Teku teški dani u kojima se prelama to da li će se cepati teritorije ili će se ipak deliti vlast
BEČKA RUNDA: Srpska…
Pred put u Brisel, na peti nastavak pregovora o Kosovu 20. novembra, srpski predsednik Tadić i premijer Koštunica upoznati su s tim da će na sastanku Saveta ministara EU-a, u ponedeljak u Briselu, biti zatražen fleksibilniji pristup pregovarača iz Beograda i Prištine; da će evropski ministri načelno podržati napore Trojke, a konkretnije, svog izaslanika Volfganga Išingera, koji je protekle nedelje pokušao da obezbedi podršku diplomata u Vašingtonu i Njujorku za predlog o neutralnom statusu Kosova.
…i albanska delegacija
Po tom predlogu, koji neki nazivaju i „odložena nezavisnost“, Srbija i kosovski Albanci bi, nevezano od rešenja statusa Kosova, uz odredbu da se Beograd neće mešati na Kosovu, sarađivali i konsultovali se o trgovini, ekonomiji, ekologiji, borbi protiv kriminala, položaju srpske manjine, kulturne baštine, zajedničkoj granici…
Srpski ministar za Kosovo i Metohiju Samardžić i član beogradskog pregovaračkog tima je taj predlog odbacio, ne čekajući da bude uručen Beogradu, rekavši da se on temelji na ugovoru dve nezavisne nemačke države iz 1972. godine, te da njime Išinger izlazi iz mandata.
Premijer Koštunica je dva dana pre odlaska u Brisel, u nedelju 18. novembra, izjavio da je predlog ambasadora Išingera samo drugo ime za nezavisnost, zbog čega ga Srbija neće prihvatiti. On je precizirao da je u predlozima posrednika do sada bila nadzirana, pa ograničena nezavisnost, zatim konfederacija, pa razne varijacije modela dve Nemačke, zaključno sa neutralnim statusom, a da je sada vreme da međunarodni posrednici predlože neki oblik suštinske autonomije.
Predlog o neutralnom statusu nije bio razmatran u briselskoj rundi, pošto još nije usvojen u posredničkoj Trojci, a Išinger pred briselsku rudnu izjavljuje da će tek morati da razgovara s Viznerom i Harčenkom.
UPOREDNIMODEL: Ovde su neki mediji pogrešno izvestili da je Beograd posle „hongkonškog“ izneo nov, „olandski“ predlog, no pregovarački tim Srbije zapravo je predstavio uporednu analizu tri primera suštinske autonomije:
a) specijalni status Hong Konga (od 1. jula 1997, kada je po ugovoru iz 1984. Hong Kong posle 155 godina britanske kolonijalne vlasti vraćen pod kineski suverenitet, kao Specijalni administrativni region Hong Kong nastanjen Kinezima;
b) specijalni status Teritorije Olandska Ostrva, po Konvenciji Društva naroda iz 1921. o defortifikaciji i neutralizaciji finskih ostrva nastanjenih Šveđanima, posle peticije za pripajanje Švedskoj iz 1917. godine, koju je potpisalo 96,2 odsto tamošnjeg punoletnog stanovništva;
c) i beogradski predlog o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije, oročene na 20 godina. Kažu da su nastojali da pokažu da rešenje koje predlaže Beograd (suštinska međunarodno garantovana autonomija) može biti funkcionalno. Dopuštana je mogućnost da se neki od elemenata tih predloga kombinuju. Priština je po rečima Tadića, Koštunice i Samardžića odbila da pregovara o tom predlogu, ponavljala zahtev da se pregovara o odnosu dve nezavisne države; izračunali su da im se više isplati da čekaju nego da razgovaraju.
Šesta runda odigraće se od 26. do 28. novembra u Badenu kod Beča.
Dok teku teški dani ne samo za Srbiju (predsednik Tadić u SANU), u kojima se zapravo prelama to da li će se razgraničavati nadležnost ili teritorije, umnožavaju se spekulacije o mogućem datumu za koji bi Vašington mogao da nacilja kosovsku nezavisnost, pa se sada pominje januar.
Govori se o zamrzavanju konflikta na 12 godina, pojavljivale su se spekulacije i o nekom pravnom rešenju, po kome bi evropska misija startovala uz neko nategnuto pozivanje na Rezoluciju 1244, a potom i one koje govore o tome da EU napušta taj stav i da je sve bliža priznanju nezavisnosti Kosova, ali po dosadašnjim informacijama, još je daleko od jedinstva – odnos indipendisti–legalisti u EU-u je 20:7.
Što se upravo završenih kosovskih izbora tiče, u Beogradu je glavna pažnja, naravno, usmerena na to šta će uraditi pobednik na kosovskim izborima, Hašim Tači. Posle najava da bi on odmah posle 10. decembra mogao proglasiti nezavisnost, i opomena Evropljana da baš mnogo ne žuri s tim, da ne proglasi nezavisnost od međunarodne zajednice (Bilt), on je davao neke izjave iz kojih se da zaključiti da će možda ipak čekati „zeleno svetlo“ iz Vašingtona. Nakon susreta s posredničkom Trojkom i Solanom, i predsednik Kosova Sejdiju izjavljuje da su oni spremni za nezavisnost, ali da će svoje sledeće korake koordinirati sa međunarodnom zajednicom.
TRAŽISEPRITISAK: Išinger saopštava da je tražio da Rusija izvrši pritisak na Srbiju, ali je ruski ministar spoljnih poslova Lavrov u Ljubljani prošle nedelje izjavio da se ne sme vršiti pritisak ni na jednu od strana tvrdnjom da ne postoji alternativa. U Beogradu se citira Lavrov, koji kaže da Rusija u Evropi već vidi strah od posledica koje bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova mogle imati u regionu, posebno u Makedoniji i u Bosni i Hercegovini.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je, povodom posete Moskvi srpskog ministra spoljnih poslova Jeremića, da bi scenariji sa samoproklamovanom nezavisnošću isprovocirali novu spiralu nasilja na Balkanu. Iz zapadnih prestonica isti odgovor – Kosovo je jedinstven slučaj. U jednom slučaju, sličnom kosovskom, u Pridnjestrovlju, najavljuje se takozvani automobilski rat, zanimljiv možda kao slučaj po kome se može nešto naslutiti i o praktičnom efektu najavljenog srpskog proglašenja kosovske nezavisnosti ništavnom. Naime, Moldavija je najavila da će 1. januara 2008. automobilske tablice izdate u Pridnjestrovlju staviti van zakona, a da na rumunsko-moldavskoj i ukrajinsko-moldavskoj granici neće propuštati tako registrovane automobile. Iz Pridnjestrovlja poručuju da, u tom slučaju, automobile s moldavskim tablicama neće puštati u Ukrajinu.
Posle pojave vesti o sukobima u Makedoniji i vesti Asošijeted presa o pojavi naoružanih pripadnika zabranjene Albanske nacionalne armije, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ponoš zatražio je 14. novembra od sagovornika u Vojnom komitetu evroatlantskog partnerstva u Briselu da KFOR preduzme potrebne korake i spreči aktivnosti ekstremističkih grupa na Kosovu i Metohiji. Ministar odbrane Šutanovac izjavljuje u Podgorici da su mu generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer i komandant južnog krila Alijanse u Evropi general Urlih dali garancije da KFOR kontroliše situaciju i da neće doći do eskalacije nasilja na Kosovu…
Podeljena nadležnost: spoljna trgovina, krivično i radno pravo i zdravstvo;
Politika saradnje: civilna zaštita;
Isključiva nadležnost OO: domicilno državljanstvo, javni red i bezbednost, uspostavljanje dodatnih i opštinskih poreza, kolektivni ugovori radnika sa OO, prostorno planiranje, zaštita životne sredine, zaštita istorijske i kulturne baštine, obrazovanje.
SuštinskaautonomijaKosovaiMetohije (KIM)
Rezervisana nadležnost Srbije: spoljna politika, kontrola granica, zaštita srpskog verskog i kulturnog nasleđa;
Odbrana: rezervisana nadležnost Srbije koja se ne primenjuje na KiM;
Politike saradnje: monetarna politika, carinska politika;
– HK ima zakonodavnu vlast u oblastima isključive nadležnosti, ali Svekineski nacionalni kongres može ukinuti zakone koje donese Zakonodavni savet HK;
– Kina učestvuje u izboru šefa teritorije i vlade;
– HK ima nezavisan, potpuno zaokružen sudski sistem.
OO
– OO imaju skupštinu i vladu;
– Guverner OO predstavlja Finsku, imenuje ga predsednik države u dogovoru sa predsednikom skupštine Olandskih Ostrva:
– Olandska delegacija je zajedničko telo Finske i OO, rešava određen broj sporova;
– Skupština OO ima zakonodavnu vlast u isključivim nadležnostima;
– Ministarstvo pravde Finske, delegacija OO i predsednik Finske učestvuju u zakonodavnom nadzoru.
KiM
– KiM samostalno bira i uređuje svoje institucije – Srbija se ne meša;
– KiM ima zakonodavnu vlast u oblastima isključive nadležnosti KiM i u drugim slučajevima utvrđenim sporazumom; Srbija ne može menjati ili ukidati zakone KiM;
– KiM ima izvršnu vlast;
– KiM ima nezavisan, potpuno zaokružen sudski sistem nadležan za sporove u isključivoj nadležnosti KiM i u drugim slučajevima utvrđenim sporazumom;
Prelazni period: nadzor EU; međunarodne sudije.
Tri modela – spoljni poslovi
HK
– Kina – subjekt međunarodnog prava;
– U oblastima u isključivoj nadležnosti, HK pregovara o sporazumima sa drugim državama i međunarodnim organizacijama (MO);
– HK ima samostalne međunarodne privredne (trgovinske, finansijske i monetarne), saobraćajne, komunikacione, turističke, kulturne i sportske odnose;
– U oblastima u nadležnosti Kine, HK nije uključen u pregovore i pripremu sporazuma;
– HK – 33 trgovinska ili privredna predstavništva u zemljama od sopstvenog interesa;
– HK – član regionalnih inicijativa i MO koje to dozvoljavaju nesuverenim teritorijama;
– Kina – pruža diplomatsko-konzularnu zaštitu svim građanima;
– Ministarstvo spoljnih poslova ima kancelariju za vezu u HK;
– Status stranih DKP u HK – do nivoa generalnog konzulata.
OO
– Finska – subjekt međunarodnog prava;
– Vlada OO može predložiti pregovore o određenom sporazumu odgovarajućim državnim vlastima;
– Vlada OO će biti informisana o međunarodnom sporazumu koji se tiče nadležnosti OO;
– Ako postoji poseban razlog, vlada OO može učestvovati u pregovorima u finskoj delegaciji.
KiM
– Srbija – subjekt međunarodnog prava;
– U oblastima u isključivoj nadležnosti KiM, KiM pregovara o sporazumima sa drugim državama i MO, a priprema sporazume u konsultacijama sa Srbijom. Srbija formalno potpisuje sporazume uz potpis KiM. U slučaju pozivanja Srbije na odgovornost za neispunjavanje međunarodnih obaveza iz nadležnosti KiM, KiM odgovara Srbiji;
– U oblastima rezervisane nadležnosti Srbije, predstavnici KiM uključeni u pregovore i pripremu sporazuma koje Srbija potpisuje;
– KiM – trgovinska i privredna predstavništva u zemljama od sopstvenog interesa;
– KiM – član regionalnih inicijativa i međunarodnih organizacija koje to dozvoljavaju nesuverenim teritorijama;
– Srbija – pruža diplomatsko-konzularnu zaštitu svim građanima; kancelarije za konzularne poslove KiM u DKP Srbije;
– Ministarstvo spoljnih poslova ima kancelariju za vezu na KiM;
– Status stranih DKP u Prištini – do nivoa generalnog konzulata…
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
