Od košuljice do softvera i nazad

Neprofitna organizacija Sokoj, čija je osnovna delatnost ostvarivanje imovinskih prava muzičkih autora, utrošila je više od 2,2 miliona evra na razvoj novog softvera koji su mogli dobiti besplatno od svoje krovne organizacije CISAC. Pored toga, predviđeni rok od pet godina za razvoj celokupnog informacionog sistema ističe 2025, a rezultata – ni na vidiku.

Podsetimo da Sokoj, kao udruženje građana, ne raspolaže slobodnim sredstvima već je ovaj projekat finansiran sredstvima prikupljenim na ime autorskih naknada, a koja bi, po odbitku troškova poslovanja, trebalo da budu isplaćena muzičkim autorima. Iako niko ne osporava činjenicu da je ovaj softver neophodan za obavljanje osnovne delatnosti organizacije, muzički autori s pravom postavljaju pitanje da li je njihov novac utrošen na savestan način.

DVOSTRUKO PREMAŠEN BUDŽET

Petogodišnji plan razvoja novog informacionog sistema – koji obuhvata softver, hardver i prateće procedure – opisan je u javno dostupnoj “Strategiji”: “Procena trajanja razvoja nove verzije glavnih aplikacija je najmanje dve i po godine. S obzirom na to da se radi zamena funkcija po funkcija, korisnost nove verzije Sokoj će se osetiti već posle nekoliko meseci od početka razvoja, ali će kompletna zamena biti urađena u definisanom periodu”, obećano je u maju 2020. godine. Prema ovom dokumentu, planirani troškovi iznose 12-30 hiljada evra mesečno u periodu od najmanje dve i po godine. Drugim rečima, ukupni trošak bi trebalo da iznosi između 360.000 i 900.000 evra.

U intervjuu za portal Headliner iz 2022. godine, direktor Sokoja Dejan Manojlović odstupio je od navedene procene rekavši da budžet ovog projekta iznosi 1.200.000 evra. Tom prilikom je, još jednom, potvrdio da će čitav projekat biti završen u naredne tri godine. Kako je ovogodišnje zasedanje Skupštine Sokoja bilo zatvoreno za predstavnike medija, od naših izvora doznali smo da je, većinskim glasovima članova Skupštine, alocirano dodatnih milion evra za razvoj novog softvera. Time su ukupni troškovi premašeni više nego dvostruko. Inicijalno je procenjeno da će softver iznositi maksimalno 900.000 evra, dok je, prema zasad poznatim informacijama, taj iznos bar 2,2 miliona. Prema poslednjem finansijskom izveštaju organizacije, vidljivo je da, paralelno s razvojem novog softvera, Sokoj izdvaja sredstva za održavanje takozvanog “starog” informacionog sistema. Obe stavke ubrajaju se u “ulaganja u nematerijalnu imovinu”. Štaviše, planirano je da u 2025. troškovi amortizacije za nematerijalna ulaganja budu 41,15 odsto veći, prevashodno usled ulaganja u opremu i novi informacioni sistem.

Imajući u vidu sve navedeno, teško je proceniti koliki će zapravo biti ukupni troškovi vezani za staru i novu verziju softvera u razmatranom periodu (2020–2025).

ČEMU SLUŽI SOFTVER

“Već 12 godina popunjavam košuljice i nije bilo nikakvih promena otkako su uveli elektronsko podnošenje, niti su najavljivali bilo kakve promene u samom sistemu. A pošto softver ne može tek tako da se implementira, preko noći, garantujem da se to neće desiti u skorije vreme”, smatra vlasnik jedne lokalne radio-stanice iz unutrašnjosti Srbije. Takozvane košuljice koje izvor navodi odnose se na izveštavanje o korišćenim delima. Jednostavnim jezikom, to je spisak numera koje određena radio ili TV stanica emituje u svom programu. Ovaj spisak mora da sadrži precizno navedene podatke o delu – autore, trajanje, termin u kojem je pesma emitovana i slično. Ovi podaci omogućavaju Sokoju da, jednom godišnje, isplati naknade nosiocima prava čija su dela korišćena.

Ipak, nije sve tako jednostavno. Sokoj zamera emiterima da ne popunjavaju adekvatno košuljice, emiteri se žale na obim posla koji to podrazumeva, a najdeblji kraj izvlače autori koji već godinama ukazuju na nelogično niske naknade. Sve tri strane saglasne su u jednoj tački – da je dosadašnji softver nepouzdan i zastareo. No, on se i dan-danas koristi, a prema dostupnim informacijama, “novi” sistem se neće značajno razlikovati od “starog”: “Ne predviđa se bitna promena u odnosu na dosadašnji način rada, s tim što se insistira na tome da se obezbedi redovno održavanje svih bitnih komponenti (što do sada nije bio slučaj)”, navodi se u Strategiji.

Iako je, u citiranom intervjuu za Headliner, direktor Sokoja naglasio da će “izvođač radova” biti kompanija koja ima do 50 zaposlenih, na kraju su se odlučili za konzorcijum dveju velikih kompanija M&I Systems Co i Dex.

ZAŠTO SOKOJ NIJE IMPLEMENTIRAO BESPLATNI SOFTVER

Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) potvrdila nam je da je Sokoj mogao besplatno dobiti softver namenjen kolektivnim organizacijama iz zemalja u razvoju, kao što je Srbija. Naime, WIPO i CISAC (krovna organizacija koja okuplja kolektivne organizacije) potpisali su početkom 2020. godine sporazum koji omogućava organizacijama članicama, među kojima je Sokoj, besplatno korišćenje novog softvera pod nazivom WIPO Connect. Kako se navodi u zvaničnom saopštenju, ovaj alat namenjen je svakodnevnom poslovanju organizacija za kolektivno ostvarivanje prava i posebno je osmišljen da poboljša međunarodno delovanje organizacija iz zemalja u razvoju, te da poveća prihode autora i izdavača čija prava one zastupaju. Između ostalog, WIPO Connect omogućava:

– registraciju autora, odnosno članova organizacije;

– upravljanje dokumentacijom, uključujući autorska dela, javna izvođenja i dr;

– upravljanje ugovorima o licenci;

– identifikaciju korišćenih dela;

– izveštavanje o korišćenim delima i unos podataka iz izveštaja;

– generisanje izveštaja o raspodeli, koji prikazuju iznose tantijema namenjene nosiocima prava na osnovu lokalno definisanih parametara.

S obzirom na to da je Sokoj počeo da planira razvoj novog informacionog sistema baš u vreme kada je potpisan pomenuti Sporazum između WIPO i CISAC-a, nameće se pitanje zašto Sokoj nije odabrao već razvijeno, besplatno softversko rešenje koje koriste brojne kolektivne organizacije u svetu.

IZMEĐU REDOVA – SKRIVENA AGENDA

Na osnovu dosadašnjeg iskustva analize Sokojevih internih akata, prepoznali smo obrazac da se, između redova, uvek krije skrivena agenda uprave organizacije. Na primer, Kodeks profesionalne etike ima za posledicu autocenzuru članova organizacije koji, ukoliko javno kritikuju rad Sokoja, mogu biti izbačeni iz članstva ili Skupštine. Ovaj postupak primenili su na gotovo svim sagovornicima koji su punim imenom govorili u prethodnim tekstovima iz ovog serijala, zbog čega je naša redakcija odlučila da nadalje zaštiti njihov identitet. Slično tome, izmenama Statuta iz 2021. godine, dozvoljeno je da se iz Fonda za kulturna davanja finansiraju muzički projekti čiji su autori u upravnim organima organizacije, što bi zdravorazumski trebalo da predstavlja sukoba interesa. I tako dalje. Vodeći se ovom logikom, nije bilo teško uočiti skrivenu agendu u Strategiji o kojoj je reč u ovom tekstu.

Naime, u ovom dokumentu, Sokoj pravda razvijanje novog sistema tvrdnjom da on treba dodatno da im učvrsti monopolsku poziciju, u slučaju da ona ikad bude ugrožena pojavom konkurencije. “Trenutne zakonske odredbe određuju Sokoj kao jedinu organizaciju koja se bavi kolektivnom zaštitom autorskih prava muzičkih autora. To u svakom slučaju povećava odgovornost Sokoja ali i olakšava rad Sokoja pošto ne postoji konkurencija, niti opasnost od gubitka članova zbog iste (…) Informacioni sistem treba da omogući prednost Sokoja kao organizacije na zaštiti prava autora i u periodu kada je Sokoj jedinstvena organizacija takve vrste u Srbiji, ali i u periodu “kada Sokoj bude imao konkurenciju”, opisano je u Strategiji.

Ono što se još može saznati jeste da je konаčni cilj novog informacionog sistema – audio-prepoznavanje. Tačnije, umesto toga da korisnici šalju košuljice Sokoju, dugoročni cilj je prelazak na metodu da Sokoj samostalno priprema košuljice na osnovu analize signala emitera, a da ih emiteri samo “dopune”. Iako bi vest o prestanku slanja košuljica obradovala mnoge emitere, jasno je da pomenuta metoda ostavlja prostor za manipulaciju i tzv. “fingiranje” košuljica od Sokoja, za koje su ih brojni članovi optuživali prethodnih godina u medijima.

Drugim rečima, organizaciji koja je narušila poverenje članova i korisnika, za koju su utvrđene brojne malverzacije u poslovanju, koja ima nepokolebljiv monopolski položaj na tržištu, dati joj odrešene ruke u kreiranju košuljica uz argument da olakšavaju i čine uslugu emiterima – nikako ne zvuči kao dobra ideja. No, sudeći po trenutnom napretku softvera, svakako su daleko od implementiranja opisanog modula.

S druge strane, njihove kolege iz hrvatske organizacije Zapraf – Udruge za zaštitu, prikupljanje i raspodjelu naknada fonogramskih prava, već godinama nude pomenutu funkcionalnost svim zainteresovanim autorima i izvođačima. Oni, naime, mogu u svakom trenutku pristupiti softveru 1played i proveriti ko je i kada emitovao njihovu pesmu. Na osnovu toga, mogu generisati godišnji izveštaj i uporediti ga sa podacima koje dobijaju od kolektivnih organizacija, kako bi utvrdili eventualna nepodudaranja i, još važnije, znali koliko će na kraju dana prihodovati od svoje muzike.

BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom