Neredi u Prištini izbili su u četvrtak, 12. maja, u toku razgovora šefa srpskog pregovaračkog tima Borislava Stefanovića i zamenika kosovskog premijera Hajredina Kučija. Pristalice „Samoopredeljenja“ (Vetevendosje) Aljbina Kurtija bacale su kamenice, kese napunjene crvenom bojom i flaše. Iz kamiona parkiranog pored puta na ulazu u Prištinu bačena je kutija stiropora na Stefanovićev automobil u pokretu. Uzvikivane su parole „Ne pregovori, samoodlučivanje“ i klicalo se UČK. Policija je rasterala demonstrante suzavcem i pendrecima. Povređeno je 15 demonstranata i policajaca.
Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je da posetu šefa srpskog pregovaračkog tima Prištini vidi kao službenu posetu i ocenio da ona predstavlja početak novih odnosa…
U Beogradu, opozicija (najviše DSS) je zamerala Stevanoviću zbog odlaska u Prištinu: „Glavni predstavnik Srbije u tim razgovorima posetio je Prištinu u zvaničnom svojstvu predstavnika države Srbije u državi Kosovo i to konačno potvrdio sedeći za stolom pod zastavom albanskog Kosova i pod zastavom Srbije“, kazao je potpredsednik DSS-a Slobodan Samardžić.
Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović je u Leposaviću, gde je prisustvovao otvaranju sportske hale, izjavio da je poseta pregovarača Stefanovića radnog karaktera i prilika da se pokaže međunarodnoj zajednici da Albanci i Srbi mogu razgovarati bez posredstva međunarodnog faktora.
TRI RUNDE: Prvi pregovori predstavnika Beograda i Prištine nakon proglašenja kosovske nezavisnosti počeli su 8. marta 2011. u Briselu, a usledili su nakon što je Međunarodni sud pravde objavio mišljenje o legalnosti proglašenja kosovske nezavisnosti, a Srbija prvobitni predlog zamenila tekstom nove rezolucije koju je predsednik Srbije Tadić usaglasio sa evropskom komesarkom za spoljne poslove Ketrin Ešton. Početak pregovora je odlagan zbog toga što je u Prištini pala vlada i bili su raspisani novi izbori.
Beogradska i prištinska delegacija 8 i 9. marta razgovarale su o međusobnoj ekonomskoj saradnji, o telekomunikacijama, vazdušnom saobraćaju, carinskim pečatima, zemljišnim knjigama i knjigama rođenih i umrlih.
U drugoj rundi, 28. marta, razgovaralo se o elektroenergiji, slobodi kretanja, i ponovo o carinskim pečatima, vazdušnom saobraćaju i o učešću Kosova u regionalnim inicijativama. Izvestan napredak postignut je u razgovorima o zemljišnim knjigama, knjigama rođenih.
Treća runda, 15. aprila, opet o slobodi kretanja, registarskim tablicama za automobile i o priznanju diploma.
Pošto u prethodnim razgovorima nisu postigli kompromis, predstavnici Beograda i Prištine su se složili da zamole medijatora Roberta Kupera da ponudi rešenje za spor oko električne energije i telekomunikacija, problema koji se razgoreo kada su kosovske vlasti presekle veze i odnele uređaje srpskih operatora mobilne i fiksne telefonije.
Posrednik je u sredu 4. maja u Prištinu i 5. maja u Beograd doneo Predlog o energiji, telekomunikacijama, slobodnom kretanju građana i carinskim pečatima. To nije tzv. uzmi ili ostavi predlog, već osnova za dalju diskusiju, o kojoj pregovaračke delegacije iznose svoje primedbe 17. i 18. maja, u četvrtoj rundi, koja počinje kada ovaj tekst odlazi u štampu.
Tokom tog četvrtog kruga pregovora trebalo bi da budu pokrenuta i pitanja zaštite kulturne baštine i rešavanja sudbine nestalih i kidnapovanih lica.
Na sednici Saveta bezbednosti ministar spoljnih poslova Jeremić je, u međuvremenu, bez uspeha pokušao da izdejstvuje da istraga povodom izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima talaca UČK 1999. bude vođena i pod okriljem UN-a kao što su bile i istrage o ratnim zločinima na drugim područjima bivše Jugoslavije.
On je u govoru u SB-u, 12. maja, naglasio da je, prema međunarodnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava, Kosovo na dnu liste kada je reč o bezbednosti i poštovanju ljudskih prava, a ne „mlada, dinamična demokratija u razvoju“, kako je to prikazao ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj, koji je u SB-u UN nastupio kao privatno lice pod tablom UNMIK-a.
Jeremić je posebno skrenuo pažnju na to da više ljudi sedi za stolom Saveta bezbednosti UN-a nego što Srba sada ima u Prištini, a bilo ih je 40.000 pre rata; da u staroj srpskoj prestonici Prizrenu sada ima 18 Srba, a bilo ih je 10.000 pre rata; u Gnjilanu ih je 100, od nekadašnjih 15.000; u Uroševcu je ostao jedan Srbin, a u Suvoj Reci – nijedan. Prema podacima UNHCR-a, od 200.000 ljudi proteranih sa Kosova za proteklu deceniju vratilo manje od 15.000, a ove godine – svega 47. „Toliko o multietničnosti na Kosovu“, naglasio je.
Inicijativa nije prihvaćena jer su se SAD, Francuska i Britanija snažno zalagale protiv toga da SB da poseban mandat za istragu povodom Martijevog izveštaja, uz argument da mandat za tu istragu ima EULEKS.
ROSA NA SEVERU: Priština je prethodnih dana povlačila poteze usmerene na realizaciju svog plana za sever Kosova. Tamo su promenjeni svi komandanti policijskih stanica. Predsednici lokalnih samouprava na severu Kosova u mestima većinski naseljenim Srbima odbacili su takvu odluku direktora Kosovske policijske službe (KPS) Rešata Maljićija. Srpski ministar za KiM Bogdanović je izjavio da će Srbija dati podršku tim komandirima da ne napuštaju svoja radna mesta.
Načelnik Kosovsko-mitrovačkog okruga Radenko Nedeljković zatražio je 6. maja od predstavnika EULEKS-a da se suprostavi ulasku i delovanju specijalne jedinice KPS ROSA na severu Kosova, koja je počela sa oduzimanjem novih srpskih tablica i sa privođenjem lica, što srpska strana ocenjuje kao demonstraciju sile i zastrašivanje.
U tom kontekstu pala je izjava predsednika SPS-a i ministra policije Ivice Dačića prištinskom listu „Zeri“ o razgraničenju srpskih sredina od albanskih na Kosovu i Metohiji, zbog koje je usledila bura na srpskoj političkoj sceni.
DSS je ocenio da je ideja o podeli Kosova nedopustiva i neustavna.
Dragan Todorović iz SRS-a da je reč o „podvali Amerikanaca“. Koordinator Vlade Srbije za odnose sa javnošću Slobodan Homen izjavio je da Dačić nije prekršio kodeks Vlade jer je jasno rekao da je to njegov lični stav.
S obzirom na to da je i Borislav Stefanović pominjao podelu Kosova, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je ponovio da postoji samo jedna politika i to je državna politika, a ona je zasnovana na Ustavu Srbije i rezolucijama Skupštine Srbije.
Američki učesnik u razgovorima Beograda i Prištine Tomas Kantrimen je ponavljao da pregovori o statusu ne dolaze u obzir, ali iz njegovih javnih izjava proizlazi da se rezultat pregovora može odraziti na status – naglašavao je da je fleksibilnost u dijalogu ključan za ostvarenje tri glavna cilja Kosova – nedvosmisleno uspostavljanje punog suvereniteta, ostvarenje većeg međunarodnog priznanja, uključujući članstvo u UN-a…
U intervju za Radio Slobodna Evropa on kosovskim strukturama poručuje i da budu pažljivije prema Evropskoj uniji. „Mi želimo da vidimo pozitivne odnose između EU i Kosova. SAD se neće udaljiti, mi ćemo zadržati našu snažnu podršku Kosovu kao modernoj evropskoj zemlji XXI veka, ali činjenica je da je EU Kosovu ponudila mnogo više pomoći nego SAD, a to će biti tako i u budućnosti.“
Umesto dosadašnjeg predstavnika Pitera Fejta, koji nastavlja da obavlja dužnost šefa Međunarodne civilne kancelarije, u Prištinu je 12. maja prvi put došao novi prelazni predstavnik Evropske unije za Kosovu Fernando Đentilini. Uručili su mu prvi zahtev: predsednica Kosova Atifeta Jahjaga je u razgovoru sa njim tražila da EU više ne pominje Rezoluciju 1244 kada se ona odnosi na Kosovo.
Borko Stefanović
Srpski pregovarački tim, kao što je rečeno, vodi politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije Borko Stefanović. On je, inače, učestvovao i u pregovorima o prodaji Naftne industrije Srbije 2008, o rešavanju slučaja Miladina Kovačevića, u pregovorima sa Izraelom o spornom ugovoru o zakupu satelita i o dolasku EULEKS-a na Kosovo.
Edita Tahiri
Prištinski pregovarački tim vodi Edita Tahiri, nekadašnja spoljnopolitička savetnica Ibrahima Rugove, učesnica u pregovorima u Rambujeu 1999, članica kosovske delegacije na Međunarodnoj konferenciji za bivšu Jugoslaviju u Londonu 1992.
Robert Kuper
Medijator u razgovorima u ime Evropske unije je Britanac Robert Kuper, visoko pozicionirani evropski diplomata, član Evropskog saveta za spoljne poslove, a pre toga do 2002. bio je bio specijalni predstavnik u Avganistanu. On je zagovornik doktrine o „novom liberalnom imperijalizmu“, kako sam piše u svojoj knjizi Postmoderna država, kojom je navodno uticao i na britanskog ekspremijera Tonija Blera. On zastupa tezu da je izazov za posmoderni svet upotreba ideje o duplim standardima. „Među nama mi delujemo na osnovu zakona i otvorene kooperativne bezbednosti, ali kada je reč o staromodnim državama izvan postmodernog kontinenta Evrope, moramo se vratiti na grublje metode iz ranijih vremena – silu, preventivni napad, prevaru i sve što je potrebno u opštenju sa onima koji i dalje žive u svetu iz XIX veka, u kojem je svaka država za sebe…“
Tomas Kantrimen
Američki učesnik u tim razgovorima Tomas Kantrimen je diplomata od karijere (govori srpskohrvatski, arapski, italijanski i nemački). Radio je u američkoj ambasadi u Beogradu od 1982. do 1985, kasnije u kancelariji za istočnoevropske i jugoslovenske poslove u Stejt departmentu, bio je vojnopolitički savetnik tokom američkih operacija „Pustinjski štit“ i „Pustinjska oluja“ u Iraku, radio je u američkoj ambasadi u Kairu, a od 1991. do 1993. u američkoj ambasadi u Rimu, pa u Atini. Bio je čovek za vezu sa specijalnom komisijom UN-a koja je istraživala da li Irak ima oružje za masovno uništenje. Dobio je priznanja za doprinos demokratskim transformacijama u Hrvatskoj i Srbiji, a i za doprinos američkoj javnoj diplomatiji.
