Partijska mimikrija

„Mogao bih da vam nabrajam studentske organizacije u čijim izvršnim telima sede članovi iste stranke. Stranke konstantno pokušavaju da ovladaju i dvema najznačajnijim organizacijama, Savezom studenata Beograda i Studentskom unijom Srbije. Zbog toga smatram da je bolje da se podmlacima političkih stranaka dozvoli da debatno deluju na fakultetima i da kandiduju svoje predstavnike za studentske parlamente jer će na taj način cela stvar postati transparentna“, kaže Milutinović.

Milutinović navodi da se na izborima za studentske parlamente studenti najčešće opredeljuju za ličnosti, ali ti kandidati su neretko članovi pojedinih stranka i zato smatra da bi u slučaju prihvatanja njegove inicijative oni morali da istaknu da ih je kandidovala neka stranka i tako bi studentima bilo jasnije za koga se opredeljuju.

U Studentskoj uniji Srbije smatraju da dosadašnje rešenje po kome je strankama zabranjeno da deluju na fakultetima treba zadržati. Milica Popović, predsedavajuća Studentske unije Srbije, kaže: „Uvek smo se borili protiv toga da studenti postanu instrument za postizanje nečijih ciljeva. Činjenica je da postoje pokušaji stranaka da deluju na univerzitetima. Kao studentska organizacija mi se trudimo da sačuvamo dnevnopolitičku neutralnost. Članovi našeg izvršnog odbora, kao ni ja, nisu politički aktivni jer je to u skladu sa prvom rečenicom našeg osnivačkog akta koja kaže da je sloboda od svih stvari najpreča. Mi smo članovi Evropske studentske unije, a jedan od uslova za prijem bio je taj da naša organizacija bude van bilo kakvog uticaja politike.“

Goran Minić, predsednik Saveza studenata Beograda, kaže da se u izvršnim telima Saveza studenata Beograda nalaze i studenti koji imaju članske karte skoro svih političkih stranaka, ali je njima zabranjeno da u okviru Saveza vrše političku propagandu.

„Mi se ne možemo odreći nekoga ko ima kvalitete kojima može da doprinese poboljšanju položaja studenata samo zato što je član neke stranke. Većina studenata ne želi da se bavi studentskim pitanjima, a oni koji to hoće da rade neretko žele da se bave i politikom. Sve dok se na našim sastancima oni koji su članovi stranaka uzdržavaju od političke propagande i fokusiraju samo na studentske probleme mi njihovo političko angažovanje posmatramo kao lični stav“, kaže Minić.

U Evropi postoje dva sistema studentskog organizovanja – ovaj koji mi trenutno imamo, po kome je politika isključena sa univerziteta, i onaj u kome je ona dozvoljena. O tome kakva su iskustva u zemljama koje dozvoljavaju prisustvo političkih stranaka na fakultetima Martina Vukasović iz Centra za obrazovne politike kaže:

„Kao primer se mogu uzeti dve zemlje, Austrija i Grčka. U Austriji se na izborima za studentske parlamente pojavljuju izborne liste koje nisu institucionalno vezane za partije, ali su ideološki obojene i jasno se vidi da li su socijaldemokratske ili hrišćanskodemokratske. U skladu sa osvojenim procentom glasova formiraju se studentski parlamenti i tamo to funkcioniše bez problema. U Grčkoj na izborima učestvuju podmlaci političkih stranaka, ti izbori se doživljavaju kao uvertira za parlamentarne izbore, i posle objavljivanja rezultata oni koji izgube saopšte da ne priznaju rezultate izbora tako da studentska tela ne mogu da se formiraju i studenti nemaju svoje predstavnike. Zbog toga Grčka nema nijednu studentsku organizaciju na nacionalnom nivou i nema svog predstavnika u Evropskoj studentskoj uniji.“

Mnogi će reći da je veća verovatnoća da kod nas bude ne kao u Austriji, već kao u Grčkoj, ali to nije sigurno jer se postavlja pitanje da li bi naše političke stranke, koje bez problema priznaju poraze na „velikim“ izborima, dozvolile da im podmlaci nepriznavanjem rezultata na studentskim urušavaju ugled i rejting među biračima. Osim toga ovde je navedeno da su uprkos međusobnoj zajedljivosti naše studentske organizacije uvek sarađivale kada je reč o problemima koje treba rešiti, što može značiti da su naši studenti zreliji od grčkih. U svakom slučaju, bilo kakvoj promeni dosadašnjeg sistema mora prethoditi temeljna javna rasprava.

Takođe, dok trenutni sistem postoji, mora se omogućiti da on funkcioniše u potpunosti. Naime, Marku Milutinoviću se zamera da je član DSS-a što on i ne poriče.

„To nije nikakva tajna, ali je činjenica da sam ja zamrznuo svoje članstvo u stranci kada sam postao student prorektor. To znači da ne mogu da se kandidujem na unutarstranačkim izborima. Tvrdim da kao student prorektor nisam ničim promovisao DSS, ali dozvoljavam da neko misli suprotno samo tražim da to što tvrdi i dokaže. Tačno je i da se ja na predstojećim izborima pojavljujem na listama DSS-a za poslanika, gradskog i opštinskog odbornika. Ali, ja se time nisam ogrešio o zakon jer je moje ustavno pravo da budem biran i ono mi ne može biti ograničeno. Jedino što ja ne smem da radim je da se u predizbornoj kampanji pozivam na to da sam student prorektor niti smem da se bavim studentskim pitanjima.“

Marko Milutinović je student pravnog fakulteta i on zasigurno zna šta mu zakon dozvoljava. Činjenica je i da Srbija još nema zakon o studentskom organizovanju, čiji se Nacrt već dugo nalazi u Ministarstvu prosvete. Kada taj zakon konačno bude donet, za šta se zalažu i studentske organizacije a i Milutinović, pravila igre postaće potpuno jasna i više neće biti mesta bilo kakvim nagađanjima da li se neko pridržava pravila ili ne.