NEĆE BITI OŠTEĆENIH: Šalter za reklamacije u EPS-u
Stigli su računi za električnu energiju potrošenu u avgustu – redovne platiše popust od pet odsto mogu da ostvare ako račun plate do 25. u mesecu, a oni koji imaju stari dug, uz račun će ponovo dobiti i obaveštenje o dugovanju
„Nijedan kupac neće biti oštećen i biće rešene sve eventualne reklamacije“, poručili su čelnici Privrednog društva „EPS Snabdevanje“, koje od 1. jula, u skladu sa Zakonom o energetici snabdeva kupce električnom energijom. Računi za električnu energiju potrošenu tokom avgusta već su poslati kupcima električne energije i to je drugi jedinstveni račun za sve kupce na teritoriji Srbije.
Posle prvog računa koji je zbunio kupce, jer je osim računa za struju potrošenu u julu stiglo i obaveštenje o dugu ili preplati od distribucije koja je ih do 1. jula snabdevala, avgustovski račun je doneo manje problema. Preplaćeni iznos je svima automatski prebačen na račun novog privrednog društva, a dužnici će i dalje dobijati obaveštenje o dugu prema distribuciji. Na konferenciji za novinare, koja je održana 19. septembra, Dejan Vasić, direktor PD „EPS Snabdevanje“, izjavio je da se mesečno kupcima pošalje oko 3,5 miliona računa, u ukupnoj vrednosti od oko 13,5 milijardi dinara, odnosno oko 120 miliona evra, te je sasvim jasno sa kakvim izazovom se suočilo novoformirano privredno društvo. „Tokom poslednjih mesec dana rešili smo niz poteškoća koje su se pojavile na početku rada. Kupcima, koji su imali preplaćeni iznos kod distribucije koja ih je snabdevala do 1. jula, novac je automatski prebačen na račun ‘EPS Snabdevanja’, tako da nije bilo potrebe da kupci dolaze na šaltere“, rekao je Vasić. „Potpisali smo ugovore za plaćanje trajnim nalogom sa Poštanskom štedionicom, Komercijalnom bankom, Bankom Inteza, Srpskom bankom i u toku su pregovori sa ostalim bankama. Na naplatnim mestima postavljeno je 120 POS terminala za plaćanje karticama, a do 1. jula bilo je postavljeno 90 POS terminala“, dodao je Vasić i naglasio da radi internet sajt „EPS Snabdevanja“ www.eps–snabdevanje.rs, gde kupci mogu da pronađu sva neophodna obaveštenja i kontakte. Ujedno, direktor PD „EPS Snabdevanja“ pozvao je kupce da, ako uoče neku nelogičnost u obračunu, žalbu treba da predaju na šalterima distribucije koji su jedino mesto za utvrđivanje osnova za reklamaciju. Pojačan je rad službi za reklamacije u svim privrednim društvima, kako bi svaki kupac mogao da dobije objašnjenje ili da mu se ispravi račun ukoliko se utvrdi greška.
Milan Mirosavljević, pomoćnik direktora PD „EPS Snabdevanja“ za javno snabdevanje, istakao je da je do 1. jula, do kada su kupce snabdevale distribucije, svega 0,72 odsto kupaca plaćalo račun putem trajnog naloga, e-bankinga ili SMS plaćanja. Ukupan broj korisnika trajnog naloga za plaćanje računa za električnu energiju na teritoriji Srbije je 22.535 – najveći broj njih, 17.500, je u Beogradu, 4500 je na teritoriji „Elektrovojvodine“, 235 na teritoriji „Elektrosrbije“ i 300 na teritoriji „Jugoistoka“, dok na području „Centra“ nije bilo korisnika trajnog naloga.
„Putem POS terminala u distribucijama račune je izmirivalo svega 1,37 odsto kupaca, a čekovima 0,31 odsto. Dominantan način plaćanja bio je na šalterima Pošte – 44,24 odsto, zatim 35,63 odsto gotovinom na šalterima distribucija i 17,73 odsto je bilo zastupljeno plaćanje u bankama“, rekao je Mirosavljević.
Kako je objašnjeno u „EPS Snabdevanju“, poštujući zakonske propise, plaćanje računa za električnu energiju bez provizije moguće je samo na šalterima distribucija. „Elektroprivreda Srbije“ i PD „EPS Snabdevanje“ ne mogu da omoguće plaćanje bez provizije na šalterima pošta i banaka. Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) sugerisala je nediskriminatorno ponašanje i jednak odnos prema svim kupcima, a plaćanje provizije umesto kupaca na šalterima pošta i banaka smatra se neopravdanim troškovima.
„Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) zahteva obezbeđenje održivog poslovanja ‘EPS Snabdevanja’, racionalizaciju troškova, kao i preispitivanje mehanizama svih popusta. Do 1. jula, od kada radi ‘EPS Snabdevanje’, samo na području dve distribucije postojala je mogućnost da kupci plaćaju bez provizije za uplate na šalterima banaka i pošta i te troškove su plaćale te distribucije, što je negativno uticalo na njihovu profitabilnost. Ostala privredna društava nisu plaćala te troškove umesto svojih kupaca. Formiranjem PD ‘EPS Snabdevanja’ bilo je neophodno na teritoriji Srbije ujednačiti odnos prema kupcima da bi se izbegao svaki vid diskriminacije“, rekao je Dejan Vasić.
Uvažavajući stav AERS, ali istovremeno i štiteći interese kupaca, ukinuto je plaćanje provizija u ime kupaca na šalterima pošta i banaka, ali je zadržan popust od pet odsto i rok za plaćanje pomeren je za pet dana, sa 20. na 25. dan u mesecu, kako bi svi kupci mogli da koriste ove pogodnosti. „Nijedna druga usluga, kao što su plaćanje fiksnog, mobilnog telefona ili kablovske televizije ne može da se plati u pošti ili u bankama bez provizije. Koliki će biti iznos provizije određuju samostalno ‘Pošta Srbije’ i banke. Treba istaći i da nema povećanja profita banaka, jer je provizija na uplate uvek postojala, ali su ove troškove snosile pojedine distribucije“, kažu u „EPS Snabdevanju“.
Svi dužnici, pa i oni koji su tuženi, imaju mogućnost da dug plate na rate i uz otpust kamate, a ovaj finalni reprogram trajaće do 30. novembra. Željko Marković, direktor Direkcije EPS-a za distribuciju električne energije, saopštio je da je 18. septembra potpisano 54.329 sporazuma o reprogramu starih dugovanja. Domaćinstva su potpisala 52.659 sporazuma, kupci na niskom naponu 1636 a 34 sporazuma su potpisana na srednjem naponu. „Vrednost duga u potpisanim sporazumima je 2,67 milijardi dinara“, rekao je Marković, i dodao da se „čak 34.018 sporazuma odnosi na jednokratno izmirenje duga“, a da je najveći broj sporazuma potpisan na teritoriji PD „Elektrosrbija“ – čak 28.253.
Finalni reprogram duga omogućava jednokratno izmirenje 60 odsto starog duga uz otpust 40 odsto dugovanja ili plaćanje na rate uz procentualni otpust duga, zavisno od trajanja reprograma. Ako žele da plate na rate, dužnici to mogu da izmire u iznosima od 12 do 120 rata, zavisno od visine duga, dok se otpust dela duga uz plaćanje na rate kreće od 35 do 15 odsto. Plaćanje duga u rasponu od 60 do 120 rata ne uključuje otpust duga. Da bi dužnik potpisao sporazum o reprogramu, treba da se obrati lokalnoj distribuciji, a jedan od uslova je i izmirenje mesečnog računa za električnu energiju utrošenu u junu.
„EPS Snabdevanje“ u potpunosti se oslanja na rad distribucija u poslovima očitavanja, obračuna i naplate električne energije u skladu sa potpisanim ugovorima o pružanju usluga i za te poslove distribucije dobijaju novac od „EPS Snabdevanja“. Problem sa neoznačenim prenosom preplaćenog iznosa pojavio se samo na teritoriji „Elektrodistribucije Beograd“, a u ostala četiri privredna društva za distribuciju električne energije nije došlo do ovog propusta. „EPS Snabdevanje“ je od poslovodstva „Elektrodistribucije Beograd“ zatražilo da zvanično objasne zašto je došlo do propusta u prebacivanju i označavanju prenosa preplate na računima kupaca, kako su knjižili preplaćene iznose i da objasne na koji način će to biti ispravljeno. Od EDB je zatraženo da objasne zašto su kupcima koji su imali odranije preplaćeni iznos, a nisu želeli da plate RTS pretplatu, umanjili dug za RTS umesto da su taj novac naznačili kao preplaćenu energiju.
Iako su mnogi kupci videli nove nazive stavki, na računu za električnu energiju potrošenu u avgustu koje je izdalo PD „EPS Snabdevanje“ nema dodatnih novih stavki.
„Stavka ‘Trošak javnog snabdevača’ jednaka je ranijoj ‘Naknada za merno mesto’, koja je postojala u ranijim računima, ona iznosi 121,29 dinara i objašnjena je na poleđini računa, uz sve ostale stavke. Ta stavka podrazumeva troškove koje ima javni snabdevač da bi izdao i naplatio račun i te troškove je odobrila Agencija za energetiku. Cena obračunske snage je uvećana od 1. avgusta odlukom Agencije za energetiku i ukupan iznos ove stavke zavisi od odobrene snage koju je kupac ugovorio“, objasnili su u „EPS Snabdevanju“.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
