Osvanuli su upražnjeni potoci, suvi vodopadi

Sa Kestena puca jedan od najveličanstvenijih pogleda na Novi Sad, Dunav i južne delove Fruške gore. U ovo doba godine vidikovac je prekriven raskošnim tepihom poljskog cveća. Međutim, njega ljubitelji prirode više ne mogu da dostignu tradicionalnom planinarskom stazom. „Privatan posed“, jasno poručuju znakovi. „Jedan novosadski biznismen, Nebojša Petrić, dozvolio je sebi da postavi žičanu ogradu od 8 km oko svojih 600 hektara, i tako onemogući prolaz ne samo meštanima i planinarima, nego i životinjima, iako je na jednom delu poseda teritorija Nacionalnog parka a na drugom su ekološka staništa. Ovo je samo jedan od slučaja kršenja zakona protiv koga se borimo, ali suština je da je u pitanju paradigma pogrešnog modela upravljanja Nacionalnim parkom, zbog čega je šuma pretvorena u drvenu masu za prodaju“, odlučno ističe Dragana Arsić na čelu Pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“.

GDE JE 500 STABALA: Pokret je nastao nakon što je Dragana Arsić sa prijateljima ljubiteljima prirode bila aktivna podrška u borbi aktivista iz Pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ protiv izgradnje mini hidro centrala. „To me je inspirisalo da se u većoj meri posvetim Fruškoj gori koju posećujem ceo život, te smo se nas petoro dogovorili da istražujemo i koristimo institucije kako bismo pokušali da zaštitimo Frušku goru“, objašnjava ova pedesetosmogodišnjakinja, sociolog po struci, dugo zaposlena u banci, sićušna i beskrajno energična Novosađanka. Za malo više od dve godine postojanja, pokret je savladao niz zakona, uredbi i sistema funkcionisanja institucija koji se odnose na zaštitu životne sredine i gazdovanje šumama, maestralno naučio da se izbori da dobije informacije od javnog značaja koje institucije nerado dele, na primer Osnove gazdovanja šumama, ubedio insajdere da podele mape gazdinskih jedinica, apsolvirao baratanje tehnologijama za prenos podataka… da bi do sada podneo dvadesetak inspekcijskih prijava i pokrenuo buđenje svesti građana da je ekosistem Fruške gore u opasnosti, sa posledicama potencijalno širih razmera.

„Ispostavilo se da su sve prijave osnovane, pa su rezultirale prekršajnim prijavama“, objašnjava Dragana Arsić. „Jedna se čak okončala privrednim prestupom za koje je prvo ročište zakazano za 13. jul, a pokret je u vezi s tom bespravnom sečom uspeo da se izbori za ponovni inspekcijski nadzor koji je uradila komisija od tri inspektora, nakon dobijanja prvog odgovora u kome je inspekcija uputila opomenu upravljaču. U pitanju je slučaj šume Kalište kod Sremskih Karlovaca, pod ingerencijom Javnog preduzeća ‘Nacionalni park Fruške gore’ (JPNPFG) gde je posečeno 500 stabala više od dozvoljenog u privatnu korist zaposlenih, koji su uradili ovo nezakonito delo. Nakon toga je smenjen višedecenijski zamenik direktora Konstatin Pužarević“. Da podsetimo: Javno preduzeće upravlja Nacionalnim parkom ukupne površine 26 000 hektara, 20 000 ha je državno vlasništvo, a čak 6000 ha pripalo je Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Eparhiji Sremskoj, nakon restitucije.

Do saznanja o zbivanjima na Fruškoj gori pokret dolazi neumornim rendžerskim obilascima predela pešice, uzduž i popreko. Zahvaljujući tome, podnete su krivične prijave 2019. godine zbog nezakonite seče 200 stabala radi postavljanja zipline-a Zmajevac-Vrdnička kula, u vlasništvu moćnog privrednika Milenka Cicmila, koji je na čelu „Fruških termi“, hotela „Premier Aqua“ u Vrdniku i građevinske Promont grupe. Maja ove godine podnete su krivična i inspekcijska prijava zbog utovara neobeleženih trupaca. Pokret tvrdi da je za to odgovoran Radivoje Kaurin, šef Odseka za planiranje i održivi razvoj u šumarstvu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. „U pitanju je zloupotreba službenog položaja, nesavestan rad u službi i trgovina uticaja, kao i klasičan primer sukoba interesa“, smatraju u pokretu. Naime, po njihovim navodima, gospodin Kaurin je potpisao ugovor sa Eparhijom koja samostalno gazduje svojim posedima (dok Javno preduzeće upravlja), u svojstvu zastupnika firme „Šume Fruške gore„, osnovane oktobra 2020, da bi dva meseca kasnije prebacio vlasnička prava na Milevu Radanović, koja je većinski vlasnik „Strugare Radanović“, jedan od najvećih kupaca trupaca od Javnog preduzeća. „Nakon više od godinu dana uspeli smo da sklopimo taj mozaik“, ističe Dragana Arsić.

SAUČESNIŠTVO EPARHIJE: Po ocenama pokreta, Eparhija učestvuje u besomučnoj eksploataciji šume i prihoduje čak 180.000 eura godišnje od zakupa. Da je saučesnik i u protivzakonitim radnjama, po njihovom mišljenju, svedoči i činjenica da je Eparhija dala porodici Petrić u zakup deo svoje zemlje između Rakovca i Ledinaca. „Ne samo da se nisu protivili postavljanju žice od 8 km oko 600 ha zemlje, nego su dozvolili i da se u podnožju brda Kesten postavi put od armiranog betona koji vodi do kapije Petrića“, podvlače u pokretu. „Podneli smo prijavu o uzurpaciji Kestena na 14 stranica, građevinska inspekcija je naložila rušenje tog puta jer nije nasut tucanik nego beton, ali Eparhija se uzdržala da otkloni nezakonitost i zadovoljila se poklonom novog zvonika manastiru Rakovac, inače njihovom prvom komšiji“, podvlači Dragana Arsić.

Na strani Nebojše Petrića, inače vlasnika kompanije „Promist“ i jednog od ključnih ljudi u firmi „Galens“ koja treba da gradi Novi Sad na vodi, našao se i Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode, koji je naknadno aminovao sve radove sprovedene marta 2020. godine, u vreme policijskog časa. Pokrajinska vlada sa svoje strane, 150 dana nakon rešenja građevinske inspekcije, ne donosi odluku koja bi eventualno dala pravosnažnost rešenju. A Petrići velikodušno obećavaju da će pustiti planinare da prođu uz prethodnu najavu.

Za to vreme, glavni upravljač, Javno preduzeće nadležno za celu teritoriju Nacionalnog parka, smatra da „u slučaju vidikovca Kesten postoji saglasnost Eparhije Sremske i dati su uslovi zaštite prirode Pokrajinskog zavoda.“ O udovoljavanju interesu privatnog lica nauštrb zaštite prirode i ljubitelja iste – ni reči. „Najgore je što je zapravo najveći problem legalna seča, koja čini 95%, a to predstavlja u poslednje tri godine nekih 15 do 20 hiljada posečenih stabala godišnje, što je veličine od 450 do 500 hektara“, ističe Dušan Tomić, član pokreta i Planinarskog društva „Naftaš“, rođen 1953. godine, dok sa mukom posmatra kamion sa kašikom koji utovara nagomilane balvane hrasta i bukve duž planinarskog puta označenog crvenim srcem u belom krugu, u šumi manastira Novo Hopovo. „Na tenderima se bira firma za izbor za seču i gajenje šuma, ali u praksi, gajenja nema“, smatra on. „Spustili su se nizbrdo u srce šume teškom mehanizacijom i razrovarili planinarsku stazu da bi posekli drva i izvukli ih. Tako je u poslednje tri godine uništeno oko 15 planinarskih staza i svanuli su degradirani predeli, upražnjeni potoci, suvi vodopadi…“

„Problem je u tome što, po zakonu o šumama, postoje komercijalne šume i šume posebne namene, koje treba da imaju ekološku funkciju, ali država dozvoljava da i one imaju komercijalnu svrhu, jer prodajom trupaca ostvaruju najveći deo prihoda, a potrebe firme sa 140 zaposlenih su velike. Primera radi, Nacionalni park u Rumuniji ima 46 000 ha a 20 zaposlenih, od kojih su 11 čuvari prirode iz ekološke struke. Imamo dramatičnu koliziju zakona o šumama i zakona o zaštiti prirode, a rezultat je da Nacionalni park postaje pilana umesto da je oaza biodiverziteta, zato što se od 2016. godine događa eskalacija radova u šumi“, podvlači Dušan Beređi, član pokreta, četrdesetsedmogodišnji izviđač, gljivar i planinar. Upitano o udelu prihoda od korišćenja šuma, Javno preduzeće Nacionalni park „Fruška gora“ potvrđuje da je većinski: u 2020. godini, od 355.758.000,00 dinara, 55% su činili prihodi od šuma, 6% od budžeta, 30% od naknada za korišćenje područja (na primer, rudnik kamena, izvor Jazak), 3% od ribarstva, 2% od zakupa i 4% ostalo. „Rezultat ovakvog modela upravljanja, u kome se ne seče svega 3% od ukupnih 26.000 ha Nacionalnog parka je poražavajuće“, ocenjuje Draženko Rajković, ornitolog iz Centra za istraživanje biodiverziteta u Novom Sadu. „Seku se stoletna stabla jer za šumarstvo njihova ekonomska vrednost opada starenjem, a za biodiverzitet su upravo ona najvrednija jer se tu pronalazi najveći broj vrsta. Zbog nestajanja starih stabala i sulude buke koju proizvodi preko 20 000 kamiona i automobila koji cirkulišu Nacionalnim parkom, retke vrste su u opasnosti, kao na primer bukova tržibuba. Orao krstaš, nacionalni simbol Srbije, izumro je mada ga je sredinom 2000-ih bilo još tri-četiri para.“

CRVENA TAČKA: Pored uticaja na biodiverzitet, vodu, ljubitelje prirode i meštane iznad čijih kuća se zemlja spira jer nema šta da je zadrži, intenzivirano prekomerna seča šuma pogoršava ionako lošu situaciju Vojvodine po pitanju pošumljenosti. Naime, Pokrajina je crvena tačka po pitanju negativnih posledica na klimatske promene sa svega 7% teritorije pod šumama, dok je prosek u Srbiji 28%, a u Evropi 35%. Dekan šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić kaže za Novosadski 021 da bi optimalna pošumljenost Vojvodine bila 14,3%, što je moguće ostvariti ako bi se dosadašnji obim pošumljavanja povećao bar trideset puta. „Kad se šumarstvo identifikuje kao ključna oblast u zaštiti životne sredine, onda će pritisak biti usmeren na intenzivnije pošumljavanje, bolju brigu o zaštićenim područjima, očuvanje biodiverziteta, prevenciju prirodnih katastrofa, suštinski održiv ruralni razvoj i ublažavanje efekata klimatskih promena“, naglašava on i dodaje da bi zabrana izvoza trupaca smanjila pritisak na šume.

Zato peticija koju je pokret predao Ministarstvu za zaštitu životne sredine 2020. godine, a potpisalo je 12 969 građana, zahteva između ostalog: zaustavljanje komercijalne eksploatacije šuma, uvođenje moratorijuma na seču šuma Fruške gore u trajanju od 20 godina, uvođenje zaštitarskog modela upravljanja jer je to ključni uslov opstanka Nacinalnog parka, ali i zato što su šume najefikasniji borac protiv negativnih klimatskih promena i emisije štetnih gasova, i izmenu Zakona o Nacionalnim parkovima.

Zvuči radikalno, ali bi uvažavanje ovih zahteva najverovatnije obezbedilo povratak orlova krstaša, opstanak bukove trižibube, tridesetak vrsta orhideja i ostalih 1500 registrovanih vrsta biljnog sveta, 120 vrsta ptica, 200 vrsta leptira, 60 vrsta sisara… Sasvim sigurno bi uvažavanje predloga peticije omogućilo povećanje prihoda od eko-turizma, pčelarstva (za sada jedva razvijenog i pored najveće zastupljenosti lipe), vođenja pešačkih tura, proizvodnju suvenira, koji su kompatibilni sa obnovljenim vinogradarstvom, voćarstvom i potencijalima kulturnog turizma zahvaljujući brojnim manastirima. Samim tim postojala bi perspektiva obnove skoro praznih 44 sela i zaseoka obuhvaćenim teritorijom Nacionalnog parka.