Ovoga puta bez “Dragi Aleksandre”

Ovoga puta nije bilo besmislenih tvrdnji poput one da je Srbija “jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja EU”, da je Srbija “posvećena reformama, naročito u vladavini prava i demokratiji”, te da “naša dela slede naše reči”. A tako je to izgledalo prošle godine u oktobru, kada je Srbiju, kao i pre koji dan, posetila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ove godine su ta konferencija i izjave delovale znatno uzdržanije, odmerenije, ali još uvek, rekli bi kritičari, previše blage.

POZDRAVI I POHVALE

Ursula fon der Lajen je Srbiju obišla kao deo “zapadnobalkanske ture” koju sprovodi već nekoliko godina zaredom i tokom koje obilazi zemlje kandidate za članstvo u EU iz regiona – Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju, Kosovo, Severnu Makedoniju i Srbiju.

I dok je predsednica EK za ostale kandidate imala uglavnom samo reči hvale, naročito za Crnu Goru i Albaniju, u Srbiji teško da je bilo šta da se pohvali, izuzev dveju stvari.

“Gospodine predsedniče, sada je trenutak da Srbija konkretizuje svoje članstvo u našoj Uniji. Stoga moramo da vidimo napredak u oblasti vladavine prava, izbornog okvira i slobode medija. Znam da ove reforme nisu lake. Traže strpljenje i istrajnost. Moraju da uključe sve delove društva i političkog spektra. Ali vrede truda. Jer vas približavaju vašem cilju. I obezbeđuju temelje za stabilnije i mirnije društvo. U tom kontekstu, pozdravljam nedavni napredak ostvaren na Jedinstvenom biračkom spisku, kao i u vezi sa Savetom REM-a”, rekla je Ursula fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Aleksandrom Vučićem. Da podsetimo, dan pre nego što je predsednica EK došla u Srbiju, CRTA i CeSID su “odobrili” ko-zna-koju-verziju nacrta zakona poslanika SNS-a Uglješe Mrdića o jedinstvenom biračkom spisku, a skupštinski Odbor za kulturu i informisanje usvojio je listu organizacija i kandidata za članove Saveta REM-a.

Predsednica EK je tako sutradan mogla da pohvali zajedničke napore “vlasti, opozicije i civilnog društva” na napretku postignutom u ova dva pitanja.

Ona je zatražila da Srbija uvede sankcije Rusiji, pozvala Vučića da dođe za mesec dana u Brisel da se vidi šta je do tada urađeno, i suprotno prošlogodišnjoj poruci, poručila da Srbija treba da bude kao i Evropa – posvećena ne samo u rečima, već i u delima.

BRISEL NE VERUJE BLANKO OBEĆANJIMA

“U odnosu na prošlu godinu, uočljiva je razlika u načinu ophođenja predsednice Evropske komisije prema predsedniku Srbije”, kaže za “Vreme” Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike. On kaže da je osim načina, mnogo bitniji sadržaj poruka upućenih režimu u Srbiji.

“Prošle godine je potpuno neosnovano poslata poruka kako ‘dela prate reči’ predsednika Srbije, ove godine je glavna poruka bila da Brisel više ne veruje blanko obećanjima režima već traži konkretne rezultate. Pominjanje provere statusa primene pojedinih mera za mesec dana u Briselu liči na dodatni, neformalni monitoring krize u Srbiji”, kaže Majstorović.

Dekanka Fakulteta političkih nauka prof. dr Maja Kovačević kaže za “Vreme” da se sada postavlja pitanje da li će EU zaista pažljivo motriti primenu onoga što je napisano ili će se samo zadovoljiti donošenjem odluka – “problem u Srbiji jeste i što može da dođe do usvajanja nekih odluka, ali mi znamo da one ne moraju kasnije da budu primenjene”.

“Još nešto je važno da kad pogledamo malo širi kontekst. Dakle, činjenica da Evropski parlament ponovo razmatra situaciju u Srbiji i da se predlaže usvajanje rezolucije o stanju u Srbiji je, takođe, jedan vid upozorenja režimu”, kaže Maja Kovačević dodajući da “donekle promenjen i uzdržaniji ton Ursule fon der Lajen predstavlja još jedan signal, a, naravno, postoji i onaj u okviru Evropske narodne partije, gde je zapravo Srpska napredna stranka ipak stavljena pod određenu vrstu monitoringa. Kada se sve ovo pogleda u širem kontekstu, jeste, vidi se da Evropska unija sve manje zatvara oči pred situacijom u Srbiji.”

Na pitanje zbog čega je EU uopšte zatvarala oči na stanje u Srbiji, Maja Kovačević odgovara da je ceo region nisko na njenoj agendi: “Evropska unija je obuzeta ratom u Ukrajini, problemima u odnosima sa SAD-om, trgovinskim problemima u odnosima sa Kinom, činjenicom da je skrajnuta u ovom procesu dogovaranja Trampa i Putina oko Ukrajine…”

foto: ap

KRITIKE, SUVIŠE NEŽNE

Andreas Šider, poslanik u Evropskom parlamentu od 2019. godine, inače član Socijaldemokratske partije Austrije (SPÖ), odnosno Progresivnog saveza socijalista i demokrata (S&D) u Evropskom parlamentu (druga najveća grupacija u EP), saglasan je da se u prethodnom mandatu Ursule fon der Lajen “agenda proširenja EU izuzetno loše tretirala”, ali da je “konačno izgleda prisutna ovih dana”.

“Trenutni geopolitički pritisak je previsok da bismo dozvolili da nam promaknu prilike i da region izgubi poverenje u Evropsku uniju. Iz tog razloga, stavljanje regiona u centar pažnje je pravi potez u pravo vreme. Prečesto primećujemo da su posebno političari iz partija desnog centra, poput predsednice Komisije, veoma blagi prema predsedniku Vučiću i vladi u Srbiji. Oni i dalje slede politiku popuštanja – put koji je trebalo da napustimo pre više godina”, izjavio je Šider za “Vreme”.

“U svom govoru, Ursula fon der Lajen ga je prvi put jasnim rečima podsetila da su reforme potrebne. Ne znajući šta je razgovarano iza zatvorenih vrata, javna izjava je bila previše oprezna, s obzirom na situaciju u Srbiji ovih dana. Za samo nekoliko dana navršiće će godina od tragedije u Novom Sadu. Od tada se zemlja duboko promenila. Iako je demokratsko nazadovanje trajalo godinama, od prošle godine javnost je pronašla svoj glas. Danas postoji glasan poziv za promenu koji se više ne može prečuti ili poricati”, kaže ovaj evroparlamentarac.

Vula Ceci, kopredsednica Evropske zelene stranke (EGP), koja je deo Zeleni/EFG (European Free Alliance) grupe u Evropskom parlamentu, posetila je protest studenata u Novom Sadu u septembru ove godine. Nakon toga je Aleksandar Vučić, u vidno pijanom stanju, na konferenciji za štampu nju i druge članove Evropske zelene partije nazvao “najgorim ološem”. “Da je gospođa Fon der Lajen govorila i kritikovala situaciju pre svog puta – a bilo je nekoliko prilika poslednjih meseci kada je to mogla da učini – svrha njenog sastanka mogla je biti jasnija i transparentnija. Ali svojim ćutanjem, ona je lično poslala pogrešan signal. Kao čuvar Ugovora EU, predsednica Komisije Fon der Lajen ima dužnost da brani vladavinu prava, slobodu izražavanja i pravo na mirno okupljanje. Umesto toga, ona je ukazala čast Vučiću zvaničnom posetom bez pokazivanja veoma jasne kritike, dok njegov režim nezakonito privodi studente i opozicionare i nasilno suzbija demonstrante”, kaže Vula Ceci za “Vreme”.

Ona dodaje da predsednica EK “mora da pokaže da za njih postoji evropska budućnost, kao i za demokratiju u Srbiji”, te da je činjenica da su srpski studenti ušli u uži izbor za Nagradu Saharov Evropskog parlamenta za slobodu misli “moćno priznanje njihove hrabrosti i situacije u Srbiji, gde je demokratija pod pretnjom”.

“Postoji jedinstvena prilika za Evropsku komisiju da prizna ozbiljnost demokratske krize u Srbiji. Sada je trenutak da predsednici i Komisije i Saveta preduzmu odlučan korak u istom pravcu. Za medije je izazov da mogu slobodno da izveštavaju, jer postoji veliki problem sa slobodom medija u Srbiji. Predsednik Vučić kontroliše narativ i isporučuje samo poruke koje želi da javnost čuje. Kao rezultat toga, mnogi građani se osećaju napušteno i usamljeno”, dodaje Vula Ceci.

KUDA DALJE

No, vratimo se “uspesima” koje je pominjala Ursula fon der Lajen. Kandidati za izbor članova Saveta REM-a tek treba da budu “usaglašeni” u Narodnoj skupštini, a izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku tek treba da budu poslate u parlament. S te strane, kaže za “Vreme” Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije “Transparentnost Srbija”, koji je učestvovao u razgovorima civilnog društva u Srbiji sa predsednicom EK, Evropska unija je mogla da izabere i neke druge teme koje će biti prioritet, a kod kojih bi moglo odmah da se vidi da li vlast u Srbiji želi da promeni ponašanje.

“Te tri teme koje su visoko prioritizirane – REM, izborni spisak i izmene u medijskim zakonima koje su se dogodile pre nekoliko meseci – iako nesumnjivo značajne, nisu, po mom mišljenju, najbitnije, a i sve i da jesu, to nisu teme kod kojih se neki napredak može prepoznati u vrlo kratkom roku. Konkretno, kada je o izborima reč, EU je imala mogućnost da prioritizovanjem nekih drugih tema, a ne biračkog spiska, proveri momentalno da li vlast u Srbiji želi da promeni način ponašanja”, kaže Nenadić.

“Mi smo u Zaječaru i Kosjeriću imali izbore, sada će biti u Negotinu i Mionici, i to je bila idealna prilika da se proveri da li postoji spremnost da se ispuni ključna preporuka ODIHR-a nakon lokalnih izbora 2024. godine, a to je jasno razdvajanje partijskog i državnog, i uvođenje konkretnih mera za sprečavanje zloupotrebe javnih resursa. U praksi smo videli da je postupanje vlasti u toku kampanje u Zaječaru i Kosjeriću bilo još gore nego na lokalnim izborima 2024. kada je reč o zloupotrebi javnih resursa za podršku listi vladajuće koalicije, ali i kada je reč o intenzitetu funkcionerske kampanje republičkih i lokalnih funkcionera. To ne da se nije promenilo nabolje, već se stanje i pogoršalo. A kada je reč o biračkom spisku, sve i da je zakon najbolji mogući, i da ne postoje opstrukcije u njegovom sprovođenju, na rezultate bi moralo da se čeka nekoliko meseci”, naglašava Nenadić.

Srđan Majstorović kaže da nas iskustvo iz prethodnih 13 godina uči da ovaj režim “rado ‘potpisuje’ razne dogovore, ali teško sprovodi ono što mu ne odgovara”.

“Papir će istrpeti sve, ali primena će kao i do sada zavisiti od trenutka, tumačenja i političke volje vladajuće stranke. Demokratija ne postoji bez javnosti koja je slobodna da bira između različitih izvora informacija na osnovu kojih zauzima svoj stav o svim važnim pitanjima. Zbog svojih regulatornih ovlašćenja, REM je ključna tačka kontrole medijskog prostora, koju vlast nastoji da zadrži pod svojom ingerencijom”, kaže Majstorović.

On dodaje kako je “izvesno” da će REM nastaviti da bude poslednje uporište autoritarnog režima, jer “u trenutku kada ova institucija počne da se bavi svojim poslom, režim će izgubiti jedan od glavnih oslonaca na kojima počiva”.

Dekanka FPN Maja Kovačević ističe da iako je promenjen ton EU prema vlastima u Srbiji, reč je o sporoj promeni i da “mi tu ne treba da očekujemo mnogo zato što Evropska unija neće praviti nikakve nagle zaokrete”.

“Treba da budemo racionalni i svesni toga da će sve to ići vrlo polako i da će zapravo režim imati dosta vremena da i dalje manipuliše tim procesima. Činjenica je da je Evropski parlament najaktivniji kada je reč o pitanjima demokratije i ljudskih prava u Srbiji i činjenica je da, iako EP nema formalnu ulogu u ovoj fazi procesa pristupanja, on je institucija koja značajno utiče na javno mnjenje u EU. U tom smislu je važna njegova uloga”, kaže Maja Kovačević.

“Kao što vidite, ta aktivnija uloga Evropskog parlamenta je zapravo uticala i na promenu tona Ursule fon der Lajen, koja je pre znatno više podržavala režim, ne samo preko Evropske narodne partije već i kao predsednica Komisije. U tom smislu se klima menja, ali mi moramo da budemo svesni da su to spori procesi”, zaključuje profesorka Kovačević.

Šta kaže nadležni ministar

Verovatno najspektakularniju reakciju na ono što je Ursula fon der Lajen izjavila u Beogradu dao je za RTS aktuelni ministar za evropske integracije Nemanja Starović.

Iz nekog razloga je za Srbiju – zemlju koja se od 2021. nije makla u EU integracijama – ustvrdio da je ostvarila “značajan napredak na evropskom putu”, štaviše, da je Srbija na tom putu “već učinila dovoljno”, da nije moguće da Srbija, poput nekih zemalja članica, “u potpunosti usaglasi spoljnu politiku sa tendencijama u Uniji”, i na kraju zaključio da klaster tri (čije se otvaranje najavljuje već godinama) nije otvoren – zbog rata u Ukrajini.

Da sam ja na mestu Ursule fon der Lajen

Na pitanje šta bi rekla da je na mestu predsednice EK, Vula Ceci kaže da ona ne bi dolazila zbog fotografisanja i uljudnih reči upućenih Vučiću.

“Javno bih tražila od Vučića punu odgovornost i transparentnost u istragama tragedije u Novom Sadu. Jasno bih stavila do znanja da finansijska sredstva EU i napredak u pristupanju zavise od stvarnih koraka ka nezavisnosti pravosuđa, slobodi medija i integritetu izbora. Iznad svega, pokazala bih da Evropska unija stoji uz one koji se bore za demokratiju i poštene izbore, a ne uz one koji pokušavaju da ih ućutkaju”, ističe Vula Ceci.