"Za deset godina rada u telekomunikacijama nismo imali nijednu primedbu, havariju, nijednu povredu na radu. Radili smo u nemogućim uslovima, za vreme bombardovanja, čak i tokom vazdušne opasnosti, rizikujući živote", kaže Jovan Stojanović
Dedal d.o.o., preduzeće za izgradnju, projektovanje i inženjering, osnovao je Jovan Stojanović u aprilu 1991. godine u Beogradu. Firma je praktično postojala od početka osamdesetih, s tim što je bila registrovana kao samostalna zanatska radnja. Jovan Stojanović je prva radna iskustva sticao u građevinskoj firmi Beograd inženjering, kao upravnik gradnje na izgradnji objekta Keramika Polet Novi Bečej i poslovne zgrade za istu firmu 1978. godine. Posle je radio u firmi Autoput Beograd, gde je bio šef gradilišta na izgradnji centralne laboratorije NIS Naftagasa u Novom Sadu. Taj objekat je izgrađen u rekordnom roku, za osam meseci. Nedugo zatim Stojanović otvara samostalnu zanatsku radnju Dedal. Prvi posao, građevinske radove na izgradnji gradskog vodovoda u Staroj Pazovi, dobija, kako kaže, sticajem okolnosti. „I tako smo krenuli malo-pomalo, u to vreme bilo je jako teško doći do angažmana, ali nešto kasnije dobili smo jedan zaista veliki posao. U Orašju na Savi, 1987. izgradili smo jedan objekat – inkubatorsku stanicu za piliće. Uradili smo ceo kompleks, sa proizvodnom halom, pratećim sadržajima i infrastrukturom. Vrednost tog posla bila je deset miliona nemačkih maraka, a taj objekat smo završili u rekordnom roku. Jedna slovenačka firma radila je kompletan inženjering, a mi smo bili izvođači radova. Iste godine smo radili rekonstrukciju konaka manastira Gračanice za potrebe proslave 600 godina od Kosovske bitke“, navodi za „Vreme“ Jovan Stojanović.
DIREKTOR „DEDALA“: Jovan Stojanović
Značajan deo svog poslovanja Dedal je ostvario izgradnjom ekspozitura tada najvećih banaka po celoj Srbiji, u Beogradu, Nišu, Požarevcu, Vranju, Negotinu. Najviše su radili za Jugobanku, Agrobanku i Jubanku. U pitanju su bili građevinsko-zanatski, instalaterski (vodovod, kanalizacija, energetika…) i enterijerski radovi. U to vreme sarađivali su i sa poznatom trgovinskom firmom Univerzal. Za njih su radili nekoliko objekata u Srbiji kao i kompletno opremanje poslovnog centra Skadarlija 1992. godine. „U vreme hiperinflacije 1993. godine Dedal je prestao da radi. Nismo se gasili, zarade smo isplaćivali na način kako je država propisala. Kada je inflacija zauzdana i kada se stekao minimum uslova za kakvo-takvo poslovanje, uspeli smo da naplatimo deo potraživanja i krenuli smo u nove poslovne poduhvate. Dobili smo mnogo poslova za Ministarstvo za rad i socijalnu zaštitu. Reč je o građevinsko-zanatskim radovima u izgradnji Domova za stare i penzionere u Prištini, Tutinu, Beloj Crkvi, Čurugu… Dom za decu ometenu u razvoju u Sremčici, Dom za autističnu decu u ulici Visokog Stevana u Beogradu…“, priča Stojanović.
Kada je u Srbiji počela sa radom mobilna telefonija, po preporuci partnera iz PTT-a „Srbija“, sa kojim je pre toga uspešno sarađivao, Dedal počinje saradnju sa Mobtelom. „Pokazali smo se kao revnosni izvođači, počeli smo da radimo za Mobtel, a sada radimo sa Telenorom. Bez obzira na promenu vlasnika ostali smo partneri. Taj posao nam je jedan od prioriteta. Našu firmu projektovali smo prema potrebama Mobtela, obezbedili specijalna vozila za transport, specijalne dizalice za dizanje opreme za bazne stanice na visinu od pedesetak metara, na stambene zgrade od petnaest spratova. Prvi smo u Srbiji započeli ovaj posao“, kaže Jovan Stojanović.
Zadatak zaposlenih u Dedalu jeste priprema lokacije za montažu baznih stanica Telenora. Tu se, pre svega, misli na zemljane radove, građevinsku pripremu, kao i na elektroenergetske radove, odnosno na dovođenje napajanja. Dedal radi i betonsku pripremu za postavljanje antenskog stuba, što znači da postavlja ogradu oko objekta i reguliše prilazni put.
Dedal je zadužen za preventivno održavanje baznih stanica, a to podrazumeva redovan obilazak svih lokacija, sređivanje i krčenje prilaznih puteva stanicama, kao i sitne popravke i sanacije na licu mesta. Zaposleni u Dedalu pokazali su veliku snalažljivost i umešnost kod transporta opreme, posebno kad su u pitanju nepristupačni predeli gde ni njihova terenska vozila i guseničari ne mogu da izvuku opremu, već koriste konje ili volove. Nepristupačnost terena čak i u kombinaciji sa lošim vremenskim uslovima nije im prepreka da se zadatak izvrši. „Za deset godina rada u telekomunikacijama nismo imali nijednu primedbu, havariju, nijednu povredu na radu. Radili smo u nemogućim uslovima, za vreme bombardovanja, čak i tokom vazdušne opasnosti, rizikujući živote“, kaže Jovan Stojanović i dodaje, „Telenor u Srbiji ima jako ambiciozne planove, a ja se nadam još čvršćoj saradnji sa njima.“
U Dedalu su ponosni na saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom. „Izuzetno smo zadovoljni saradnjom sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Obično radimo sanacije starih crkava, a sarađujemo od 1983. godine kad smo učestvovali u obnavljanju Pećke patrijaršije. Posle smo dobili posao rekonstrukcije manastira Rakovica. Trenutno u Zemunu radimo crkvu svetog oca Nikolaja, a gradimo i crkvu u Boleču. U poslednjih 50 godina u Srbiji nije urađena tako kvalitetna fasada kao na ovoj crkvi“, tvrdi Stojanović.
Dedal je na početku zapošljavao osam radnika. Vremenom, kako je rastao obim posla i broj zaposlenih se povećavao, u firmi trenutno ima 28 zaposlenih. Dvoje zaposlenih imaju visoku stručnu spremu, četvoro srednju, ostali su kvalifikovani radnici, vozači, mašinisti, građevinski radnici. Radnici sa srednjom stručnom spremom imaju platu oko 30.000 dinara. „Od 1992. smo u Mirijevu, ali sledeće godine se selimo u Boleč gde smo izgradili poslovni objekat sastavljen od hale, koja ima 1200 kvadratnih metara, i kancelarijskog dela. Objekat smo izgradili sopstvenim sredstvima. Gradili smo ga pet godina“, priča Stojanović.
„Mi jesmo mala firma, ali nikada nismo bili u blokadi, nikada nismo kasnili sa plaćanjem poreskih obaveza prema državi. Kod nas je na prvom mestu porez, pa plate radnika, ostalo što ostane ide firmi. To je uvek bila naša osnovna poslovna logika“, navodi Stojanović.
Biznis info centar
Preduzeća u Srbiji, preduzetnici, i lica koja nameravaju da pokrenu sopstveni biznis, mogu odnedavno da koristite usluge Biznis info centra u Privrednoj komori Beograda. Biznis info centar (BIC) je projekat Privredne komore Beograda, koji finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju, u okviru EDEP programa, koji realizuje Ecorys Nederland BV. Pored sedišta BIC-a koje se nalazi u prostorijama Privredne komore Beograda u ulici Kneza Miloša broj 12, postoji šest kancelarija koje su otvorene u opštinama Grocka, Čukarica, Obrenovac, Sopot, Mladenovac i Zemun, kako bi se preduzećima i preduzetnicima iz ovih opština olakšao pristup i korišćenje usluga koje Biznis info centar pruža, ukoliko žele da to učine u direktnom kontaktu sa stručnim licima info centra. Pored toga, upit se može dostaviti u sedište BIC-a svakog radnog dana i telefonom, faksom, i-mejlom, poštom, ili lično.
BIC je zamišljen kao centar koji će privredniku ili onome ko to želi da postane na jednom mestu moći da pruži informacije i savetodavnu pomoć u vezi sa rešavanjem problema. Besplatne usluge će pružati stručna lica zaposlena u Privrednoj komori Beograda i dostupne su svim preduzećima i preduzetnicima na teritoriji Srbije. BIC, pored ostalog, predstavlja i mogućnost da se predstavnici vlasti informišu o problemima i potrebama privrednika.
Bazne stanice
Radio-mrežu mobilne telefonije čini sistem baznih stanica koje služe da pokriju signalom mobilne telefonije (emituju kanale u radiofrekventnom opsegu) neku oblast u određenom prečniku u zavisnosti od konfiguracije terena, kapaciteta i potreba. Gustina baznih stanica se dimenzioniše prema očekivanom saobraćaju i kapacitetu. Bazne stanice služe i da se dobije dovoljan kapacitet, kako bi se opslužio predviđeni ili očekivani broj pretplatnika koji se nalaze na tom području. Sistem baznih stanica se nalazi na teritotiji čitave Srbije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
