"Za deset godina rada u telekomunikacijama nismo imali nijednu primedbu, havariju, nijednu povredu na radu. Radili smo u nemogućim uslovima, za vreme bombardovanja, čak i tokom vazdušne opasnosti, rizikujući živote", kaže Jovan Stojanović
Dedal d.o.o., preduzeće za izgradnju, projektovanje i inženjering, osnovao je Jovan Stojanović u aprilu 1991. godine u Beogradu. Firma je praktično postojala od početka osamdesetih, s tim što je bila registrovana kao samostalna zanatska radnja. Jovan Stojanović je prva radna iskustva sticao u građevinskoj firmi Beograd inženjering, kao upravnik gradnje na izgradnji objekta Keramika Polet Novi Bečej i poslovne zgrade za istu firmu 1978. godine. Posle je radio u firmi Autoput Beograd, gde je bio šef gradilišta na izgradnji centralne laboratorije NIS Naftagasa u Novom Sadu. Taj objekat je izgrađen u rekordnom roku, za osam meseci. Nedugo zatim Stojanović otvara samostalnu zanatsku radnju Dedal. Prvi posao, građevinske radove na izgradnji gradskog vodovoda u Staroj Pazovi, dobija, kako kaže, sticajem okolnosti. „I tako smo krenuli malo-pomalo, u to vreme bilo je jako teško doći do angažmana, ali nešto kasnije dobili smo jedan zaista veliki posao. U Orašju na Savi, 1987. izgradili smo jedan objekat – inkubatorsku stanicu za piliće. Uradili smo ceo kompleks, sa proizvodnom halom, pratećim sadržajima i infrastrukturom. Vrednost tog posla bila je deset miliona nemačkih maraka, a taj objekat smo završili u rekordnom roku. Jedna slovenačka firma radila je kompletan inženjering, a mi smo bili izvođači radova. Iste godine smo radili rekonstrukciju konaka manastira Gračanice za potrebe proslave 600 godina od Kosovske bitke“, navodi za „Vreme“ Jovan Stojanović.
Značajan deo svog poslovanja Dedal je ostvario izgradnjom ekspozitura tada najvećih banaka po celoj Srbiji, u Beogradu, Nišu, Požarevcu, Vranju, Negotinu. Najviše su radili za Jugobanku, Agrobanku i Jubanku. U pitanju su bili građevinsko-zanatski, instalaterski (vodovod, kanalizacija, energetika…) i enterijerski radovi. U to vreme sarađivali su i sa poznatom trgovinskom firmom Univerzal. Za njih su radili nekoliko objekata u Srbiji kao i kompletno opremanje poslovnog centra Skadarlija 1992. godine. „U vreme hiperinflacije 1993. godine Dedal je prestao da radi. Nismo se gasili, zarade smo isplaćivali na način kako je država propisala. Kada je inflacija zauzdana i kada se stekao minimum uslova za kakvo-takvo poslovanje, uspeli smo da naplatimo deo potraživanja i krenuli smo u nove poslovne poduhvate. Dobili smo mnogo poslova za Ministarstvo za rad i socijalnu zaštitu. Reč je o građevinsko-zanatskim radovima u izgradnji Domova za stare i penzionere u Prištini, Tutinu, Beloj Crkvi, Čurugu… Dom za decu ometenu u razvoju u Sremčici, Dom za autističnu decu u ulici Visokog Stevana u Beogradu…“, priča Stojanović.
Kada je u Srbiji počela sa radom mobilna telefonija, po preporuci partnera iz PTT-a „Srbija“, sa kojim je pre toga uspešno sarađivao, Dedal počinje saradnju sa Mobtelom. „Pokazali smo se kao revnosni izvođači, počeli smo da radimo za Mobtel, a sada radimo sa Telenorom. Bez obzira na promenu vlasnika ostali smo partneri. Taj posao nam je jedan od prioriteta. Našu firmu projektovali smo prema potrebama Mobtela, obezbedili specijalna vozila za transport, specijalne dizalice za dizanje opreme za bazne stanice na visinu od pedesetak metara, na stambene zgrade od petnaest spratova. Prvi smo u Srbiji započeli ovaj posao“, kaže Jovan Stojanović.
Zadatak zaposlenih u Dedalu jeste priprema lokacije za montažu baznih stanica Telenora. Tu se, pre svega, misli na zemljane radove, građevinsku pripremu, kao i na elektroenergetske radove, odnosno na dovođenje napajanja. Dedal radi i betonsku pripremu za postavljanje antenskog stuba, što znači da postavlja ogradu oko objekta i reguliše prilazni put.
Dedal je zadužen za preventivno održavanje baznih stanica, a to podrazumeva redovan obilazak svih lokacija, sređivanje i krčenje prilaznih puteva stanicama, kao i sitne popravke i sanacije na licu mesta. Zaposleni u Dedalu pokazali su veliku snalažljivost i umešnost kod transporta opreme, posebno kad su u pitanju nepristupačni predeli gde ni njihova terenska vozila i guseničari ne mogu da izvuku opremu, već koriste konje ili volove. Nepristupačnost terena čak i u kombinaciji sa lošim vremenskim uslovima nije im prepreka da se zadatak izvrši. „Za deset godina rada u telekomunikacijama nismo imali nijednu primedbu, havariju, nijednu povredu na radu. Radili smo u nemogućim uslovima, za vreme bombardovanja, čak i tokom vazdušne opasnosti, rizikujući živote“, kaže Jovan Stojanović i dodaje, „Telenor u Srbiji ima jako ambiciozne planove, a ja se nadam još čvršćoj saradnji sa njima.“
U Dedalu su ponosni na saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom. „Izuzetno smo zadovoljni saradnjom sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Obično radimo sanacije starih crkava, a sarađujemo od 1983. godine kad smo učestvovali u obnavljanju Pećke patrijaršije. Posle smo dobili posao rekonstrukcije manastira Rakovica. Trenutno u Zemunu radimo crkvu svetog oca Nikolaja, a gradimo i crkvu u Boleču. U poslednjih 50 godina u Srbiji nije urađena tako kvalitetna fasada kao na ovoj crkvi“, tvrdi Stojanović.
Dedal je na početku zapošljavao osam radnika. Vremenom, kako je rastao obim posla i broj zaposlenih se povećavao, u firmi trenutno ima 28 zaposlenih. Dvoje zaposlenih imaju visoku stručnu spremu, četvoro srednju, ostali su kvalifikovani radnici, vozači, mašinisti, građevinski radnici. Radnici sa srednjom stručnom spremom imaju platu oko 30.000 dinara. „Od 1992. smo u Mirijevu, ali sledeće godine se selimo u Boleč gde smo izgradili poslovni objekat sastavljen od hale, koja ima 1200 kvadratnih metara, i kancelarijskog dela. Objekat smo izgradili sopstvenim sredstvima. Gradili smo ga pet godina“, priča Stojanović.
„Mi jesmo mala firma, ali nikada nismo bili u blokadi, nikada nismo kasnili sa plaćanjem poreskih obaveza prema državi. Kod nas je na prvom mestu porez, pa plate radnika, ostalo što ostane ide firmi. To je uvek bila naša osnovna poslovna logika“, navodi Stojanović.
Preduzeća u Srbiji, preduzetnici, i lica koja nameravaju da pokrenu sopstveni biznis, mogu odnedavno da koristite usluge Biznis info centra u Privrednoj komori Beograda. Biznis info centar (BIC) je projekat Privredne komore Beograda, koji finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju, u okviru EDEP programa, koji realizuje Ecorys Nederland BV. Pored sedišta BIC-a koje se nalazi u prostorijama Privredne komore Beograda u ulici Kneza Miloša broj 12, postoji šest kancelarija koje su otvorene u opštinama Grocka, Čukarica, Obrenovac, Sopot, Mladenovac i Zemun, kako bi se preduzećima i preduzetnicima iz ovih opština olakšao pristup i korišćenje usluga koje Biznis info centar pruža, ukoliko žele da to učine u direktnom kontaktu sa stručnim licima info centra. Pored toga, upit se može dostaviti u sedište BIC-a svakog radnog dana i telefonom, faksom, i-mejlom, poštom, ili lično.
BIC je zamišljen kao centar koji će privredniku ili onome ko to želi da postane na jednom mestu moći da pruži informacije i savetodavnu pomoć u vezi sa rešavanjem problema. Besplatne usluge će pružati stručna lica zaposlena u Privrednoj komori Beograda i dostupne su svim preduzećima i preduzetnicima na teritoriji Srbije. BIC, pored ostalog, predstavlja i mogućnost da se predstavnici vlasti informišu o problemima i potrebama privrednika.
Radio-mrežu mobilne telefonije čini sistem baznih stanica koje služe da pokriju signalom mobilne telefonije (emituju kanale u radiofrekventnom opsegu) neku oblast u određenom prečniku u zavisnosti od konfiguracije terena, kapaciteta i potreba. Gustina baznih stanica se dimenzioniše prema očekivanom saobraćaju i kapacitetu. Bazne stanice služe i da se dobije dovoljan kapacitet, kako bi se opslužio predviđeni ili očekivani broj pretplatnika koji se nalaze na tom području. Sistem baznih stanica se nalazi na teritotiji čitave Srbije.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
