Odbrana Vučića po Bokanu

“Ispalili se! Nadali se kapitulaciji, a Vučić ništa nije potpisao”, naslovio je tabloid “Alo”, sprdajući se sa srpskom opozicijom nakon susreta predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija u Briselu krajem februara. “Informer” je javio da su “Šiptari besni na Kurtija”, jer je navodno “Beogradu dao sve”.

Tim naslovima ispunjena je pauza između “dana odluke”. Idući susret je, koliko se zna, 18. marta u Ohridu. Tamo bi trebalo da se razradi primena francusko-nemačkog papira koji, kako insistira Vučić, nije potpisan, te neće biti primenjen u delu koji Srbiju obavezuje da se ne protivi članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Kako je primetila zapadna štampa, tekst sporazuma je faktičko pristajanje na nezavisnost Kosova. Švajcarski “Noje cirher cajtung” ocenio je da bi to, ako se izvede do kraja, bio “drastičan zaokret” za Vučića nakon što je “godinama žnjeo političke plodove” na temi Kosova.

Standardna postava analitičara u programima Pinka i Hepija i dalje pokušava da “žanje”. Tako se prenaglašava značaj Zajednice srpskih opština, zanemaruje sve ostalo, te se plan – za koji je i sam Vučić rekao da je gorka pilula koju guta tek pod teškim pritiscima – pokušava pretvoriti u pobedu Srbije od 5:0.

No, u gostovanju na RTS-u poslednjeg dana februara, suočen sa rečitom mimikom voditelja Zorana Stanojevića, Vučić nije odabrao tako banalnu taktiku. Umesto toga, namignuo je gledaocima: “Evo, da sve glumimo, da ne želimo normalizaciju sa Prištinom, nego da hoću da kupim vreme – neću, hoću normalizaciju, ne stidim se toga. Ali evo, da hoću da kupim vreme, hoću da ih sve na Zapadu lažem i varam, što me ne pustite da to radim? Što morate da budete denuncijanti, neko ko prijavljuje da to radim? Što to radite? Jer ne radite to protiv mene, to radite protiv države Srbije”, rekao je Vučić.

Poruka je pažljivo uokvirena: kažem vam da kupujem vreme, ali ne smem da kažem da kupujem vreme. U septembru prošle godine je, na pitanje o uvođenju sankcija Rusiji, Vučić za TV Pink rekao još direktnije: “Pustite nas, ljudi, da se snalazimo, da vrdamo, da radimo sve što možemo da sačuvamo Srbiju.”

IDEOLOG VRDANJA

Time je Vučić zagrabio u basen koji duže vreme priprema elitna grupa tumača politike, čije je najistaknutije lice reditelj Dragoslav Bokan. Nekadašnji ratni komandant paravojne formacije “Beli orlovi”, navodni kum Republike Srpske i kratko vreme “diplomatski predstavnik” nepriznate Donjecke Narodne Republike u Srbiji, Bokan je dobio prostora na Pinku i Hepiju kada je prestao da kritikuje Vučića i počeo da ga hvali.

Suština njegovog učenja je u tome da samo ludaci navlače majice sa natpisom “Kosovo je Srbija” i hoće da jure na bajonet, dok pametan vođa igra igru u kojoj uspeva da “prevari zapadne prevarante”. Za Bokana su Srbija i Vučić poput Šeherezade iz “Hiljadu i jedne noći” – okolnosti su očajne, i veliki uspeh je već i pričanje priča, kako bi se preteklo dok se okolnosti ne poprave.

“Imamo ljude koji žele da se u tim okolnostima reaguje kao da imamo nuklearno naoružanje, kao da živimo u svetu gde se poštuju neki zakoni, obećanja i pravda, kao da živimo u svetu srpskog jedinstva, a ne razjedinjeni u milion kolona koje udaraju jedne protiv drugih, a svi protiv srpske države”, rekao je Bokan nedavno na Jutjub kanalu Balkan info, gde se ubraja u najpopularnije goste.

“Jedino što možemo da uradimo jeste da na vešt način damo caru carevo, Bogu Božije, Zapadu zapadno, Rusiji rusko, narodu srpskom narodno, ljudima na Kosovu da obezbedimo preživljavanje, a opet našem Ustavu i patriotama da obezbedimo da se Ustav ne pogazi i da ne potpišemo kapitulaciju”, naveo je on.

“Znači, srpska pobeda je kad se ne predamo”, nastavlja Bokan, “srpska pobeda je kad kažemo dogovorićemo se, videćemo, razmislićemo, pa čak i kad kažemo uradićemo pa ne uradimo, potpisaćemo pa ne potpišemo. To su sve srpske pobede. (…) Ali imamo ljude kojima se ne radi o srpskim pobedama nego samo kao manijaci čekaju da kažu: ‘Aaa izdaja.’”

U tom čitanju, Srbija konačno ima pravu državu i pravog, srpskog vođu. Onog koji gradi Spomenik Stefanu Nemanji, podstiče filmove o Jasenovcu i Oluji, smeška se zapadnim liderima dok istovremeno jača vojsku – za razliku od onih prethodnih koji su sekli tenkove u staro gvožđe.

ŠTA JE “ŠESTA KOLONA”?

Bokana posebno boli kada mu kažu da je “bot” vlasti, da se “prodao” ili da prikriva “veleizdaju”. Kaže, ceo njegov život – posebno boravak na ratištu – svedoči o tome kakav je Srbin.

Nedavno je u programu televizije Tanjug ukrstio koplja sa Đorđem Vukadinovićem, urednikom “Nove srpske političke misli” i nacionalistom iz suprotnog tabora. Kako je posle ispričao Vukadinović, Bokan je toliko retorički vešt i slatkorečiv da se čovek zapita da možda nije u pravu.

Bokan bi pak Vukadinovića svrstao u “šestu kolonu”. Taj izraz – za koji kaže da ga je pozajmio od Aleksandra Dugina, ideologa i šaptača Kremlja – odnosi se na “pećinske nacionaliste” koji dižu galamu, a ne shvataju šta je država, i da su jedino uz državu moguće nacionalne pobede.

“Čas vas napadaju sa jedne strane, petokolonaške, mrziteljske prema svemu srpskom, čas vas napada ekipa iz šeste kolone koja nije srbomrziteljska”, rekao je Bokan u pomenutom razgovoru za Balkan info. “Ali nažalost često rade u korist onih koji su spremni da nam naprave pravu obojenu revoluciju u crvenoj, plavoj i beloj boji naše trobojke. Nisu obojene revolucije samo narandžasta, žuta i demokratska revolucija. I u patriotskim kostimima i bojama, sa patriotskim pesmama o Kosovu i ikonama, isto možete obaviti obojenu revoluciju u korist istog neprijatelja koji nas gleda sa one strane Lamanša ili Atlantskog okeana”, tvrdio je on.

Za razliku od standardne ekipe koja analizama podržava vlast, Bokan je teška artiljerija. Načitan i surovo inteligentan, on zagovara apsolutnu podršku Vučiću. Slično kao Zoran Ćirjaković, novinar i bivši predavač na jednom fakultetu, koji se ne vređa kada mu kažu da je “Vučićev bot”.

Prema Ćirjakoviću, Vučić je činjenica – jedina moguća u zemlji od koje se traži da prizna otcepljenje svoje teritorije. Sa takvim izazovom se ne može nositi demokrata, te su oni koji ruše Vučića “korisni idioti neokolonijalnog mešanja zapadnih sila”. “Danas biti protiv Vučića je kao biti protiv Avale. To je na tom nivou smislen politički stav”, rekao je Ćirjaković svojevremeno.

STRATEGIJA OTEZANJA ILI OSTANKA NA VLASTI

O tezi koju je prigrlio i sam Vučić – da je on zapravo onaj stari dobri nacionalista, samo premazan raznim bojama jer tako traži vreme – oglasio se ovih dana i bivši predsednik Boris Tadić. “U stvari, Vučić vara narod da vara Zapad i time kupuje vreme kako bi što duže ostao na vlasti”, rekao je Tadić na televiziji Nova S.

Kako za “Vreme” kaže politikolog i istraživač javnog mnjenja Dejan Bursać, već deceniju se čini da glasači naprednjaka, ali i drugi građani, imaju poverenja u to kako Vučić vodi spoljnu politiku. “U to da se on na koncu vodi najboljim interesima Srbije i da, čak i kada čini ustupke – od pregovora sa Prištinom do, recimo, donacija fondaciji Klintonovih – on mudro pliva u kompleksnom svetu globalne politike.”

Iako zgodan marketing, Bursać kaže da nema dokaza za takav geopolitički genij Aleksandra Vučića. “Naša spoljna politika u ovih deset i više godina nije izgledala kao posledica dugoročne strategije, već kao pokušaj reakcije na spoljne i unutrašnje faktore pritiska, gde primarni cilj nije nacionalni interes već interni politički rejting.”

Vučić je, kaže Bursać, i glede Kosova već pokušavao svašta – od ekspresnog potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine, preko puštanja probnog balona o podeli Kosova i igre na kartu Trampove administracije, pa sve do današnje situacije u kojoj Vučić priznaje da je Srbiji zavrnuta ruka.

“Iznenađujuće je koliko je našu stranu to zateklo nespremnu, što pokazuje da nije bilo nekog velikog plana, već samo pokušaja odlaganja u iščekivanju da se nešto desi, a da su plan i strategija u stvari više usmereni na ubeđivanje glasačkog tela da će sve biti u redu”, kaže politikolog.

BOLJI ŽIVOT, SREĆNI LJUDI

Tu u igru ulazi famozna tabla koju je Vučić doterao u studio RTS-a i poverio publici da je skupa i da je kineski poklon. Na tabli je ispisao brojke koje treba da svedoče o velikim uspesima Srbije, rastu plata i penzija.

Bursać kaže da je upravo to glavni narativ SNS-a, dok se na temi Kosova mahom bavi pakovanjem loših vesti. “Verujem da se javnosti neće predstaviti jasan momenat potpisa na francusko-nemački plan, već će se stvar razvući na više sastanaka sa kojih će biti poslate protivrečne poruke i građanima verovatno neće biti jasno kada i da li je nešto prihvaćeno, parafirano ili potpisano. A zadatak analitičara će biti da glasače uvere da to nije ni bitno, jer Vučić svakako ima u vidu najbolji interes nacije.”

Tu je zgodna još jedna Bokanova teza, koju je Vučić takođe ispalio na voditelja RTS-a kada je previše zapitkivao: ne može država da otkrije sve što zna i sve što sprema, jer neprijatelji slušaju.

Prema Bokanu, Vučić je “konjanik” na čelu kolone. On jedini drži dizgine i sve zna. Informacije su tako poverljive da ne može da ih kaže ni vladi, a kamoli narodu. Svima ostalima, kaže Bokan, obaveza je da tog konjanika podrže i jašu za njim i sa verom u njega.

To opasno podseća na Domanovićevog “Vođu”, ali prema Bokanu, jednog dana će svaki današnji potez i manevar izgledati savršeno logično. Ili, što kaže ovaj nacionalista: “Živi bili pa videli.”