Prvi put u Srbiji jedna građevinska firma odradila je kompletan posao: postavila je novu tramvajsku konstrukciju, zamenila kolovoz, trotoare, celu vodovodnu mrežu i deo kanalizacione mreže, obnovila elektroenergetsku i proširila telekomunikacionu mrežu... Čak će zasaditi i drveće. Takođe, prvi put u Srbiji najveći deo radova izveden je zimi
U nedelju 2. aprila radnici Inter-mosta sklonili su rampe sa dela Nemanjine ulice u Beogradu i prva vozila krenula su kolovozom koji je bio zatvoren tačno 134 dana. Sledeće nedelje puštena je struja i dok ovaj broj „Vremena“ izađe iz štampe verovatno će krenuti i tramvaji. Rok od 134 dana, ugovoren sa finansijerima Evropskom investicionom bankom i Skupštinom grada Beograda time ipak neće biti premašen. „Još nismo potrošili rok jer je ugovorom predviđeno da se ne računaju dani kada zbog niskih temperatura i padavina tehnički uslovi nisu dozvoljavali da se radi“, rekao je za „Vreme“ direktor projekta Radoslav Uskoković. Podseća da je po toj računici kolovoz otvoren pre roka i tvrdi da će svi radovi biti završeni pre termina sa „zaleđenim danima“.
SVE NOVO: Rekonstrukcija Nemanjine nosi nekoliko oznaka „prvi put u Srbiji“. Dakle, prvi put je jedna građevinska firma odradila kompletnu rekonstrukciju jedne ulice i prvi put je to izvedeno u zimskim uslovima. Uskoković čak veruje da nigde u svetu takav projekat nije rađen u ovako kratkom roku u zimskom periodu. „I za letnje uslove je to kratak rok“, kaže. „Sve je bilo dotrajalo i morali smo da postavimo nov donji i gornji sloj koloseka i nove trotoare. Vodovodnu mrežu smo kompletno promenili a kanalizacionu delom obnovili i napravili nove kišne odvode tramvajskih baštica. Obnovili smo i elektroenergetsku mrežu i proširili telekomunikacionu. Zasadićemo oko 190 stabala novog drvoreda“, nabraja Uskoković. On posebno ističe potpunu zamenu tramvajske konstrukcije jer je prvi put u Beogradu primenjen sistem takozvanog linijskog kontinualnog oslanjanja. „Bilo je te vrste oslanjanja na nekim delovima ali na tvrdu podlogu, direktno na beton ili podlivku. Sada se između podlivke šine i same šine nalazi elastična silomer traka koja dozvoljava ugibe. Novo je to i da su šine potpuno zaštićene gumenim blokovima koji treba da amortizuju udare i smanje buku“, objašnjava direktor projekta. Inter-most je koristio domaći materijal za sve osim delom za tramvajski kolosek, jer se u Srbiji ne proizvode šine i silomer trake. „Tenderom smo tražili da sav kolosečni pribor dobijemo od jednog isporučioca da bi dao garanciju za kompletan sistem. Zato smo sve uzeli od nemačkog Straila“, navodi Uskoković.
NIJE BILO TEŠKO: Sve koji se sećaju onih TV emisija i naslovnih stranica novina sa slikama radnika koji pod vejavicom nešto rade po Nemanjinoj, možda će začuditi konstatacija njihovog šefa da posao nije bio ni težak ni komplikovan. A nije upotrebljena ni neka posebna oprema. „Koristili smo standardnu opremu za tu vrstu radova. Kompleksnost posla nije se sastojala u njegovoj težini i komplikovanosti, nego u tome što se istovremeno radilo na 14 različitih vrsta radova na uskom prostoru, uz obezbeđenje saobraćaja u poprečnim ulicama. Svaki od tih poslova je standardan, osim tramvajskog koloseka“, objašnjava Uskoković. Na gradilištu je u proseku radilo oko 180 ljudi, 24 sata na dan, i subotom i nedeljom. „Imajući u vidu zimski period, a u martu i februaru bile su izuzetno niske temperature, kao i velik broj različitih vrsta radova, prezadovoljan sam ovim što smo napravili u Nemanjinoj“, ističe šef projekta. On za „Vreme“ otkriva da na ovom svojevrsnom uzorku za idealno urađen posao nešto ipak nedostaje. Kaže: „Mada projekat nije predvideo veze trotoara sa zgradama, znači prilaze, ploče i fasade, niti definisao šta uraditi sa mnoštvom podzemnih rešetki na podrumskim otvorima, koje su dotrajale, mi ćemo i to uraditi.“ Zamena oštećenih rešetki, uklapanje trotoara u postojeće šahtove i ostali manji radovi biće, doduše, obavljeni posle onog famoznog roka od 134 dana. Ali posle toga Nemanjina će biti baš sasvim nova. „Najbolje što smo do sada uradili je Nemanjina. Svaki objekat koji smo napravili smatramo uspehom, ali Nemanjinom smo dokazali da najsloženiju kombinaciju poslova možemo da izvedemo u najtežim uslovima i da pri tom ispoštujemo rok i budžet“, rekao je za „Vreme“ direktor Inter-mosta Rene Milošević. Inače, ugovorom sa investitorima vrednost ovog posla fiksirana je na 494.852.198 dinara, plus PDV.
Inter-most je decembra 2003. osnovala svetska kompanija Vinci Construction, čiji se mostovi ubrajaju među najlepše na planeti. Kao deo ugledne porodice svetskih graditelja, beogradsko preduzeće je postavilo visoke standarde u izradi objekata, ali je poznato i po okupljanju vrhunskih stručnjaka i angažovanju najkvalitetnijih podizvođača. „Želimo da stvorimo firmu sa najboljim kadrovima u Srbiji“, kaže direktor Rene Milošević i navodi da Inter-most sada ima 126 stalno zaposlenih od kojih su dve trećine visokostručni. Opremu koju koristi, Inter-most dobija od Vinčija i ona ostaje u Srbiji u vlasništvu beogradske filijale. „Vinci je naš osnivač i učiniće sve da podrži Inter-most, ali naši stručnjaci su dokazali da mogu sami sebe da izdržavaju. U stanju smo da izgradimo sve što se od nas traži, dokaz su mostovi, tuneli, infrastrukture u gradu, putevi, hidrotehnički objekti. Prošle godine ugovorili smo poslove u vrednosti oko 14.000.000 evra i izveli radove za oko 7.000.000 evra“, kaže prvi čovek firme, naglašavajući da je 2005. bila godina velikog poslovnog uspeha. „Nastojimo da se uklopimo u strukturu Vincija i nadam se da ćemo po efikasnosti i profitu postati njegova filijala broj jedan u srednjoj Evropi. Plan u naredne dve godine je da budemo među prvih pet građevinskih firmi u Srbiji“, najavljuje Milošević.
Od osnivanja preduzeća krajem 2003. do aprila ove godine Inter-most je završio ili su pri kraju radovi na 16 objekata. „Izgradili smo most, potporni zid i tunel u Ovčar banji, rekonstruisali Nemanjinu ulicu, napravili dva betonska rezervoara u Barajevu od 2000 kubnih metara, most u Vršcu, potporni zid hotela na Užičkom bregu, dva betonska mosta u Guči, most kod Prokuplja, sanirali mostove u Rakovici i kod Zrenjanina i Čente i zaštitnu ogradu na Koviljskom mostu“, nabraja direktor projekta Mihailo Tadić. On podseća da je prvi posao Inter-mosta bila rekonstrukcija vodovodne mreže u tri ulice na Zvezdari. Smatra da je najveći zahvat Nemanjina, pa izgradnja u Ovčar banji. To su ujedno bile i najskuplje investicije. Tadić tvrdi da je Inter-most sve objekte završavao u rekordnom roku jer radi cele godine. Kaže: „Ne priznajemo mrtvu sezonu. Sa našim tehnologijama možemo da izvodimo betonske radove na temperaturi do minus 10.“ Njemu lično najlepše je bilo da radi most kod Prokuplja. „Krajem prošle godine ugovorili smo još 14 objekata: sanaciju mostova kod Zaječara i Negotina i dva u Raškoj, kod Glogovca, na ulazu u Trstenik, kod Velijke Plane, blizu Vranja, dva kod Vršca, u Omoljici i izgradnju trećeg mosta preko Bjelice u Guči“, kaže Tadić.
Slika:
VELIKI USPEH U TREĆOJ GODINI POSLOVANJA: Rene Milošević, direktor Inter-mosta
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Generacija koja vodi ovu pobunu prihvata razlike kao deo svog horizonta normalnosti, nešto prirodno i podrazumevano. Otuda je njihov patriotizam čist, nimalo nalik toksičnom nacionalizmu iz devedesetih
Ako se akcije brzopoteznog postavljanja barikada i blokada istovremeno na mnogo lokacija i povlačenja kada dođe policija nastave, režim je nagrabusio
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
