Šta su sve pokrenuli studenti svojom pobunom, zahtevima i načinom na koji se za njih bore? Šta nam se, u stvari, događa? Kakva je klica zasađena? A kakve efekte može imati ovaj bunt? Na duže staze, menja li se vlast ili sistem? Kako se odjednom ta mladost – opanjkavana godinama da je nezainteresovana i sebična – pokazala toliko promišljena i plemenita
Nikada se više nije prolilo suza radosnica nego ovih dana u Srbiji. Dovoljno je bilo videti kako žene po ulicama iznose još tople palačinke i nutkaju studente koji pešače od Beograda do Novog Sada; kako stariji čovek jeca videvši studentsku kolonu; kako na klupi – dok se temperatura spušta do nule – spavaju redari umorni od dana i noći provedenog na ulici u borbi koju vode i za svoje roditelje.
Plakalo se zbog navale dobrota i ljudskosti, od olakšanja i nade jer se vraća sve ono što je delovalo izgubljeno u nepovrat, oteto i umrtvljeno. Reči koje su rabili i izopačili kojekakvi satrapi – poput solidarnosti i saosećanja, pravde i odgovornosti – ponovo se ispunjavaju pravim značenjem.
Vrednosni horizont se prethodnih nedelja u društvu menja. Traži se promena sistema, a ne promena ličnosti. Skoro pa neobjašnjivom mudrošću studenti uspevaju da izbegnu zamke koje im postavlja ne samo režim, već i vladajuća politička kultura. Konačno, posle decenija profesionalnog srbovanja, zastava je u rukama onih koji se njome ne zagrću da bi nešto ukrali i njome ne mašu da bi od toga izvukli korist, već se bore za opšte dobro.
OSVETA DOBRIH ĐAKA
“Čuveni psiholog Abraham Maslov je tvrdio da ljudi imaju urođenu potrebu za višim vrednostima. ‘Svako dete je potencijalno Platon.’ Drugim rečima, svako ima potrebu za pravdom, slobodom i istinom. Mi smo programirani da nam to bude važno u životu, ali smo decenijama ostavljali te potrebe po strani jer smo previše pritisnuti egzistencijalnim pritiscima, zastrašeni i primorani da igramo po drugačijim pravilima”, kaže za “Vreme” Zoran Pavlović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu na Odeljenju za psihologiju.
Otuda sve parole koje čujemo ovih dana, napisi da su neko mesto ili grad ustali a građani se probudili, dobar su opis svega toga – u nama se probudilo nešto ljudsko što smo bili zaboravili. “Odvikli smo se od dobrote”, zaključuje Pavlović. “I sada nas je neko na dobrotu podsetio.”
Otkud sve te suze? Reagujemo na neiskvareno i autentično dobro, a istovremeno, dodaje Pavlović, odgovor na studente pokazuje koliko je malo ljudima bila potrebno, koliko su bili željni da im neko pokuca na vrata i kaže – dokle ćemo ovo da trpimo i kada ćemo da živimo kao normalan svet.
Ne treba zaboraviti da je studentska pobuna uspela da ujedini društvo koje je (bilo) duboko polarizovano na razne mi i oni grupe, da je uspela da razbije dugo gajenu ravnodušnost i da, kako se sada čini, promeni način na koji se razgovara i dogovara, na koji se odnosi prema vlastima i na koji se odnosimo jedni sa drugima. Neko je napisao na mreži Iks – konačno je stigla osveta dobrih đaka.
POVRATAK DEMOKRATIJE
Vujo Ilić, naučni saradnik i pomoćnik direktora na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, kada govori o bitnim vrednosnim aspektima studentske pobune, ističe da je sve krenulo od mladih koji su i inače bili antiautoritarno raspoloženi u odnosu na starije generacije, ali su bili podosta politički pasivni što se pokazalo kao neodrživim u ovdašnjem političkom okruženju. I dok je prva vrednosna karakteristika antiautoritarnosti, druga se tiče studentskih zahteva. “Nije se radilo o tome da li si za ili protiv vlasti, već oni ukazuju na raširen problem kulture neodgovornosti vlasti”, objašnjava Ilić.
Kao treći bitni aspekt, navodi sam način borbe koji se zasniva na principima direktne demokratije i deliberacije: “Mi smo navikli da se demokratija svodi na izbore. Često čujemo i od predstavnika vlasti kad god postoji neka kritika ili zamerka, da je njihov odgovor – kandidujete se na izborima. Jedan aspekt demokratije jeste da oni koji imaju većinsku podršku birača formiraju vlast, ali kod nas su potpuno zakržljali drugi mehanizmi poput učestvovanja građana u demokratskim procesima”. Konačno, deliberativni aspekt demokratije, što svi studenti naglašavaju, jesu plenumi gde ne samo da se donose odluke, već se dugo diskutuje o njima. Time se i diskusija vratila u prvi plan u zemlji gde je nema ni u parlamentu, niti u medijima, a gde predsednik svaki dan drži poduže monologe u kojima se svađa sa zamišljenim protivnicima.
ŽIVETI VREDNOSTI
Kada je reč o vrednostima mlade generacije, Zoran Pavlović ističe da ne postoje sveža empirijska istraživanja, ali da se o tome može suditi indirektno, na osnovu poruka koje studenti šalju, transparenata i kako deluju. Tu su, po njegovom mišljenju, ključne četiri reči: solidarnost, sloboda, odgovornost i pravda.
“Političkim elitama su već decenijama puna usta tih istih vrednostima – neće predstavnici SNS-a kazati: ‘Mi nismo za pravdu i demokratiju’ – ali je značenje pojmova postalo pervertirano. Ono što se prodavalo kao sloboda i istina bilo je vrlo upitno i ljudi su počeli da odbijaju te vrednosti: ‘Ako je ovo demokratija, onda nećemo demokratiju’”, kaže Pavlović.
On podseća na jedan od prvih transparenata okačenom na njegovom fakultetu, a na kom stoji – vrednostima nedostaje postupanje. Drugim rečima: neophodno je da počnemo da se ponašamo u skladu sa ovdašnjim normativnom okvirom.
“Mi imamo norme i procedure koje garantuju demokratsko društvo, ali smo došli do toga da oni koji se nalaze u poziciji da te vrednosti osiguraju, to ne čine”, zaključuje Pavlović.
Otuda bi se studentski zahtev mogao videti i ovom svetlu – kao življenje vrednosti o kojima se govori.
Konačno, Pavlović ističe da rezultati poslednjeg Evropskog društvenog istraživanja iz 2023. godine o vrednostima u evropskim državama pokazuju da se u Srbiji u opštoj populaciji posebno visoko vrednuje sigurnost: “Kada ponudite ljudima spisak vrednosti među kojima se mogu naći sloboda, pravda i druge, građani i građanke Srbije kažu da je najpoželjnija – sigurnost”.
Naravno, najmlađa populacija je (bila) najspremnija da dela nauštrb sigurnosti, a zarad drugih vrednosti.
S druge strane, Đorđe Trikoš, strateg za političke komunikacije, za “Vreme” primećuje da u jednom trenutku u razvoju neke zajednice – pogotovo ukoliko je količina političke improvizacije prevelika, odnosno vlada potpuna anomija i odsustvo vrednosti – moralno ponašanje ljudima počne da izgleda kao najmanje neizvesno: “Kada pokvarenost i korupcija postanu toliko prisutni da izazivaju opravdani osećaj egzistencijalne ugroženosti, kada društvene norme prestanu da postoje, tada moral postaje izlaz. Ljudi se okreću moralu onako kako se okreću religiji, kao načinu izlaska iz egzistencijalne krize”.
MORALNA REVOLUCIJA
Pre nekoliko dana Trikoš je na društvenoj mreži Iks napisao da je danas u Srbiji na delu treća srpska revolucija, a prva moralna: “Srbija je imala nacionalnu revoluciju početkom 19. veka, a zatim demokratsku krajem 20. veka. Od tog trenutka, dešavali su se ciklusi političkih previranja, a svi pokušaju da se protiv autoritarne vlasti SNS-a borimo konvencionalnim političkim metodama bili su neuspešni. Sada se odvija društvena revolucija”.
Kako dalje Trikoš objašnjava, u uslovima vulgarizovanih medija, izigrane vladavine prava, obesmišljenog dijaloga, otvorenog ili perfidnog političkog nasilja, korupcije koja je dovela do smrti 15 ljudi, takva reakcija je mogla biti očekivana, ali je zanimljivo da je nosilac etičke revolucije generacija od koje se to najmanje očekivalo.
U čemu se, prema njemu, ta etička revolucija ogleda? U principijelnosti, emotivnom naboju i katarzi kroz koje društvu prolazi u susretu sa studentskom borbom proširenom i na druge slojeve, u buđenju empatije i čestitosti kod mnoštva ljudi.
“Ona je vođena moralnim svetonazorom. Tragedija u Novom Sadu mora da bude razrešena politički, jer je neophodno utvrditi odgovornost, ali studenti izmeštaju fokus sa regularne politike. Drugim rečima, ta revolucija ima političke posledice, ali je njen primarni motiv moralno pročišćenje”, zaključuje Trikoš.
Upravo je ovakva priroda pobune, kaže on, razlog što je vladajuća stranka nemoćna da se nosi s njom jer da je ta pobuna bila artikulisana protiv vlasti, tu bi repertoar mogućih reakcija režima došao do izražaja. Sada deluje da su bez rešenja. “Promenom mentalnog modela obesmišljavaš tehnike političke borbe, uvodiš način ponašanja na koji niko nema odgovor, a pogotovo ne ovakva vlast”, ističe Đorđe Trikoš.
NISI NADLEŽAN
I zaista, vlast je pokušala sa svim svojim uobičajenim tehnikama – dezinformisala je javnost, pretila je studentima, pa im obećavala brda i planine, opet im pretila, slala batinaše, pa grdila batinaše, vređala, pozivala na dijalog. Međutim – ništa. Imunitet mladih na manipulacije vlasti je veoma visok i iz toga se ima štošta naučiti. Pelcovani su na ovdašnju propagandu, ne pecaju se na šargarepe, niti ih plaše štapovi.
Dosadašnje strategije vlasti da diskredituju i obuzdaju studentsku pobunu nisu bile uspešne, potvrđuje i Vujo Ilić. U nekim ranijim situacijama, režim bi obično čekao da se društveni pokret ugasi – jer svakako ima mnogo više resursa – ali studentska istrajnost, te povezivanje drugih društvenih slojeva sa njima, postavilo je vlastima izazov sa kojim se teško nose.
Međutim, koliko ova pobuna zaista može da ima dugotrajnih efekata odnosno koliko ona označava povratak civilizacijskih vrednosti u društvo? I da li na taj način počinje da se stvara začetak novog sistema u kojem, makar na neko vreme, neće sjahati Kurta da uzjaše Murta?
Vujo Ilić je uveren da se nećemo lako vratiti na pređašnje stanje stvari: “Način na koji se mladi sada socijalizuju je od velike važnosti. To formativno iskustvo studenata i srednjoškolaca o učestvovanju u političkim i društvenim procesima, te demokratskom odlučivanju i deliberaciji, može imati dugotrajniji efekat”.
Drugim rečima, ističe Ilić, generacije koje danas vode proteste doći će sutra u svoje radne kolektive sa novim očekivanjima o tome kako se odluke donose i sprovode, odnosno, boriti se da se njihov glas čuje…
Đorđe Trikoš je takođe optimističan, i to iz dva razloga: ova generacija studenata sebe razume kao generaciju koja je kreirala par ekselans novu formu društvenog procesa i političke akcije, a uz to stvorivši i vid protesta koji još nije viđen.
“Tišina od 15 minuta među stotinama hiljada ljudi je sociološki fenomen”, objašnjava Trikoš.
Takođe, ta je generacija oborila vladu i povezivaće ih i sutra ponos na to postignuće i oni će, sa sećanjem na ovo iskustvo, oblikovati i društvo. Pobuna je postala identitetska stvar za serije generacija – studenata i srednjoškolaca – što znači i da, dodaje Đorđe Trikoš, ovakva vlast nema budućnost.
Takođe, moć širenja tako autentičnog fenomena je velika. Trikoš ističe mimetičku zaraznost ovako katarzičnih promena gde ljudi imaju potrebu da budu njen deo.
S druge strane, Zoran Pavlović događaje prethodnih nedelja vidi kao prvi korak u mukotrpnom procesu, podsećajući na izreku da politički sistem možete promeniti za šest meseci, ekonomski za šest godina, a političku kulturu za 60 godina. Naravno, najvažniji element te kulture su upravo vrednosti na čijim se temeljima ona zasniva.
“Na toj kulturi treba intenzivno i dugo raditi”, dodaje, ističući da je drugo bitno pitanje – šta nam sledi nakon studentske pobune. Odnosno, da li će zaista odgovorni snositi posledice za svoja dela što se mora uraditi u ime principa na kojima je čitava društvena akcija i pokrenuta, te da li će institucije početi da rade svoj posao i postati depersonalizovane tako da neće biti bitno ko je na kojoj poziciji jer će se poštovati Ustav i zakoni.
PADA LI VLAST
Jedno od osnovnih pitanja koja se postavljaju jeste kako ovu promenu preobraziti, pod jedan, u sistemsku promenu – da se primi – ali pod dva – kako je materijalizovati u političkim okvirima. Netrpeljivost prema opozicionim partijama je i dalje prisutna, kao i prema stranačkoj politici kao takvoj – na svaki pomen te partikularnosti kreće sukob. Takođe, strepnja da će i sledeći izbori biti pokradeni više je nego osnovana, a mediji su i dalje propagandna oružja u rukama vladajuće stranke.
Ako dođe skoro do kolapsa ove vlasti, smatra Đorđe Trikoš, to će se dogoditi pre kao posledica masovnog štrajka i protesta, otkazivanja poslušnosti od zdravstva preko prosvete do industrije, nego što se ta borba artikulisati jasno kroz politički profil.
“Kada se pobune grupe sklonije da podrže vlast – u to ne uključujem penzionere, već aktivnu populaciju – to će biti trenutak kada će toj vlasti doći kraj. Jer ne može vlada da upravlja društvom u kojem ima ozbiljno protivljenje njegovog aktivnog dela poput zaposlenih i mladih”, ističe Trikoš. On naglašava da vlada i dalje, zahvaljujući pretežno propagandi prorežimskih medija, ima podršku penzionera, te da bi ona stoga i na sutrašnjim izborima dobila veliki broj glasova. Međutim, upravo kroz nedavne susrete predsednika sa običnim svetom, gde je nailazio na ozbiljne kritike što je ranije bilo nezamislivo, vidi se koliko ipak podrška vlastima pada.
“Ukoliko se to događa u susretu sa penzionerima, možemo samo da zamislimo koliko je ta podrška pala u aktivnoj populaciji”, objašnjava Trikoš ističući da su “reakcija među penzionerima svojevrsni proksi tog trenda”.
SPISAK DOBRA
Duga je lista vrednosti koje su takoreći preko noći studenti vratili u javnost kao društveno poželjne. Vratili su se ovih dana, ako su ikada autentično i bili tu, tolerancija i pravdoljubivost – koju Trikoš čak naziva antigonovskom jer na haje za posledice po sebe; ponovo se ceni obrazovanje, a odbacuje bahatost i bezakonje, nasilje, i fizičko i verbalno; ističe se zajedništvo i potreba za opštim dobrom, a ne samodopadna potreba da pojedinac ugrabi za sebe što više pažnje i koristi.
Od celog društva sada zavisi da li će ovo biti period koji će se pamtiti kao društvena katarza ili kao najveća propuštena šansa.
Retko ko je zaista mogao da predvidi društveno buđenje i uopšte takvu istrajnost studenata, te njihovo pozicioniranje kao glavnih aktera važnih društvenih procesa. Međutim, ističe Vujo Ilić, nije baš sve došlo ni iz čega. Studenti se jesu organizovali u talasima; plenumi se takođe ne dešavaju prvi put.
“Takođe, kad god smo imali velike nacionalne proteste, tu masovnost su davali mladi. Sve vreme su bili prisutni, setite se protesta protiv diktature 2017. Sada im je zamah dala nova forma organizovanja i istrajnost”, kaže Ilić.
Takođe, ovdašnja studentska pobuna je dosta posebna i u evropskim razmerama. “Mi imamo specifičan oblik hibridnog režima gde se neće upotrebljavati baš gruba fizička sila u smislu da policija neće upadati na fakultete i zauzimati ih, a opet, politički procesi su zakržljali i institucije ne funkcionišu.”
I Zoran Pavlović smatra da naša percepcija da se studentska pobuna naglo desila nije ispravna. Ipak, uprkos tome što smo i ranije imali proteste, ova pobuna je iznenađujuća: “Neka nam studenti kažu – zašto sada. Ali moguće da je im je prekipelo. Događaj koji je podstakao blokade i proteste, odnosno zahteve, bio je specifičan – radi se o situaciji gde je odgovornost vlasti nedvosmislena. U svim tragedijama i smrtima do sada vlast je mogla da spinuje priču da je reč o pojedincima, da su krive zapadne vrednosti… Sada je to postalo nemoguće.”
Predsedniku Srbije uspelo je prošle nedelje da u formi izvinjenja niškom dopisništvu Radio-televizije Srbije pošalje još gore i veće uvrede od inicijalnih. Branša se ipak digla. Četrdesetak niških novinara odbija da izveštava o Vučićevim nastupima, a pridružilo im se novosadsko dopisništvo RTS
“Nema vraćanja na staro. Mnogi su osetili slobodu i shvatili njen značaj. Pravi način je da se podrže deca i podrži budućnost. To su prepoznali i oni stari koji jedva imaju za život, koji su teškom mukom izašli, ali su to učinili kako bi pružili toplu dobrodošlicu toj vojsci koja je umarširala u naša srca”, kaže, sumirajući utiske, dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović
Nisu ih omeli ni praznici, ni ledeni dani poput onog na Sretenje kada su napolju bili punih 15 sati, ali ni još hladnije noći, kada su spavali pod otvorenim nebom na putu do Novog Sada. Nisu ih omela ni krvava stopala od prepešačenih stotina kilometara, niti svakodnevno zastrašivanje iz krugova vlasti da će ostati bez stipendija i domova, a ni poslednje pretnje da će izgubiti godinu. Kako studenti uče sve ostale šta je istrajnost i prilagodljivost pred novim izazovima
Učenici direktorki nalepili sendvič na vrata, ona im zaključala školu. Njen izlazak praćen zvižducima đaka za Vučića predstavlja “jedno od najjezivijih svedočanstava srpske današnjice”
“Pričaće se o generaciji koja je pokrenula ne revoluciju, nego evoluciju. Ovo je civilizacijski, evolucioni korak. Mi, stariji, zaboravili smo da je to moguće”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je studente i građane izazvao da mu 15. marta u Beogradu izađu na crtu - ako smeju. Odluka na Andrićevom vencu je pala: nema više foliranja da je režimska vrhuška tolerantna, počinje tvrda igra represije
Studenti „koji žele da uče“ zahtevom za smenom ministarke Slavice Đukić Dejanović zapravo ispunjavaju Vučićevu želu da malo kinji socijaliste. A Vlada je ionako cela pala
Ako je junaštvo učinak borbe sa strahom i prevazilaženja straha, ako se junaštvo događa kao svesni i promišljeni čin, onda su istinski junaci ove borbe protiv diktature nastavnici i srednjoškolski profesori
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
