ga je pitao o budućnosti Bosne, na salveti grubo skicirao njenu mapu. Bosna je bila podeljena linijom u obliku slova „S“: levo od linije biće tobože Hrvatska, a desno od nje, tobože Srbija.
U šta je verovao: U tajni sporazum Miloševića i Tuđmana o podeli Bosne. Njime je i objasnio potrebu da Tuđmanovu salvetu ponudi javnosti na uvid upravo u vreme hrvatske vojne operacije „Oluja“ u Krajini. Komentarišući tadašnju beogradsku šutnju s time u vezi, Ešdaun je rekao:“Jedina koja ovih dana nije lajala jeste Srbija. Da li je to zato što postoji tajni sporazum (njih) dvojice? Da li je krajnji cilj podela BiH?
Otkuda takav njegov angažman: „Politika nije nikada bila moja jedina strast. Tu je i pisanje knjiga, porodica, diplomatija, uključujući, naravno, Balkan. Kao svako ko je ikada bio tamo ja sam se od prve potpuno ‘upecao’ na Sarajevo.“
Izazov: Ovih dana je objavljeno da će Pedi Ešdaun u maju na mestu visokog predstavnika za BiH naslediti Volfganga Petriča. U njegovom burnom životu protektorat nad dejtonskom Bosnom novi je veliki izazov.
Misterija: Kada se povlačio s mesta lidera Liberalno-demokratske stranke, tvrdio je da odlazi jer je tako i planirao kad dođe u šezdesete godine: „vođenje stranke iziskuje određenu energiju“, izjavio je. Da li tu „određenu energiju“ ima za upravljanje Bosnom sada u šezdeset i drugoj, videćemo uskoro.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
