(1909–1994) Zakasneli jubilej
Osnovni podaci: Jedan od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih naučnika iz jugoslovenske epohe, fiziko-hemičar Pavle Savić rođen je 1909. godine u Solunu. Preminuo je 1992. u Beogradu. Akademija je ovu godinu, njemu u čast, proglasila godinom Pavla Savića.
Istorijski značaj: Pavle Savić je učestvovao u pionirskim istraživanjima koja su uvela civilizaciju u atomsko doba. U međuvremenu, prijatelj i saborac Josipa Broza Tita, predsednik SANU-a, osnivač Instituta u Vinči i univerzitetski profesor, Savić je ključna figura domaće nauke u XX veku.
Cepanje jezgra: Savić je diplomirao fizičku hemiju 1932. na Univerzitetu u Beogradu, a naučnu karijeru je započeo u Francuskoj gde je boravio pet godina, isprva samo kao stipendista francuske vlade. U Parizu se uključio u istraživanja francuske naučnice Irene Žolio Kiri, koja je želela da ispita mogućnost bombardovanja atomskog jezgra neutronima. Mada napadani da se bave alhemijom, Savić i Kiri dokazuju da se jezgro može pocepati na niže elemente, što 1939. potvrđuje isprva vrlo skeptični nemački naučnik Oto Han.
Nobelova nagrada: Zbog rata koji je započeo u Evropi, Savić i Kiri svoje istraživanje naglo prekidaju i za njega nikada ne dobijaju Nobelovu nagradu. Nakon rata, nju dobija samo Oto Han, koji na osnovu njihovog otkrića objašnjava proces fisije jezgra.
Atomska bomba: Savićeva istraživanja u Parizu su tokom rata pokrenula istraživanja u okviru projekta „Menhetn“ u SAD i na kraju, dovela da razvoja prve atomske bombe. U Hirošimi Savić boravi 1968. što ostavlja velikog traga na njemu.
Ratne godine: Savić je bio jedan od najbližih saradnika Josipa Broza Tita. Na ličnu Brozovu preporuku, postaje član KPJ 1939. Nakon nacističke okupacije Beograda, zajedno sa suprugom se pridružuje partizanima. Ratuje po planinama Jugoslavije kao glavni šifrant i vezista u Vrhovnom štabu.
Boravak u SSSR: Pred kraj rata, Tito šalje Savića u Moskvu da se bolje upozna sa daljim razvojem nuklearne tehnologije i on se uključuje u istraživanja sovjetskog nobelovca Pjotra Kapice. Međutim, već
1946. godine, tokom zvanične posete SSSR, Tito ga poziva ga da se vrati u zemlju.
Osnivanje Vinče: Prema anegdoti iz Savićeve autobiografske knjige Nauka i društvo, dok su Sovjeti jugoslovenskoj delegaciji predstavljali dostignića komunističke nauke, Tito je, krišom od svojih domaćina, prišao Pavlu Saviću i došapnuo mu: „Hajde, Pajo, vrati se ti u zemlju da mi pravimo naš institut.“ Uz pomoć francuskog levo orijentisanog fizičara Roberta Valena (1912–1994), koji je punih šest godina proveo u Vinči, Savić podiže Institut za nuklearne nauke „Vinča“. U periodu od 1960. do 1966. rukovodi „Vinčom“ kao direktor, ali je zbog partijskih nesuglasica napušta i vraća se na Univerzitet.
Akademija: Član SANU-a od 1948, Savić je bio predsednik Akademije u periodu od 1971. do 1981. U kasnijim godinama se bavio prilično osporavanim istraživanjima rotacija planeta.
Godina Pavla Savića: Neobjašnjivo najavljena kao stogodišnjica rođenja (što nije), ove nedelje je u SANU-u, u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića, ministra nauke i tehnološkog razvoja Božidara Đelića i brojnih akademika, proglašena godina Pavla Savića.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditleja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
