Da li vam nešto znači kada čujete Savez studenata, Studentska unija, Otpor, Studentski parlament? Znate li čime se bave
Akademski građani uvek su bili veoma aktivni, u poslednjih desetak godina, čini se, najviše. A i broj studentskih organizacija znatno se uvećao. Pored sopstvenih problema, kao napredni mladi ljudi studenti su se zalagali (i dalje se zalažu) i za rešavanje važnih društvenih pitanja. Protokolom o saradnji, koji je Ministarstvo prosvete u leto 2001. godine potpisalo sa predstavnicima Studentske unije Srbije, Otpora i Saveza studenata, prekinuta je višegodišnja praksa bivšeg režima da priznaje i finansira samo jednu organizaciju, iako je Savez studenata Beograda još uvek, u formalnom smislu, jedino zvanično registrovano studentsko udruženje.
Ivan Rakonjac, predsednik Saveza studenata Beograda (SSB) i student Mašinskog fakulteta, priznaje u razgovoru za „Vreme“ da je Savez doskora bio izmanipulisan i zloupotrebljen od strane vlasti koja je na taj način kontrolisala deo studentske populacije. „Međutim, vremena se menjaju i sada je Savez nezavisna organizacija koja ne sledi ničije političke principe.“
MOGUĆNOST IZBORA: Po njegovim rečima, SSB, je decentralizovana organizacija u kojoj svaki lokalni savez ima autonomiju. „Mi smo sindikalna organizacija koja se bori za studentska prava, radimo i studentske kartice, organizujemo brucošijadu, imamo svoj list ‘Student’“, kaže Ivan Rakonjac i dodaje da ne postoji evidencija o članstvu.
Ideja o drugačijem modelu studentskog organizovanja rodila se 1992. godine, osnivanjem prve Studentske unije na Pravnom fakultetu u Beogradu. Ona je bila alternativa i opozicija postojećem Savezu. U novembru 1998. stvara se Studentska unija Srbije (SUS), organizovana kao mreža lokalnih unija. Svoj rad nisu ograničavali samo na fakultet, pa su zbog neslaganja sa režimom često bili izloženi represiji.
„Mi smo jedina međunarodno priznata studentska organizacija iz Srbije. Ubrzo posle osnivanja primljeni smo u članstvo Evropske studentske unije (ESIB) i od početka je resor za međunarodnu saradnju dobro radio. U 2002. godini imali smo predsedavajućeg ESIB-a, a u 2003. imamo člana Izvršnog odbora“, objašnjava za „Vreme“ Goran Bogunović, član IO-a i koordinator SUS-a za Beograd, student Fakulteta političkih nauka.
Finansiraju se projektno i ne dobijaju novac iz budžeta. Jedini izuzetak je finansijska pomoć Vlade Srbije prilikom organizovanja konferencije na Zlatiboru. „Na taj način ljudi se motivišu da pišu projekte jer nemamo stalan izvor prihoda“, kaže Bogunović.
U poslednjih godinu-dve najaktivniji je bio resor za nastavu i nauku koji se bavio reformom univerziteta. Studentska unija Srbije je i inače, trenutno najaktivnija studentska organizacija koja se bavi svim aktuelnim pitanjima akademskog života, organizuje seminare, tribine, razne akcije.
Studentski protest 1996/97. iznedrio je još nekoliko novih organizacija, koje su u međuvremenu nestale sa scene: Studentska inicijativa, Studentski parlament i Studentski politički klub. Studentska federacija osnovana je 1995. godine i ostala je upamćena po zajedničkim akcijama sa omladinom DOS-a.
NACIONALNI UNIVERZITET: U oktobru 1998. godine pojavio se studentski pokret Otpor. Milja Jovanović kaže za „Vreme“ da su direktan povod za formiranje Otpora bili Zakon o univerzitetu i Zakon o informisanju i da oni nikada nisu bili studentska organizacija, već pokret koji je uvek bio okrenut političkim pitanjima. Ona kaže da su generacijski bliski studentima ali da u saradnju sa Ministarstvom prosvete nisu ušli kao studentska organizacija već kao pokret koji ima jako mnogo aktivista spremnih da se bave tim poslom.
Još jedna od organizacija čije aktivnosti nisu usmerene isključivo prema akademcima je i Udruženje studenata „Sveti Justin Filosof“ koje su formirali studenti istorije sa Filozofskog fakulteta početkom 2001.godine. Zalažu se za primenu nastavnih i naučnih sadržaja koji će dovesti do „duhovne i kulturne obnove srpskog nacionalnog bića, za nacionalni univerzitet“. Izazvali su veliku polemiku u javnosti stavovima izrečenim na „prvom Saboru pravoslavno-nacionalne omladine srpske na Beogradskom univerzitetu posle 1944. godine“ u decembru 2001. kada su preporučili da se „saberemo oko ličnosti tri srpska mučenika: Milana Nedića, Dimitrija Ljotića i Dragoljuba Draže Mihailovića.“
STUDENTI NA INTERNETU: Kao jedna vrsta studentske organizacije decembra 2000. godine pojavio se i veb sajt Infostud. Radi ga pet studenata u pet gradova, uz spoljne saradnike, a jedna od njih, Branislava Gajić kaže:
„Cilj nam je da pružimo što više informacija koje su ranije bile rezervisane isključivo za one koji su bili vredni pa tražili više ili su bili u studentskim organizacijama pa su na konto toga dobijali informacije. Sada možete samo da odete na Internet.“
Maturantima pružaju informaciju o fakultetima i višim školama, zatim o studentskim centrima, događajima na univerzitetu, radu studentskih organizacija. Na sajtu postoje informacije o studentskim putovanjima seminarima, mahom u inostranstvu, a i ovde. Otkako Infostud radi broj ljudi iz Jugoslavije koji konkuriše i učestvuje na tim seminarima se udvostručio, pa i utrostručio.
Po najnovijoj verziji predloga Zakona o studentskom organizovanju, koji je u završnoj fazi, vrhovno predstavničko telo biće Studentski parlament. Miloš Milovanović, student prodekan Ekonomskog fakulteta koji je učestovao u izradi Zakona, kaže da on jeste kompleksan ali da se ovim aktom studenti, profesori i pojedini pravnici isuviše dugo bave.
„Zakon o studentskom organizovanju sada treba da dođe do Ministarstva. Verujem da će on biti pridodat Zakonu o univerzitetu jer nije realno da ga kao samostalnog pregleda Narodna skupština Srbije. Želeo bih da se taj posao što pre završi.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
