Odrastanje u dimu

Pasivno ili prisilno pušenje je udisanje dima cigarete koju puše drugi. Pasivni pušač dim dobija iz dva izvora: udiše sekundarni dim koji izdiše pušač i tercijarni dim koji u vazduh odlazi direktno iz cigarete. Pušač udiše 15 odsto dima iz cigarete. Ostalih 85 odsto odlazi u vazduh koji udišu prisutni u prostoriji. Pasivno pušenje izaziva kašalj, kijanje, pečenje, crvenilo i suzenje očiju, nadražaj u nosu, u grlu, teškoće sa disanjem i glavobolju. Nakon četiri do pet sati boravka u zadimljenoj i nedovoljno provetrenoj prostoriji, pasivni pušač udahne količinu duvanskog dima koju pušač udahne nakon dve do tri popušene cigarete. Nepušači, koji su pasivni pušači, takođe obolevaju od „pušačkih bolesti“. Pasivno pušenje povećava rizik od raka pluća za čak 20 odsto. Najneviniji pasivni pušači su deca. Deca koja odrastaju uz roditelje koji puše češće obolevaju od respiratornih infekcija, upale srednjeg uha, bronhitisa i astme.

„Kada je reč o deci, posebno mlađoj od tri godine, koja rastu u prostorijama gde se stalno puši, ona su mnogo osetljivija na pasivno unošenje duvanskog dima, nego odrasle osobe“, objašnjava dr Gordana Radosavljević-Ašić. „Što je dete manje, disanje je brže, te je i unošenje hemijskih agenasa na kilogram telesne težine veće nego kod odraslih osoba. Kod male dece koja su vezana uz majku pušača, češće su respiratorne infekcije, nazebi, bronhitisi, zapaljenja pluća, bronhijalna astma i zapaljenje srednjeg uha. Kad su u pitanju školska deca – ‘pasivni pušači’, kod njih su češći bronhitisi u poređenju sa decom koja žive u zdravom okruženju.“

Nažalost, i među decom ima pušača, a posebno je zabrinjavajuć podatak da kada se sa pušenjem počne oko desete godine života, život postaje kraći za 20 ili više godina, a neretko vrlo rano dolazi i do invalidnosti.

Roditelji pušači teško da mogu da zabrane svojoj deci da puše. Kod mnogih, nažalost, roditeljsku ljubav nadvlada ljubav prema cigaretama.

Ministarstvo zdravlja je trenutno u fazi podnošenja Predloga novog zakona, zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, koji bi trebalo da obezbedi da građani budu zaštićeni od duvanskog dima na svim radnim i javnim mestima, što je jedna od najuspešnijih mera zaštite zdravlja od štetnog uticaja duvanskog dima, koja pored zaštitnog efekta na celokupnu populaciju ima posebno veliki uticaj na smanjenje broja pušača među mladima i smanjenje pušenja u privatnim domaćinstvima, kao rezultat podizanja svesti o dobrobiti života i rada u sredini koja je oslobođena duvanskog dima.