Dok Beograđani i dalje dišu na škrge zbog posledica požara na deponiji komunalnog otpada u Vinči, na samo četrnaest kilometara od centra grada, reakcija vlasti se još jednom svodi na skretanje pažnje javnosti po principu „držite lopova“ i „nismo mi odgovorni, opozicija je podmetnula požar“. O merama kako bi se umanjile posledice po zdravlje i životnu sredinu ni reči, a još manje o uzrocima.
Podsetimo, u noći 7/8. avgusta iz Pančeva je primećen dim iz pravca Vinče. Na društvenim mrežama ubrzo su se pojavili snimci požara. Sutradan, na temperaturi od 38 stepeni, nesnosan smrad se nemilosrdno širio, a gusti crni dim nadvio se nad prestonicom. Društvene mreže su brujale, ali gradske vlasti se nisu oglasile. Tek pošto su članovi pokreta „Ne davimo Beograd“ otišli na lice mesta i objavili snimke na društvenim mrežama, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić saopštio je da je požar zahvatio pet hektara deponije u Vinči, ali da je situacija pod kontrolom: „Na početku gašenja požara bilo je šest vatrogasnih vozila sa 18 vatrogasaca na terenu, a kasnije pet sa 15 vatrogasaca. Tokom noći stigla je i teška mehanizacija da bi se njom bacala zemlja kako bi se smeće prevrtalo i požar gasio“.
Malo kasnije, gradonačelnik Zoran Radojčić takođe je tvrdio da „nema mesta za strah i paniku“ i preporučio građanima „koji osećaju miris dima da zatvore svoje prozore i ne izlaze bez preke potrebe napolje“. Ali ništa nije rekao kako da se zaštite oni koji izlaze napolje i šta tačno može da bude opasno.
Otvoreno prvenstvo u prebacivanju odgovornosti
Zatim je Ministarstvo za zaštitu životne sredine saopštilo da nije nadležno za staru deponiju Vinča gde se od 1977. odlaže do 550.000 tona smeća godišnje generisano u 15 opština prestonice i formira brdo na 70 hektara. Argumentacija je bila da su oni „samo dali saglasnost za projekat sanacije i rekultivacije stare deponije na kojoj je izbio požar“, i da je ona „predmet ugovornog odnosa između preduzeća ᾿Beo čista energija i Grada Beograda’, te da nemaju nadležnost nad njom kada su u pitanju kontrola i nadzor republičke inspekcije. Tako su vruć krompir kontrole prebacili Republičkoj komunalnoj inspekciji u okviru Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Loptu odgovornosti nije prihvatilo ni Javno komunalno preduzeće (JKP) „Gradska čistoća“ Grada Beograda, čija je predstavnica Marija Milošević izjavila da je nadležna d.o.o. „Beo čista energija“ sa kojom je Grad Beograd potpisao ugovor 2017. o javno-privatnom partnerstvu na 25 godina.
De fakto, ugovor pretpostavlja da vlasnici „Beo čiste energije“, francuska kompanija „Suez“, japanski konglomerat „Itochu“ i panevropski fond „Marguerite“, razviju sistem za upravljanje komunalnim otpadom koji podrazumeva zatvaranje i sanaciju stare deponije u Vinči, te otvaranje nove sanitarne deponije, kao i izgradnju elektrane za komunalni otpad do kraja 2022. godine. Međutim, direktor „Beo čiste energije“ Vladimir Milovanović podvlači da je ta firma, kada je izbio požar, čekala dozvolu Ministarstva za zaštitu životne sredine o preuzimanju stare deponije, te da je ona tada bila u nadležnosti JKP „Gradska čistoća“. Istini za volju, Vladimir Milovanović bar delimično odgovora na pitanje medija šta je uzrok najnovijeg požara na staroj deponiji, iznoseći da je jedan od faktora izuzetno visoka temperatura, „mada postoji i mogućnost da su požar izazvali skupljači sekundarnih sirovina, čije je prisustvo zabeležio video-nadzor“.
U ovom kontekstu komplikovanog odgovora na pitanje ko je nadležan i zahteva 26 ekoloških pokreta i udruženja građana okupljenih oko grupe „Ekološki ustanak“ da nadležni iz gradskih i republičkih institucija „hitno reaguju na požar“ i „toksični incident“, te tačno obaveste javnost o jasnim razlozima kako je do požara došlo i uputstvima za smanjenje rizika po zdravlje stanovnika Beograda“, spin doktori vlasti smislili su idealno rešenje: opozicija je kriva!
Naime, dok su vatrogasci još uvek gasili požar, poslanici Srpske napredne stranke (SNS) Nebojša Bakarec i Srbislav Filipović objavljuju na društvenim mrežama 9. avgusta da su krivi lider stranke „Sloboda i pravda“ (SSP) Dragan Đilas i član pokreta „Ne davimo Beograd“ Dobrica Veselinović.
„Zapalili su Skupštinu Srbije i RTS, 2000. i 2020. Napali su i zapalili zgradu SPS i policije u Majke Jevrosime, 2000. godine. Onda uopšte ne čudi da su zapalili i deponiju u Vinči! Vatra hoda sa njima! Piromani!“, kaže tvit sa slikom Đilasa i Veselinovića u plamenu nazivajući ih „Gospodari vatre“.
„Zna se ko pokušava da izvuče političku korist od paljenja deponija. Za njih je ovo uspešan početak izborne kampanje ‒ spaliti Srbiju, ugušiti Srbiju i za to optužiti vlast“, napisao je još Bakarec na svom tviter nalogu, a kasnije tabloidi obilatno preuzeli.
„Da li je Đilas podmetnuo požar u Vinči? To je vrlo moguće i nemam dilemu da je on ludak kome bi i to palo na pamet sa vojskom huligana kojom upravlja. Njemu samo nesreća i haos odgovaraju“, napisao je još Filipović na Tviteru.
UIGRANI MEHANIZAM
„U pitanju je dobro uigrani mehanizam u kojem prorežimski tabloidi – ‘Srpski telegraf’, ‘Alo’, ‘Informer’, Pink, ‘Republika’ – objave neistinite i lažne informacije sa ciljem da se građani dovedu u zabunu, a onda se na to nadovežu narodni poslanici iz redova SNS, koji dodatno uvredama i insinuacijama nastavljaju da optužuju ‘Ne davimo Beograd’ i mene lično kako bi valjda pokazali lojalnost vrhu stranke i dodvorili se Aleksandru Vučiću“, kaže za „Vreme“ Dobrica Veselinović. „Svima je i više nego jasno da mi nismo zapalili deponiju, već smo otišli na lice mesta kako bismo informisali javnost o tome šta se dešava, pošto zvaničnih informacija nije bilo, a u pitanju je veliki ekološki incident o kojem građani i građanke Beograda zaslužuju da imaju sve informacije jer se tiče i njihovog života i zdravlja“, zaključuje Veselinović.
„Sve to što rade je klasičan fašizam“, kaže za „Vreme“ Dragan Đilas. „Na njihovu veliku žalost, ipak je 21.vek pa ne mogu sve da nas pobiju i reše problem“.
Ana Stevanović, članica predsedništva SSP, podvlači kako je Đilasov tim, dok je bio gradonačelnik, preduzeo sve korake da se sanira stara deponija u Vinči, ali nije stigao da ga ostvari, a da su naprednjaci od kako su na vlasti u Beogradu od 2013, mogli da naprave tri spalionice i trajno reše problem koji najozbiljnije i trajno ugrožava zdravlje i živote građana kao i životnu sredinu.
BAHAĆENJE I POSLEDICE
O uzrocima požara do zaključenja ovog broja nema zvaničnih informacija.
„Jasno je da je gorelo jer JKP Gradska čistoća nije preduzimalo tehničke mere prilikom deponovanja otpada: trebalo je da se sabija i prekriva slojem zemlje da se ne bi razbuktale vatre koje inače permanentno tinjanju na 30 m dubine; nemar je u pitanju, u kombinaciji sa visokim temperaturama“, smatra stručnjak iz ove oblasti koji želi da ostane anoniman.
Sa druge strane, operativci sa terena tvrde da je bio problem u nedostatku mehanizacije na licu mesta jer je 2. avgusta JKP Gradksa čistoća prestala da deponuje otpad na staroj deponiji da bi predala nadležnost d.o.o. „Beo čista energija“ kako bi ista započela dogovorene radove na sanaciji i počela da koristi novu sanitarnu deponiju.
„JKP je povukao buldožere koji se koriste za takozvano rudarenje starog otpada koje smanjuje rizik zapaljenja metana kog otpad generiše, a ‘Beo čista energija’ nije bila operativna jer je čekala na dozvolu Ministarstva za zaštitu životne sredine da koristi novu deponiju, posebno dozvolu za tretman građevinskog otpada“, objašnjavaju isti operativci.
„Za požar na deponiji u Vinči odgovorna je svakako vlast koja je prekoračila svaku granicu nemara i dovođenja zdravlja stanovnika u opasnost, kao i uništavanje životne sredine. Nisu obavestili građane na vreme, nisu preduzeli ikakve preventivne mere i poštovali princip načela predostrožnost“, smatra Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), najavljujući istragu i tužbu. „Vladajuće strukture rade na tome da uguše ekološku svest koja se razvija u društvu pa diktitiraju drugu temu, a to su neosnovane optužbe na račun pojedinaca i organizacija da su odgovorni za podmetanje požara na deponiji u Vinči. Živimo u zarobljenom društvu“.
Dok se pred našim očima uživo projektuje srpska verzija filma Ratom protiv istine (engl. Wag the dog, 1997) i skreće pažnja, ostaje postavljeno pitanje do koje mere je zdravlje stanovnika ugroženo.
„Nikada se neće saznati jer je sigurno da je bilo prekoračenja dozvoljene koncentracije PM čestica, ali se ne rade adekvatna merenja i analize koje bi mogle da odrede stvarne koncentracije veoma opasnih materija u dimu, na primer na dioksine i furane“, ocenjuje Dejan Lekić, član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije (NEA). „Na duži rok, s obzirom na obim zahvaćene populacije, možemo očekivati povećanje svih bolesti koje mogu biti izazvane otrovnim gasovima ovog tipa, a pre svega malignih bolesti.U ovakvoj situaciji bilo je apsolutno neophodno uzeti uzorke, uraditi analize i u najkraćem roku saopštiti građanima sastav dima koji se danima nakon požara emituje iz Vinče. Kolika god da je bila koncentracija ovih materija, one su opasne od nivoa iritacije disajnih organa, do nivoa uticaja koji imaju bojni otrovi. Mogu uticati na svaki deo organizma kod zdravih lica, u ovoj i sledećim generacijama“.
Još jednom je primenjena karakteristična metoda vladavine ovih vremena: umesto uzbunjivanja, građani su umirivani i drogirani bahatim ponašanjem poslanika SNS-a i tabloidima da se slučajno ne osveste.
