Od zloupotrebe medija do medijskog aparthejda

Neko je ovih dana podsetio kako je Aleksandar Vučić 2019. u Davosu rekao: “Nadam se da ću kroz dve godine ovde moći da govorim o slobodi medija u Srbiji”. Ta nada bila je potpuno bez osnova, a to se iz dana u dan potvrđuje sve više, posebno u vezi sa izborima i potpunim narušavanjem političkog pluralizma i medijske ravnoteže.

Kroz dve godine posle predsednikove izjave, u Srbiji su počeli razgovori o predstojećim izborima koji su najavljeni za narednu 2022. godinu. Uz loša iskustva iz 2020. i ranijih godina, opozicija je pojačala zahteve za dijalogom o fer uslovima koji su se u velikoj meri odnosili na potrebu korektnog, zakonitog ponašanja medija. Tako je došlo do dijaloga vlast – opozicija uz prisustvo predstavnika Evropskog parlamenta, a na zahtev jednog broja stranaka održan je i paralelni dijalog bez prisustva evroparlamentaraca.

BOLNICE, EKOLOGIJA, IZGRADNJA PUTEVA

Neposredno pre početka razgovora političkih aktera, u leto 2021. procurila je vest da će naredni izbori biti 3. aprila sledeće godine. Informaciju je objavila “Politika”, razume se, iz dobro obaveštenih izvora i tome se ništa ne može prigovoriti. Ali, kako je vest objavljena, tako je Aleksandar Vučić počeo turneju po Srbiji. Ređale su se posete Despotovcu, Paraćinu, Kragujevcu, Borči, Velikoj Plani, Vladičinom Hanu, Novom Sadu, Donjem Milanovcu, Toplici, Bosilegradu, Crnoj Travi, Rasinskom i Jablaničkom okrugu. Razgovarao je sa mladim sportistima, obilazio bolnice, govorio o rudarstvu, ekologiji, izgradnji puteva. U dvadeset dvominutnom intervjuu u Dnevniku RTS-a Vučić je saopštio da će, te godine, od 20. septembra penzionerima biti isplaćeno po 50 evra, do Svetog Nikole još po 20 evra, a najkasnije početkom marta naredne godine dobiće još po 20 hiljada dinara. To, valjda, nije imalo veze sa izborima.

Posle saopštene vesti o datumu izbora, u narednih mesec dana, Aleksandar Vučić je samo u drugom Dnevniku RTS bio prisutan više od šest i po sati, u 40 novinarskih priloga. Za najmanje 17 pojavljivanja moglo se konstatovati da su rezultat pseudodogađaja koje su smislili njegovi saradnici i koji nemaju veze sa funkcijom predsednika Republike. Kada se ovom pojavljivanju dodaju prezentacije i izveštaji o aktivnosti predsednika u komercijalnim televizijama sa nacionalnim pokrivanjem i u njemu naklonjenoj štampi, prisustvo u javnosti bilo je enormno, a prednost pred ostalim takmacima, i predsedničkim i stranačkim, koji u trku nisu ni ušli, nedostižna.

Biro za društvena istraživanja je utvrdio da je u godini koja je prethodila godini izbora, Aleksandar Vučić na Pinku, Hepiju, Prvoj, B92, plus N1, bio prisutan više od 92 sata, a predstavljen je u 88 procenata sadržaja pozitivno. Istovremeno, zajedno Vučić i SNS dobili su još 2 sata i 45 minuta, a samo SNS još 8 sati, predstavljeni više od 80 procenata pozitivno. U tom razdoblju stranka SSP Dragan Đilas imala je na istim televizijama samo 6 i po sati, uz 1,2 procenta pozitivnog tretmana i čak 95,7 odsto negativnog tonaliteta. Uz takav beskrupulozni pristup vlasti, ali i njoj naklonjenih medija, uz izuzetak N1, uz svakodnevne primere da se ništa ne menja nabolje i dok traju razgovori o izborima i uslovima, krenulo se u susret odmeravanju snaga političkih aktera.

Početkom decembra 2021. godine na televiziji Pink, etablirani ideolog Dragoslav Bokan vređao je Mariniku Tepić na nacionalnoj osnovi. Radilo se o govoru mržnje, ali u odnosu na osobu koja je već bila izabrana za nosioca jedne od izbornih lista. Mlaka reakcija Regulatora elektronskih medija nije zabrinula televiziju koja je napravila prekršaj jer joj je izrečena mera koja se posle određenog vremena briše iz registra, što je jedan od postupaka koji osvetljava ponašanje regulatornog tela.

STALNO SA VAMA

Nezaobilazni REM i sam je dokumentovao neprimerena ponašanja medija. Još pre nego što ja kampanja stranaka krenula, od prvog januara 2022. pa naredne dve nedelje, prema evidenciji REM-a, predsednik države je u programu televizije RTS1 bio prisutan više od 30 odsto, vladajuća većina 17 i po, a sve vanparlamentarne stranke 10 procenata. Neuporedivo veća prisutnost predstavnika vlasti od opozicije zabeležena je u ovom periodu i na sve četiri televizije sa nacionalnim pokrivanjem, pri čemu je samo TV Prva nešto uravnoteženije rasporedila prostor. Iako je ovo utvrdila služba REM-a, pomenuti podaci se nisu našli u njegovom završnom izveštaju.

Na intervenciju Privremenog nadzornog tela, narednih nedelja stanje se nešto popravilo, ali je krajnji epilog da je u toku izborne kampanje aprilskih izbora 2022. godine pojavljivanje državnih funkcionera u televizijama posmatranim od strane REM-a, u procentima, bilo sledeće:

RTS1–19,81; RTS2 – 1,81; RTV1 – 21,18; RTV2 – 50,95; Pink – 39,1; Hepi – 22,13; B92 – 40,44; Prva – 29,05; N1 – 5,52; Nova S – 1,76; Al Džazira – 16,89; Insajder – 1,75.

Procenti jasno govore o prevelikoj zastupljenosti državnih funkcionera u periodu kampanje na javnim servisima, izuzev RTS2, i komercijalnim televizijama sa nacionalnim pokrivanjem. To je utoliko problematičnije što je neposredno pred kraj 2021. godine, a u susret izborima, u Zakon o elektronskim medijima uneta odredba o zabrani funkcionerske kampanje. Ova izmena zakona trebalo je da pokaže dobru volju vlasti, ali je bila potpuno neprimerena jer je predviđala samo deset dana zabrane izveštavanja sa raznih otvaranja gradilišta i objekata ako u tim događajima učestvuju kandidati za javne funkcije. Kada se uzme u obzir izborna tišina od 48 sati, to nije ni deset dana, ali je važnije pitanje da je stalna prisutnost funkcionera u javnosti i kad treba i kad ne treba, nedopustiva u demokratskom društvu i izvan perioda izbornih kampanja. Uprkos novoj zakonskoj odredbi, intenzivno pojavljivanje funkcionera nije smanjeno.

U pogledu uzorka televizija koje je monitorisao REM u vreme izbora 2022, nije bilo jasno zašto su posmatrani Al Džazira i Insajder, koji u to vreme nisu imali ozbiljniji značaj za izbore, a nije posmatran Studio B, koji je sa stanovišta beogradskih izbora bio mnogo zanimljiviji i na čijem se programu itekako moglo uočiti neprincipijelno priklanjanje vlasti na štetu opozicije.

Sve izraženija podeljenost medija na one naklonjene vlasti, koji nikakvu kritiku na račun institucija ne dopuštaju i one koji omogućavaju opoziciji da se izjasni i imaju kritički intonirane sadržaje prema vlasti, nije se smanjila ni u vreme tih izbora. Predstavnici režima nisu hteli na televizije koje ih kritikuju, predstavnici opozicije uglavnom nisu išli na televizije koje im nisu naklonjene. Zakonske odredbe i standardi demokratskog sveta o medijskom pluralizmu, uravnoteženom izveštavanju i ravnopravnoj promociji stranaka i kandidata, o javnom interesu i izbegavanju diskriminacije, iako se o njima svakodnevno govorilo, ostali su mrtvo slovo na papiru i u vapajima onih koji imaju svest o potrebi slobode izražavanja i delotvornosti kritičkog mišljenja.

Ogromnim prisustvom u medijima, kojih je sve više u njenom propagandnom ešalonu, vlast je postepeno ukorenjivala shvatanje o svojoj neprikosnovenosti, nepogrešivosti, sudbinskoj predodređenosti i nezamenjivosti. Pobedivši na izborima 2022. iako tesno i nedovoljno jasno, vlast je nonšalantno odbacila sve kritike na svoj račun ne ustručavajući se ni najmanje da nastavi sa zloupotrebom medija.

DEMONSTRACIJA SILE

Neuverljiva pobeda vlasti na prethodnim beogradskim izborima rezultirala je obećanjem da će već naredne godine biti novih gradskih izbora. Možda se to i ne bi dogodilo da tragične okolnosti početkom maja 2023. nisu pojačale zahteve opozicije, ali i nestranački orijentisanih građana, za novim izborima i to ne samo gradskim. Računajući na metode oprobane u prethodnih nekoliko izbora, kojima sebi obezbeđuje garantovanu prednost, vlast je pristala na vanredne izbore. Uz problem biračkih spiskova, kupovinu glasova, dovođenje glasača iz Republike Srpske, pritiske na zaposlene u javnom sektoru, uz ponovo najavljivana povećanja penzija i drugih vanrednih davanja i dodvoravanja glasačima, problem medijskog tretmana političkih aktera nije se smanjivao. Naprotiv!

Sila je demonstrirana na više načina i medijski umnožavana ispunivši javnu sferu u potpunosti. Kontramitinzi, osude protesta protiv nasilja, negiranje odgovornosti za pojave korupcije, kriminala i povezanosti predstavnika vlasti i prekršilaca zakona proizveli su narativ u kome je sve dopušteno, pa se sve više neskriveno o opozicionarima, medijima i novinarima koji kritikuju vlast govori kao o neprijateljima, stranim plaćenicima, onima koji podrivaju razvoj i budućnost Srbije.

Takva retorika je pojačana i u vreme najnovijih, decembarskih izbora i posle njih, a to sigurno nije atmosfera za iole ravnopravno izborno nadmetanje i normalan društveni život. Monitoring Biroa za društvena istraživanja je i pred poslednje izbore utvrdio neravnopravan tretman stranaka na televizijama RTS, Pink, Hepi, B92 i Prva. U periodu od prvog novembra do 10. decembra prošle godine, Aleksandar Vučić i predstavnici vlade bili su prisutni na RTS-u 1 dva i po sata, na Pinku 7 sati, a na Hepiju dva i po sata, što je 12 sati sa dominantno pozitivnim tretmanom. U isto vreme, koalicija “Srbija protiv nasilja” je na ovim trima televizijama bila prisutna nešto manje od dva i po sata, ali prikazana u izrazito negativnom svetlu. Zanimljivo je da se na televiziji N1 o akterima vlasti govorilo oko dva i po sata, slično o koaliciji “Srbija ne sme da stane – Aleksandar Vučić”, a o koaliciji “Srbija protiv nasilja” znatno manje. O vlasti i vladajućoj izbornoj koaliciji bilo je na N1 negativnih tonova, ali, po ovom istraživanju, u znatno manjoj srazmeri nego što ih je na televizijama naklonjenim vlasti bilo prema opoziciji.

I zvanični monitoring REM-a za period od 1. novembra do 14. decembra otkriva nesrazmere koje ne mogu da nemaju uticaja na ishod izbora. Na RTS1 koalicija “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” dobila je nešto manje od 6 sati, a koalicija “Srbija protiv nasilja – Miroslav Aleksić – Marinika Tepić” nešto manje od 5 sati programa. Ali na istoj televiziji sam Aleksandar Vučić imao je još oko 6 sati, a svi državni funkcioneri zajedno više od 12 sati programa. To znači da su predstavnici vlasti na javnom servisu imali oko četiri puta više vremena nego njihovi glavni takmaci, a rezon da su funkcioneri govorili ili da su pominjani uglavnom u vestima i izveštajima o aktuelnim događajima, čista je manipulacija. Na RTS-u 2 vreme namenjeno strankama i koalicijama uravnoteženo je između 30 i 37 minuta, ali je i ovde Aleksandar Vučić dodao svojoj opciji još više od jednog sata svog prisustva. Na programima RTV slična je nesrazmera na Prvom programu, a nešto manja na Drugom. Televizije N1 i Nova S dale su koaliciji “Srbija protiv nasilja” nesrazmerno više prostora nego što su dobili koalicija “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” i Vučić kao predsednik. Ta nesrazmera, međutim, ni izdaleka ne može da anulira ogromnu prednost koju su predstavnici vlasti imali na javnim servisima i televizijama koje imaju nacionalno pokrivanje.

ISKRIVLJAVANJE SLIKE

Specifičnost monitoringa REM-a u odnosu na decembarske izbore, kao i u odnosu na izbore 2022. godine jeste određivanje tonaliteta u odnosu na teme, a ne posebno u odnosu na aktere izbora. Takav pristup izaziva stručne polemike s razlogom jer iskrivljuje sliku o tome ko je kako tretiran na programu i jer se očekuje da se tonalitet: pozitivan, neutralan i negativan, iščitava iz sadržaja u odnosu na svakog aktera u svakom programu.

Još važnija specifičnost monitoringa koji je organizovao REM za decembarske izbore jeste neverovatna i neobjašnjiva odluka da se monitoringom ne obuhvate četiri televizije sa nacionalnim pokrivanjem: Pink, Hepi, Prva i B92, a ni Studio B. Teško je u tome ne videti nameru regulatora da posmatrajući ponašanje četiri programa dva javna servisa i četiri programa televizija u kablu, veštački obezbedi nepostojeću ravnotežu u tretmanu aktera vlasti i opozicije. Nije moguće ne uočiti tendenciju da se komercijalne televizije koje imaju pokrivanje cele teritorije Srbije tretiraju kao nedodirive, kao mediji koji se podrazumevaju u svojoj podršci vlasti, čime se nameće stav da je to legitimno i čak poželjno.

REM ne samo da nije pratio ponašanje četiri televizije sa nacionalnim pokrivanjem, nego nije ni rečju reagovao na permanentnu funkcionersku kampanju koju je imao predsednik Vučić. Upitan jednom prilikom od strane novinara o tome, on je nadmeno odbio primedbu uz konstataciju da njegove aktivnosti nisu funkcionerska kampanja jer on nije kandidat na izborima. Na ruku mu ide potpuno nestručno formulisana odredba zakona koja se odnosi na pojavljivanje funkcionera u periodu izborne kapanje, povodom obeležavanja početka izgradnje ili puštanja u rad raznih objekata. Takve odredbe se, inače ne nalaze u zakonima evropskih zemalja niti se tamo pominje izraz “funkcionerska kampanja”. Pojave prekomernog pojavljivanja nosilaca javnih funkcija u javnosti suzbijane su kritikom i pozivanjem na dostojanstvo i pristojnost samih političara, za koje se očekuje da se uzdrže od zloupotreba i to u demokratskim zemljama funkcioniše. Tamo se poštuje preporuka evropskog regulatornog okvira za medije po kojoj “emiteri ne smeju da pružaju privilegovan tretman javnim vlastima u programima”.

Zatvaranjem očiju pred očiglednim prekršajima medija odobrava se diskreditacija i targetiranje opozicije i celokupne kritičke javnosti, pa se može zaključiti da naša medijska slika postaje sve tamnija. Sam predsednik države se ne usteže da o kritičarima govori kao o onima koji “mrze svoj narod i svoju zemlju”, što vrlo lako može da se pretvori u opštu hajku protiv njih. Tako zloupotreba medija doprinosi neprincipijelnom veličanju centara moći, a ne progresu i demokratiji i produbljuje podele koje već liče na neku vrstu medijskog aparthejda i potpune diskomunikacije.