Odlazak tihog domaćina

Usred predizborne tišine u kampanji za predsednika Srbije, 7. aprila 2017, „Blic“ je doneo priču o umešanosti supruge predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolica, Dragice Nikolić, u korupcionaške poslove preko njene humanitarne fondacije koju je osnovala pošto je postala „prva dama“ 2012. godine.

Javnosti se gromoglasno predstavilo da specijalne policijske uprave i službe „češljaju“ poslovanje Fondacije Dragice Nikolić, organizacije koja je u proteklih nekoliko godina postala broj jedan u toj oblasti u Srbiji po visini prikupljenih sredstava od raznih donatora.

PA VI SADA VERUJTE: „Blic“ je tvrdio da je protiv Dragice Nikolić podneta krivična prijava neke firme od koje je ona valjda tražila da „naduva“ fakturu za izvođenje nekih radova koje finansira njena fondacija, e da bi se višak novca preselio u džepove porodice Nikolić. Da bi se ova hipoteza potvrdila, navođeno je kao argument da se Dragica „skupo oblači“ i da je, zamislite, samo u prodavnici skupe bižuterije Svarovski potrošila čak 100.000 dinara na nakit!

Tako se, u trenutku kada Nikolić broji poslednje dane u Predsedništvu Srbije, i kada je pravi trenutak za svođenje jedne političke i predsedničke karijere, dogodilo da porodica Nikolić i nije ništa drugo radila za ovih pet godina nego tražila načine da se što bolje uhlebi i obezbedi za dane van kabineta i politike.

„Afere“ koje prate porodicu Nikolić i njihove poslove, prete da ponište dva možda glavna nasleđa predsednikovanja Tomislava Nikolića: napuštanje mesta predsednika stranke i makar formalno zastupanje svih građana Srbije i uvođenje u javni prostor „prve dame“ kroz njen humanitarni rad, što jeste civilizovan pokušaj da se to mesto iskoristi za neki dodatni javni interes.

Očekivano, teško je naći bilo koga van kruga prijatelja i saradnika Tomislava Nikolića ko je danas spreman da pohvali ove „tekovine“, što na podjednak način govori i o njima, ali i o drugima koji u Nikoliću vide političkog beskičmenjaka koji ama baš ništa korisno za državu nije uradio za pet godina službe na najznačajnijoj javnoj funkciji.

S druge strane, uporno odbijanje Tomislava Nikolića i njegove supruge da obelodane spisak donatora Fondacije budi opravdanu sumnju da tu možda nisu čista posla i javnosti ostaje da veruje na reč predsedniku ili činjenici da ako poreska uprava i policija nisu izašli sa nekim kompromitujućim podacima, da je u radu te ustanove sve regularno.

Informacije koje je objavljivao „Blic“ odmah su demantovali najpre iz MUP-a Srbije, a potom se oglasio i kabinet Tomislava Nikolića posebnim saopštenjem u kome demantuje sve navode „Blica“. Takođe, za „Vreme“ je potvrđeno direktno iz kabineta predsednika da nema nikakve policijske istrage poslovanja fondacije Dragice Nikolić.

Za one koji poznaju medijsku scenu Srbije nije iznenađenje da je „napad“ na Nikolića stigao iz „Blica“: ovaj tabloid i njegov „mlađi brat“ „Alo“ prednjačili su u objavljivanju tekstova koji su se bavili izveštavanjem o radu i imovini što Nikolića što njegove porodice. I sada, moguće je da protiv poslovanja Fondacije zaista postoji neka krivična prijava, možda postoji na desetine krivičnih prijava, ali je izvesno da se na osnovu tih prijava ne vodi istraga pod okriljem srpskog tužilaštva i policije.

Razume se, svuda je velika vest o tome šta radi i čime se bavi supruga predsednika države ma ko on bio i ma šta se o njemu u javnosti mislilo i pisalo, ali ponekad se zbog novinarske žurbe ili političkih interesa koji se ogledaju u uredničkoj politici nekog medija, napravi samo velika galama, uputi se snažan udarac političkom protivniku, a da se realno ništa ne sazna, a još manje promeni.

I ovoga puta, pisanje „Blica“ okarakterisano je ne kao borba za javni interes, jer novinari nisu pokazali dovoljno kredibilnih potvrda za svoju tvrdnju i bili su odmah demantovani, nego kao posebna poruka upućena Tomislavu Nikoliću, poruka koju šalje Aleksandar Vučić, trenutno još predsednik Vlade Srbije, valjda u cilju dodatnog disciplinovanja Nikolića uprkos činjenici da je izvesno da će na njegovo mesto sesti Vučić i da Nikolić nikada nije pokazao bilo kakve političke ambicije koje bi Vučića mogle da ugroze.

ŠTA SE ZNA, A ŠTA ZAMERA FONDACIJI: Dakle, pretpostavka je da Fondacija koju vodi supruga predsednika Srbije ne služi ničem drugom do dodatnom bogaćenju porodice Nikolić, o čijim se imetku znalo i ranije: veliko imanje i kuća u rodnom selu Nikolića Bajčetini, nelegalno izgrađene vikend kuće na Savi u blizini Beograda, stan u ekskluzivnoj zgradi na Novom Beogradu.

Jedan sin je gradonačelnik Kragujevca, drugi sin je fudbalski trener, snaje rade kod Dragice u Fondaciji.

Za nekog ko je godinama tvrdio da je u opoziciji, da ga pritiska režim i da se bavi politikom u gotovo nemogućim uslovima, Tomislav Nikolić i njegova porodica su relativno imućni ljudi, što se videlo i na odeći koju je nosila poslednjih godina Dragica Nikolić kada se pojavljivala u pratnji svog supruga ili kada se on pojavljivao kao njena pratnja prilikom nekih aktivnosti njene fondacije.

I sam Tomislav Nikolić je značajno unapredio svoj „stajling“ tokom predsednikovanja, ali na tom mestu se i očekuje da izgledate pristojno i doterano, a ne da nosite cipele sa izlizanim đonovima ili da vam puknu pantalone kada sedate za sto na nekom svečanom ručku.

Javnost se zainteresovala za Fondaciju Dragice Nikolić kada je objavljeno da ova ustanova ima svoj prostor na internet stranicama institucije predsednika Republike, što je zamereno Nikoliću, jer je na taj način on „privatizovao“ javno dobro, odnosno šta će na zvaničnoj adresi institucije jedna privatna inicijativa makar bila i filantropska i delo „prve dame“.

I danas postoji na naslovnoj stranici portala www.predsednik.rs sekcija Dragica Nikolić, sa slikom predsednikove supruge, ali nije aktivna. Pored toga, Fondacija je dobila „puni smisao“ u danima posle velikih poplava u proleće 2014. godine kada su se pojavile prve informacije o tome da se deo pomoći koji dolazi sa raznih strana i od raznih darodavaca, usmerava na račun ove fondacije da bi ona dalje njim raspolagala, a sve u cilju pružanja pomoći nastradalim u poplavama.

Ako se prisetimo tih dana iz ranog leta 2014. godine, videćemo da je Nikolić sa svojom suprugom, a preko Fondacije, zapravo vodio samostalnu akciju obnavljanja porušenih kuća, kupovine dobara i opreme za zdravstvene i obrazovne ustanove.

Nije tada bilo do kraja jasno da li je to akcija predsednika koga prati njegova supruga ili je to akcija „prve dame“ koju prati suprug na radnom mestu predsednika države. Iz tih dana je i prva kontroverza u vezi sa radom ove fondacije koja se ticala navodnih uplata raznih kineskih preduzetnika: navodno, Kinezi su, da bi osigurali svoje poslove u Beogradu i Srbiji (čitaj, povlastice kod carinjenja robe i poreskoj kontroli poslovanja), finansirali rad ove fondacije, a predsednik bi trebalo da im je svojim autoritetom „čuvao leđa“.

Ove pretpostavke, glasine, nikada nisu dokazane, a fondacija je ušla u drugi „ciklus“ koji je podrazumevao snažno prisustvo u bolničkim centrima u Srbiji, a sve u cilju pomaganja bolnicama i domovima zdravlja širom Republike da dođu do potrebne opreme za pružanje zaštite pacijentima. Ako će Dragica Nikolić biti upamćena po nečemu, a da to nisu visoko stilizovani komadi odeće i obuće koje je nosila kada se pojavljivala u javnosti, to je prisustvo na brojnim donatorskim događajima u bolnicama. Nekad sama nekad sa Tomislavom, ona i njena fondacija su za dve godine došli do cifre od preko 400 miliona dinara prikupljenih za različite projekte nabavke opreme u zdravstvu.

Kao da je Tomislav Nikolić u vreme kada je bio samo vođa najveće opozicione stranke SNS pokupio pelcer od Verana Matića i njegove inicijative „Bitka za bebe“ u kojoj su nabavljani inkubatori za porodilišta u Srbiji. I porodica Nikolić bila je jedan od darodavaca i navodno se ideja o tome javila kod Tome i Dragice dok su stavljali nalepnicu sa svojim imenom na inkubator koji su darivali u februaru 2012. godine. Tada je saopšteno da je vrednost tog aparata između 8.000 i 13.000 evra.

I dok su kamere slikale „događaje“, aktivnosti Fondacije, dobar glas se nije širio na način na koji je, recimo, bio slučaj sa pomenutom akcijom Fonda B92, naprotiv. Vesti koje su se šapatom prenosile bile su da je darovana oprema em lošeg kvaliteta, zato što je stigla preko porodičnog prijatelja koji nabavlja „to“ u Kini, da je predstavljena vrednost mnogo veća od realne i da je, najlepše od svega, to „darivanje“ zapravo služilo da se, kada se kamere ugase, sa tom zdravstvenom ustanovom napravi dogovor o nabavci neke druge opreme i to baš od trgovca koji je donirao poklonjeni aparat.

Opisani mehanizam je jednostavan: Fondacija donese poklon koji stigne od „specifičnog“ trgovca, zastupnika nekog kineskog proizvođača, a onda, u nastavku, tom trgovcu se omogući da bolnici proda izvesnu količinu robe koja je navodno neophodna toj ustanovi, čime se preskaču dosadne tenderske procedure i slično.

Ovakvi „glasovi“ su se sporadično pojavljivali, ali do sada nije bilo spremnosti da bilo ko na kredibilan način posvedoči o ovakvim poslovima u koje je mogla da bude uključena Fondacija Dragice Nikolić. Inače svaka sumnja može da bude jednostavno otklonjena time što će Fondacija objaviti listu svojih donatora i iznose koje je dobila od njih.

FONDACIJA I NASLEĐE: Za razliku od svojih prethodnika na mestu predsednika Srbije, Tomislav Nikolić se sa ponosom uvek i svuda pojavljivao sa Dragicom i često je bio predmet neprimerenog podsmeha. Gde god je putovao, vodio je sa sobom svoju suprugu, što jeste manir demokratskih, ali i autoritarnih vladavina, ali izgleda mnogo više ljudski nego kada se najviši predstavnik neke države pojavljuje sam ili sa savetnicima.

Srbija je ranije znala šta radi i čime se bavi Mirjana Marković u vreme predsednikovanja Slobodana Miloševića, ali skoro da niko nije video supruge Zorana Lilića ili Milana Milutinovića, kao ni Borisa Tadića.

Tomislav Nikolić, koji je svojevoljno predao Aleksandru Vučiću sve poluge vlasti u ruke, kao da je tim činom ogolio sebe i svoju porodicu i postao laka meta tabloida koji su se u velikoj meri bavili i njim i svim članovima porodice. Njegov mandat je obeležilo izbegavanje da se jasno odredi prema nekim važnim stvarima kroz koje je Srbija prolazila, a one koji su bili ugroženi ili napadani nije zaštitio nego se pravdao time da je zapravo on najviše napadan i ugrožen.

Mada je uradio dobru stvar time što je otišao sa mesta predsednika stranke da bi bio predsednik svih građana i da bi institucija predsednika imala neko jedinstvo, Nikolić je nastupao kao predsednik privatnik, više razmišljajući o poslovima Fondacije nego o kvalitetu zakona koje je Vlada Srbije predlagala. Kako je neprestano bio meta i tabloida i satiričara, o njemu i o poslovima Fondacije se zapravo zna samo na nivou skandala i glasina, a prava istina tek treba da bude otkrivena.

Da se supruga predsednika bavi filantropskim radom je dobra ideja i izgleda kao pravi posao za nekoga ko pet godina treba da prati predsednika Srbije u čijem delokrugu je više protokolnih nego izvršnih ovlašćenja, ali da bi to delovanje bilo van svake sumnje, mora da bude transparentno i da se jasno vide svi tokovi novca.

Meseci i godine posle juna 2017. godine kada se Vučić useli u predsedničku palatu na Andrićevom vencu u Beogradu, pokazaće da li je Fondacija Dragice Nikolić bio mehanizam za pranje novca dok se bilo na vlasti ili prava filantropska inicijativa koja je uz pomoć autoriteta predsednika Republike uspela da zainteresuje dobre ljude na svim stranama sveta da pomognu važne inicijative u Srbiji.

To će se videti odmah u broju poseta bolnicama i školama i donacijama tim ustanovama u periodu kada rad u toj Fondaciji bude jedina obaveza Dragice Nikolić. Pored toga, možda je i zanimljivije da vidimo da li će novi predsednik preuzeti ovo nasleđe Tomislava Nikolića: napustiti mesto predsednika stranke i uključiti svoju suprugu u javni život Srbije.