Okidač za teorije zavere

Izgleda da kad nešto eksplodira u fabrici „Sloboda“ u Čačku to više nije novost… Novo je samo to što su se vlasti sad potrudile da na vreme reaguju i evakuišu stanovništvo sa tog područja, a svoj posao počela je, sa poprilično zakašnjenja, da radi i Vojnobezbednosna agencija (VBA).

Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na pitanje o eksploziji između ostalog rekao i sledeće: „Ima jedna stvar koja je čudna, u prvom izveštaju koji sam dobio, poslednja eksplozija dogodila se u prostoriji u kojoj nije bilo strujnih instalacija. Ispitaćemo podrobno i detaljno sve razloge požara i eksplozija i nema sumnje da će biti postavljeno pitanje subjektivne i objektivne odgovornosti, u svakom smislu, i upravljanja u kompaniji, a ako se dokaže i nešto drugo, onda i u krivično-pravnom smislu.“

Ta Vučićeva rečenica bila je okidač za brojne režimske medije da krenu sa teorijama zavere. Isti oni koji su ćutali u vezi sa prvom eksplozijom, sada su se „razgoropadili“ – ruski faktor, mafija, „smeštaju Putinu“ i slično… Svi odjednom sve znaju. A da je reč o običnom javašluku – što je više nego izvesno, mada istraga treba da utvrdi – niko više ni ne pokušava da pomene.

Izvesni stručnjak za bezbednost tako izjavljuje da iza eksplozije stoji ruska služba bezbednosti GRU i njena posebna jedinica pod šifrom 29155. Da li možda zbog sumnje da je „Sloboda“ prodavala oružje Ukrajini? Ako i jeste, to je krajnje teško utvrditi jer su putevi oružja zamršeni, teško je utvrditi krajnjeg korisnika. Oni koji veruju u teoriju o „ruskoj zaveri“ to potkrepljuju tvrdnjama o čudnim eksplozijama skladišta municije u Bugarskoj i Češkoj, zbog čega su proterivane diplomate iz te države.

Zanimljivo je da se niko od njih nije „setio“ da to pomene posle prve eksplozije u „Slobodi“, nego imaju naknadnu pamet. Ono što se desilo u toj fabrici tada, ostalo je da „ispita komisija“. U tom kontekstu, izjava predsednika Srbije nije data slučajno, nego sračunato. Reč je o pokušaju da se medijski zamagli suština, pričama o diverziji, sabotaži, stranom faktoru, mafiji koja hoće da oslabi državu – važno je samo ne dirnuti sistem u kome je on „vrhovni komandant“.

Tako sada i VBA, umesto da počne da istražuje kako je do propusta došlo, traga za onima koji su pravili fotografije eksplozije.

U tekstu posle prve eksplozije, autor ovih redova je citirao jednu od mogućnosti, vrlo realnu: da bi se uštedelo i što više proizvelo, stari barut koji treba da se uništava jer je nestabilan, meša se sa novim. I to je opasnost, jer može da upali sve.

Vučićevo „zamazivanje očiju“ najbolje dolazi do izražaja u rečenici kako u skladištu nije bilo nijedne električne instalacije. Pa instalacije nije bilo ni u onom „plasteniku“ (metalni arnjevi prekriveni ciradom) koji je u „Slobodi“ eksplodirao početkom juna. Nije ih bilo ni u skladištu „Karađorđevo brdo“ kod Paraćina 2006. kada su desetine tona municije koja je stajala na otvorenom eksplodirale, „same od sebe“. To je bila zvanična verziji u koju niko ozbiljan ne veruje.