Oda radosti na guslama

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić odlučio je, sasvim slučajno, da 5. oktobar 2018. godine obeleži učešćem na konferenciji u organizaciji nevladine organizacije „Nacionalna avangarda“ pod nazivom „Ka bezbednijoj Srbiji“. Slučajno, jer je veče ili noć pre u poslednji čas odustao od odlaska u Sarajevo po pisanoj zamolnici Milorada Dodika da neko ne kaže da direktno utiče na ishod opštih izbora u susednoj Bosni i Hercegovini.

Po toj verziji, Vučić je na konferenciji zamenio ministra unutrašnjih dela dr Nebojšu Stefanovića, a ovaj je – kao ličnost manje specifične političke težine – otputovao u BiH da ipak neko iz vlasti bude na otvaranja bolnice „Srbija“ u predgrađu Sarajeva.

I sve bi ostalo na još jednom od svakodnevnih pojavljivanja Vučića na kome nismo saznali ništa novo – osim da će tražiti od vlasti u Francuskoj spisak ljudi koji su prethodno tukli navijače Crvene zvezde u Parizu („Valjda im je bilo krivo što se nisu čuli na svom stadionu“, nagađao je predsednik) – da se deo javnosti najpre nije osvrnuo na „izlaganje“ nameštenika BIA dr Marka Parezanovića (ranije načelnika beogradskog centra ove službe), a potom se postavilo i pitanje šta je, uopšte, „Nacionalna avangarda“. Konkretno: kako je ova javnosti nepoznata organizacija uspela da na svoj skup dovede i predsednika i predsednicu Vlade Anu Brnabić i nameštenike BIA koji se nikad ne pojavljuju u javnosti i direktora policije Rebića i kineskog i italijanskog ambasadora.

Dr Marko Parezanović je ukazao na ono što je glavni potencijalni problem u Srbiji: neka vrsta „stranih špijuna“, osoba koje su uključene u rad nevladinih organizacija, pojedinih medija i aktivnih na društvenim mrežama, koje imaju funkciju lokatora: procena je stručnjaka iz BIA da bi takve osobe, valjda, u nekom trenutku mogle da se „aktiviraju“, što bi dovelo do narušavanja bezbednosti u Srbiji i rušenja ustavnog poretka. Inače, dr Parezanović je svoju akademsku karijeru bazirao na detaljnoj analizi pripremanja i posledica kako Arapskog proleća tako i prevrata u Ukrajini, o čemu je moguće informisati se na portalima poput Nove srpske političke misli.

S druge strane, činjenica da je u javnosti nepoznata organizacija uspela da dovede takvu „ekipu gostiju“, takve „teškaše“, usmerila je pažnju na pitanje ko su ti ljudi koji je predstavljaju i za kakve se politike i vrednosti zalažu.

KO RUŠI BEZBEDNOST U SRBIJI: Parezanovića je javnost u Srbiji sada mogla da vidi po drugi put, a prvi put je čula i šta ima da kaže. Uvek je zanimljivo videti kako ljudi iz „tajnih policija“ doživljavaju svet oko sebe, posebno ako su još uvek aktivni, ali nije do sada bila praksa da se baš to toliko javno i glasno pokazuje. Pre nego što se pojavio na improvizovanoj bini u jednoj od sala beogradskog hotela Hilton, Parezanovića su građani mogli da zapaze dok stoji iza Ivice Dačića – „u kapacitetu ministra inostranih poslova“ – kada nam je saopštio da su u Libiji poginuli ranije oteti članovi srpske diplomatske misije; reč je o dvoje službenika otetih u novembru 2015, a nastradali su, kako nam je tada u dramatičnom tonu saopšteno, u februaru 2016. godine posle vazdušnog napada američkih snaga na utvrđenje ISIS-a u Libiji.

Tada, dok Dačić je govorio, Parezanović i Ivan Todorov stajali su tik iza njega. Todorov je u to vreme bio drugi čovek „službe“, a sada bi već trebalo da je na mestu ambasadora u Budimpešti…

Uglavnom, Parezanović je na konferenciji „Nacionalna avangarda“ izneo stav koji baca senku na sve one koji primaju bilo kakvu vrstu pomoći iz inostranstva, sve nevladine organizacije, mediji i pojedinci koji su u poslednjih šest godina naprednjačke vlasti bili obeleženi kao „strani špijuni“ i osobe interesantne za srpsku službu. Zato i nije čudno što su mnogi odmah krenuli da pogledaju internet prezentaciju organizacije ne čijem se skupu okupio čitav državni Savet za nacionalnu bezbednost. Potom je bilo lako povezati neke stvari.

KO JE NOVA SNAGA: Prema dostupnim i javnim podacima iz registra udruženja na internet stranicama Agencije za privredne registre, „Nacionalna avangarda“ osnovana je sredinom 2017. i te godine nisu imali nikakvih aktivnosti.

Na internetu, na adresi nacionalnaavangarda.rs i u programskom tekstu objašnjavaju da je potrebno obračunati se sa „krugom dvojke“, „drugom Srbijom“ i uspostaviti neku novu nacionalno osvešćenu elitu. Dinko Gruhonjić im je posebna vrsta neprijatelja kog treba, valjda, ukloniti.

fotografije: medija centar i facebook.com

Kao osoba koja ih zastupa upisan je Nikola Vojinović, zaposlen u Regionalnoj agenciji za razvoj i evropske integracije. O sebi kažu sledeće (u toj agenciji):

„Naši članovi su Grad Beograd, Privredna komora Srbije i Institut ekonomskih nauka. Kao institucija koja je utemeljena na Zakonu o regionalnom razvoju, RAREI predstavlja koordinatora razvoja na teritoriji Grada Beograda, i kao takvi smo prepoznati od strane domaćih i međunarodnih razvojnih institucija.“

Pored njega, u javnosti su se pojavljivali i Dejan Jovanović i Dušan Radonjić. Prema Statutu ove organizacije, Dušan Radonjić je „u kapacitetu“ predsedavajućeg Redovnog Sabora, a pored toga, udruženje ima i Savet, Trijumvirat i Punomoćnika Avangarde.

Nije poznato ko čini ta tela koja su deo unutrašnje organizacije ovog udruženja građana. Ipak, nešto je moguće saznati uprkos prividnoj tajnovitosti. Tako znamo da je Dejan Radonjić – predsednik – zaposlen u upravi Grada Beograda i nedavno se pohvalio na društvenim mrežama fotogafijama iz Južne Koreje gde je bio na nekakvom sajmu.

Dejan Jovanović je asistent na Fakultetu političkih nauka i jedan je od naslednika profesora Dragana Simeunovića, prekaljenog stručnjaka za pitanja bezbednosti. Pored njih, a sa stranica Fejsbuka, pojavljuju se i ljudi koji imaju veze sa Ministarstvom unutrašnjih dela Srbije, a učestvovali su na visokoprofilisanoj konferenciji o sajber kriminalu.

Iz ovoga bi laici mogli da zaključe – kao i iz drugih postova na društvenim mrežama – da je rad ove organizacije direktno povezan sa MUP-om ili BIA. Međutim, tu postoji nešto krupnije.

REALNI A NE KOSOVSKI ZAVET: Mesecima unazad javnost se pitala kako izgleda Vučićev program za Kosovo i kako on uopšte vidi budućnost Srbije. Iako se često u svojim dugotrajnim obraćanjima javnosti referiše na razne stvari, često je izbegavao da iznese konkretan plan za Kosovo ili da predoči javnosti neku vrstu svog viđenja budućnosti Srbije u regionu i u svetu.

Međutim, upravo je novi nacionalni program koji je „Nacionalna avangarda“ predočila javnosti na konferenciji za novinare 30. avgusta 2018. sažela sve ono što nam Vučić i drugi iz vlasti sporadično poručuju. Naime, toga je dana pomenuta trojka iz Avangarde ponudila srpskoj javnosti neku vrstu novog Načertanija ili Memoranduma za 21. vek kroz, u osnovi, sintezu raznih ideja koje je Vučić poslednjih godina dosta stidljivo, nepovezano i uzgred predočavao srpskoj javnosti. Dakle, ako on nije otišao u Narodnu skupštinu i predočio ono što veruje da Srbija treba da radi narednih decenija, uradila je umesto njega trojka Radonjić, Jovanović, Vojinović i sve postavila na svoju fejsbuk stranicu. U četrdesetominutnom „obraćanju“ oni su napravili pregled stanja i ponudili argumente za neku vrstu nove nacionalne politike.

U suštini, najvažnije je sačuvati mir jer Srba nema dovoljno za ratovanje. Ako bismo krenuli u rat, to bi sada bio potpuni kraj, tako da je najvažnija stvar bezbednost Srba u regionu i očuvanje njihovog nacionalnog identiteta. Hrvati mogu da predahnu: ova organizacija se ne bavi Srbima u Hrvatskoj, jer su realni, ta priča je za njih završena. A kada je reč o Srbima u Crnoj Gori – oni treba da shvate da su manjina, da je sada Crna Gora nezavisna, da se ugledaju na Muslimane i uđu u vlast jer će tako na najbolji način biti bezbedni i očuvati svoj nacionalni identitet. Što se tiče Srba u BiH, oni treba da rade na jačanju Republike Srpske i na povećavanju, zapravo, vraćanju njenih „izvornih“ ingerencija, jer će im to doneti mogućnost da opstanu, uvećavaju se i jačaju.

Dalje, „Nacionalna avangarda“ se, kada je reč o Kosovu, zalaže za razgraničenje: srpska vojska i policija na Ibru, povratak pomoravskih opština u sastav Srbije – a ZSO za ono što preostane. Nema priznanja, nema stolice u UN, ali, moramo da budemo pametni, realni i da prestanemo sa „slavljenjem poraza“. Nema mesta „zamrznutom konfliktu“ jer nas je malo i smanjujemo se – mora sve da se uradi da Srbi ojačaju, brojčano i ekonomski. U to ime, Srbija se ima priključiti viziji Viktora Orbana i raditi na uključivanju u Višegradsku grupu, koja će omogućiti najbolji način za delovanje unutar kineskog globalnog plana: Jedan pojas, jedan put.

A da bi se to ostvarilo, na unutrašnjem planu je potrebno zaustaviti, odnosno, ukinuti zelenu transverzalu, stopirati dolazak svih migranata sa istoka osim onih koji su hrišćani. Avangardisti su uputili i poziv svim drugim NVO da shvate da mogu da imaju samo jedan cilj i obavezu, a to je da stanu uz svoju državu.