Izgleda da kad nešto eksplodira u fabrici „Sloboda“ u Čačku to više nije novost… Novo je samo to što su se vlasti sad potrudile da na vreme reaguju i evakuišu stanovništvo sa tog područja, a svoj posao počela je, sa poprilično zakašnjenja, da radi i Vojnobezbednosna agencija (VBA).
Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na pitanje o eksploziji između ostalog rekao i sledeće: „Ima jedna stvar koja je čudna, u prvom izveštaju koji sam dobio, poslednja eksplozija dogodila se u prostoriji u kojoj nije bilo strujnih instalacija. Ispitaćemo podrobno i detaljno sve razloge požara i eksplozija i nema sumnje da će biti postavljeno pitanje subjektivne i objektivne odgovornosti, u svakom smislu, i upravljanja u kompaniji, a ako se dokaže i nešto drugo, onda i u krivično-pravnom smislu.“
Ta Vučićeva rečenica bila je okidač za brojne režimske medije da krenu sa teorijama zavere. Isti oni koji su ćutali u vezi sa prvom eksplozijom, sada su se „razgoropadili“ – ruski faktor, mafija, „smeštaju Putinu“ i slično… Svi odjednom sve znaju. A da je reč o običnom javašluku – što je više nego izvesno, mada istraga treba da utvrdi – niko više ni ne pokušava da pomene.
Izvesni stručnjak za bezbednost tako izjavljuje da iza eksplozije stoji ruska služba bezbednosti GRU i njena posebna jedinica pod šifrom 29155. Da li možda zbog sumnje da je „Sloboda“ prodavala oružje Ukrajini? Ako i jeste, to je krajnje teško utvrditi jer su putevi oružja zamršeni, teško je utvrditi krajnjeg korisnika. Oni koji veruju u teoriju o „ruskoj zaveri“ to potkrepljuju tvrdnjama o čudnim eksplozijama skladišta municije u Bugarskoj i Češkoj, zbog čega su proterivane diplomate iz te države.
Zanimljivo je da se niko od njih nije „setio“ da to pomene posle prve eksplozije u „Slobodi“, nego imaju naknadnu pamet. Ono što se desilo u toj fabrici tada, ostalo je da „ispita komisija“. U tom kontekstu, izjava predsednika Srbije nije data slučajno, nego sračunato. Reč je o pokušaju da se medijski zamagli suština, pričama o diverziji, sabotaži, stranom faktoru, mafiji koja hoće da oslabi državu – važno je samo ne dirnuti sistem u kome je on „vrhovni komandant“.
Tako sada i VBA, umesto da počne da istražuje kako je do propusta došlo, traga za onima koji su pravili fotografije eksplozije.
U tekstu posle prve eksplozije, autor ovih redova je citirao jednu od mogućnosti, vrlo realnu: da bi se uštedelo i što više proizvelo, stari barut koji treba da se uništava jer je nestabilan, meša se sa novim. I to je opasnost, jer može da upali sve.
Vučićevo „zamazivanje očiju“ najbolje dolazi do izražaja u rečenici kako u skladištu nije bilo nijedne električne instalacije. Pa instalacije nije bilo ni u onom „plasteniku“ (metalni arnjevi prekriveni ciradom) koji je u „Slobodi“ eksplodirao početkom juna. Nije ih bilo ni u skladištu „Karađorđevo brdo“ kod Paraćina 2006. kada su desetine tona municije koja je stajala na otvorenom eksplodirale, „same od sebe“. To je bila zvanična verziji u koju niko ozbiljan ne veruje.
Posledica negativne selekcije
O propustima i odgovornosti rukovodstva VBA koja ima svoje ljude u svakoj fabrici namenske industrije, ukazao je predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić. On smatra da do eksplozija ne bi došlo „da iskusni bezbednjak zadužen za ‘Slobodu’ poslednjih meseci nije neosnovano mobingovan i da nije sprečen nesmetano da radi. A kako je on bio prinuđen da se skloni sa tog mesta po svaku cenu, njegovo odsustvo nadležni očigledno nisu nadomestili adekvatnom zamenom. Načelnik 4. centra VBA kome je industrijska bezbednost ‘Slobode’ u neposrednoj nadležnosti i direktor VBA imali su efikasne rezultate jedino u tome da što veću štetu nanesu ljudima koji čine okosnicu Ministarstva odbrane i Vojske i razmišljaju svojom glavom, temeljno i analitički pa i kritično. Umesto da takve favorizuju, oni su ih na različite načine jednog po jednog eliminisali sa radnih mesta, pa i iz VBA, zanemarujući pritom interese sistema, a vodeći se očigledno i isključivo ličnim interesima, sujetom i možda još ponekim nečasnim motivima“, smatra Antić.
