Mada Ministarstvo telekomunikacija i informatičkog društva još uvek "ne raspolaže podacima potrebnim da bi se dala podrška akciji u Inđiji", ova opština uz podršku drugih članova Vlade priprema teren za dolazak investitora koji će zaposliti 2500 kompjuterskih stručnjaka
Najbrži put do Indije odavno ne savija kod Rta dobre nade. Uporedo sa ekonomskim rastom, putanje do azijskog potkontinenta su se skratile, a promet se povećao, naročito kad je reč o informacionim tehnologijama. Slično je i sa putevima do jednog sremskog gradića koji se, igrom topografije, samo jednim slovom razlikuje od Indije, a koji je poslednjih godina postao jedna od najdinamičnijih opština u ovom delu Evrope.
Trenutno se do Inđije može stići na više načina – autoputem E75, železničkom prugom ili starim M22 putem preko Stare Pazove. Uskoro će upravo ovi putevi na neki način voditi i do Indije, pošto je velika indijska kompanija Embassy Group iz Bangalora odlučila da u opštini Inđija sagradi prostrani park informacionih tehnologija (IT) gde će se već u prvoj fazi, do druge polovine 2009. godine, zaposliti zapanjujući broj od 2500 ljudi.
„Nekako smo uspeli da sebe preporučimo“, kaže za „Vreme“ Goran Ješić, predsednik Skupštine opštine Inđija, i naglašava da su se za projekat založili potpredsednik Vlade Božidar Đelić i ministar privrede i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, što po Ješićevim rečima, poduhvatu daje „političku stabilnost“.
Reč je o kompleksu za koji je Opština Inđija izdvojila 220 hektara u neposrednoj blizini autoputa, a na kom će poslovati desetine najvećih kompanija u IT svetu. Neke od njih nisu uopšte vezane za kompjuterski biznis, tako da je za celu stvar ispravniji naziv Tehnološki park. Projekat se bukvalno podiže na zelenoj poljani, što se u finansijskom novogovoru kaže grinfild investicija, a njegova najmanja očekivana vrednost je 600 miliona dolara.
MEMORANDUM: Prošle nedelje je u Beogradu potpisan memorandum o izgradnji ovog IT parka. Postpisao ga je Džitu Virvani, predsedavajući Embassy grupe, korporacije koja poseduje 19,6 miliona kvadratnih metara poslovnog prostora, dok se za srpsku stranu na memorandumu potpisao ministar Mlađan Dinkić, zatim Goran Ješić kao predsednik Opštine Inđija, kao i predstavnici Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).
Država će subvencijama pomoći izgradnju parka, što je kod investitora bilo presudno da između više kandidata izaberu Srbiju, ali će se za samo par godina sva ulaganja vratiti, plus što će posao dobiti 2500 visokotehnološki obrazovanih radnika. Uz to, nagoveštava se da bi daljim razvojem parka toj broj mogao biti i deset puta veći. Partneri Embassy grupe (vidi okvir), kao što su korporacije poput Microsofta, IBM-a, HP-a i Fidelitya, ovde će otvoriti čitav niz razvojnih centara koji će se baviti uslugama ovih korporacija za celu istočnu Evropu.
„To je sjajan rezultat za Srbiju“, kaže Ješić i dodaje da on svoje zadovoljstvo maksimalno ograničava na ovu, za sada dogovorenu fazu projekta. „To su najzdraviji projekti. Mi kao država ne možemo tu ništa da izgubimo. Imamo jasno definisane ugovorne obaveze investitora, a uz bankarske garancije uopšte nismo nezaštićeni kao javni sektor“, smatra Ješić i dodaje da iskustva koje imaju mnoge zemlje u tranziciji pokazuje da tako velike strane kompanije dolaze isključivo uz podršku države.
Ovoliki broj novih radnih mesta izazvao je logično interesovanje medija, ali i priličnu nevericu. Nije prošlo mnogo i već su se pojavili osvrti puni sumnje da tako nešto ikada može biti realizovano, kao i poređenja sa automobilskim haosom koji je zbog kiše nastao posle letošnjeg koncerta Pepersa u Inđiji.
POKLON NA STOLU: Tu situaciju je donekle podgrejalo i Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo, koje nije nadležno za sklapanje ovog posla, ali je bar po temi povezano sa čitavim poduhvatom. Nekako ničim izazvano, prošle nedelje se pojavilo saopštenje u kome se između ostalog javnost obaveštava da ovom ministarstvu „nije jasno kakve će koristi od tog imati građani Srbije i država“. Kao i na samo potpisivanje memoranduma, reakcije na ovu izjavu ministarke Aleksandre Smiljanić bile su oprečne, a na blogovima i drugim okupljalištima ljudi koji su jezgro informatičkog društva išlo se do zaključka da Ministarstvo zastupa interese nekog kome ne odgovaraju strane investicije. Da li je zaista tako?
„Ministarstvo podržava strane investicije u našu zemlju, ali u konkretnom slučaju ne raspolaže podacima potrebnim da bi se dala podrška akciji u Inđiji“, kaže u kratkoj izjavi za „Vreme“ Aleksandra Smiljanić, ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije, dodajući da se ocene tako velikog poduhvata ne mogu dati bez ozbiljne analize. „Nikome u Ministarstvu nije poznat sadržaj memoranduma, niti je iko iz Ministarstva učestvovao u njegovoj pripremi, niti imamo saznanja o postojanju bilo kakve analize o koristi i rizicima od tog poduhvata.“
U prošlonedeljnom saopštenju Ministarstva bilo je implicitno navedeno da ga Embassy grupa nije kontaktirala. Međutim, uporedo sa tim pojavila se i opaska da se u jednom televizijskom snimku na stolu ministarke Smiljanić vidi poklon koji su indijski partneri doneli tokom svoje posete u julu, zajedno sa predstavnicima SIEPA. U izjavi za „Vreme“ Ministarstvo je razjasnilo ovo pitanje i potvrdilo da je bilo kratkih razgovora, ali i da je Ministarstvo „zatražilo da gosti pripreme detaljan predlog i dođu ponovo, na razgovor o konkretnom poduhvatu, što oni nikada nisu učinili“.
U Inđiji, pak, smatraju da je reč o nesporazumu. „Mislim da će ministarka snažno podržati ovaj projekat“, kaže Goran Ješić i dodaje da ovaj park nikako ne ugrožava našu IT industriju. „Čak i da je ovaj projekat ono što se o njemu misli, konkurencija je najzdravija strana tržišne privrede. Zbog nje korisnici imaju kvalitetniju uslugu, a konkurenti se više razvijaju, više ulažu u razvoj i postaju sve kvalitetniji.“
PITANJE KOMŠILUKA: Zapravo, cela priča sa tehnološkim parkovima malo koga ugrožava. Sve počinje tako što kompanije poput Embassy grupe na odgovarajućoj lokaciji podignu park sa jezerima, šumarcima i golf terenom, gde se između rastinja izgrade moderne poslovne zgrade, sa svom infrastukturom koja je potrebna za ispostavu jedne svetske IT kompanije.
Ovaj primamljiv poslovni prostor posle grupa izdaje stalnim mušterijama u svim svojim parkovima. Velike korporacije tako ne moraju da brinu ni o lošem komšiluku – osim dobrih uslova za rad, stalno ostaju u istom IT društvu, što se smatra prednošću.
U Inđiji su uvereni da će to biti „jedno super mesto za život i rad“. Opština je planskom dekumentacijom predvidela i rezidencijalna naselja u blizini IT parka, na obroncima Fruške gore. Radnici koji tu budu boravili imaće na raspolaganju razne inđijske blagodeti, klizalište, zatvorene i otvorene bazene, banju, a zbog železničke pruge i autoputa do Novog Sada i Beograda neće putovati duže od sat vremena.
Međutim, ne gledaju svi sa istim simpatijama na to da će se centar IT industrije izmestiti iz prestonice. „Beograd ima malo anahrone stavove“, kaže Ješić i objašnjava da je normalna tendencija da se ljudi izmeštaju na periferiju. „Nije mesto svemu u Beogradu“, smatra Ješić. „Samo treba da se drugačije percipiraju stvari i da se iskoristi taj potencijal koji ima okolina Beograda.“
Očigledno da će takav IT park znatno izmeniti mnogo toga u Srbiji, ali u Inđiji ne misle da će se time ostvariti san da Srbija postane informatičko društvo. „Jedna izolovana enklava kao što je ovaj IT park može da bude inicijacija, ali ne može da bude rešenje tog problema“, kaže Ješić i dodaje da se mora još puno učiniti za razvoj informatičkog društva kroz obrazovni sistem, infrastrukturu, ali i uvođenje elektronske uprave koja može da olakša život građanima. Informatičko društvo rešava mnoge probleme, kao što je ubrazanje administracije, ali i pitanje korupcije. „Što imate bolje sređen informatički sistem i dostupnije informacije, imate više investicija. To je uzročno-posledično“, zaključuje Ješić.
Ovo je možda recept po kome je i sama Inđija postala tako privlačna stranim investitorima, s obzirom na ono što se može videti na indjija.net. Nema sumnje da je najbrži put do Inđije, ipak, preko interneta. Tim putem je do nje stigla i ova pozamašna investicija koju bi poželeo svaki grad na svetu.
Indijska kompanija Embassy grupa će u Inđiji izgraditi tehnološki park u kome će poslovati njeni uobičajeni partneri. Na spisku stanara jednog sličnog parka koji je podignut u Bengaloru u Indiji trenutno se nalaze sledeće korporacije: ANZ IT, BEA Systems, Bearing Point, Continuous Computing, Covansys, Daimler Chrysler, Fidelity Investments, Goldman Sachs, IBM, Lenovo, LG Soft, McAfee, Microsoft, Misys, NetApp, PSI Data, RCI, Stylus, Super Valu, Synergy, Target, 24/7 i Yahoo.
Indijski partneri nameravaju da do druge polovine 2009. godine podignu IT park u Inđiji u kome će biti zaposleno 2500 radnika, i da će čitav park narasti i do kompleksa sa 25.000 radnih mesta. U prvi mah, ove brojke su i ljudima u Inđiji izgledale neozbiljno. „Kad sam se vratio s puta i prvi put video te brojke, rekao sam da je to nešto neozbiljno“, kaže Goran Ješić, predsednik Opštine Inđija. „Međutim, državna sekretarka Ministarstva ekonomije Jasna Matić mi je ubrzo objasnila koliko su ozbiljni. U avgustu smo bili u trodnevnoj poseti Bengaloru, tako da smo i videli kako izgleda jedan tehnološki park. Oni su imali inicijaciju od njihovih korisnika u IT parku, pre svega od Microsofta, Fidelitya i IBM-a, da se napravi nešto slično u Istočnoj Evropi. Sticajem okolnosti, prijateljskim vezama, preporukom Indusa koji rade u Beogradu, kao i sjajnom prezentacijom koju je Jasna Matić održala u Bengaloru, uspeli smo da ostavimo dobar utisak. Brzom reakcijom nadležnih ministarstava i prezentacijom koju su prikazali ljudi iz beogradske kancelarije Microsofta, uspeli smo da ih motivišemo da park bude u Srbiji“, objašnjava Ješić i dodaje da je mnogo važno što je baš u Beogradu otvoren jedan od pet razvojnih centara kompanije Microsoft koji vodi Bodin Drešević.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
