Zaštita i spasavanje u vanrednim situacijama regulisani su velikim brojem propisa u kojima su često protivurečna rešenja za čije je sprovođenje u praksi nadležno više državnih organa: ministarstva odbrane, unutrašnjih poslova, životne okoline, kao i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ne postoji, međutim, nijedan pravni akt o usklađivanju njihovog zajedničkog delovanja, usled čega dolazi do dupliranja administrativnih, stručnih i operativnih kapaciteta
Na pokaznoj vežbi Sektora sa zaštitu i spasavanje „Ostružnički most 08“, u kojoj je demonstrirano spasavanje putnika iz kombija koji je probivši ogradu na Ostružničkom mostu pao u Savu, prikazani su sadejstvo vatrogasnih, žandarmerijskih i helikopterskih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, i načini korišćenja opreme i materijalno-tehničkih sredstava kojima raspolažu spasilački timovi. Tokom vežbe prikazani su postupci gašenja požara, transporta spasilačkih ekipa helikopterima, načini evakuacije povređenih putnika sa kopna, iz vode i vazduha i izvlačenja havarisanog vozila.
Posle uspešno obavljene vežbe ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavio je donošenje novog zakona o vanrednim situacijama, formiranje Uprave za krizne situacije i operativnog centra sa jedinstvenim telefonskim brojem 112, umesto današnjih 92, 93 i 94.
„U Srbiji se godišnje dogodi oko 30.000 vanrednih situacija: požara, saobraćajnih nesreća, poplava i ekoloških incidenata. U prethodne dve godine u njima je stradalo oko 700 ljudi, oko 2000 je povređeno, dok pričinjena materijalna šteta iznosi nešto manje od dve milijarde dinara“, naveo je Dačić.
Predsednik Srbije Boris Tadić, koji je takođe prisustvovao vežbi, rekao je da će reorganizacijom sektora MUP-a biti omogućeno sabiranje svih resursa kojima raspolažu MUP, vojska, preduzeća i različite službe spasavanja. „Podržavam reformu Sektora za zaštitu i spasavanje MUP-a Srbije, jer će ona poboljšati delovanje u vanrednim situacijama. Reorganizacija ovog sektora i donošenje zakona o vanrednim situacijama pomoći će da se prevaziđe nepripremljenost države u reagovanju, koja se pokazala u ranijim prilikama. Dobra organizacija je od presudnog značaja za uspešno delovanje u vanrednim situacijama.“
„Nije to puka promena naziva postojeće službe, već formiranje potpuno nove organizacione jedinice obučene i opremljene za reagovanje u vanrednim situacijama, uspostavljanje jedinstvenog operativnog centra ‘112’ u koji će se slivati i distribuirati sve relevantne informacije“, objasnio je za „Vreme“ Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova. „To znači da će se povećati broj zaposlenih, što je jako važno jer Srbija je imala najmalobrojniju vatrogasno-spasilačku službu u Evropi“, kaže Marić. „Vanredne situacije nisu samo požari i poplave, već i tehničko-tehnološke havarije, incidenti sa opasnim materijama, ptičji grip u krajnjoj liniji. Postojanje ove službe je jedan od uslova koji Srbija mora da ispuni da bi se našla u evropskom društvu.“
Zakon o vanrednim situacijama je već dva puta bio u skupštinskoj proceduri i oba puta je povučen jer nije postignut konsenzus o suštinskom pitanju: ko će biti „nosilac posla“ – MUP, vojska, Civilna zaštita ili Agencija za vanredne situacije. „Najvažnije je što smo konačno postigli konsenzus. To je važan trenutak za sve građane Srbije. Važno je da građani znaju da će jedna služba da brine o njima, pa makar bila i kuđena: ako ništa drugo, znaće se ko je odgovoran ako nešto ne bude išlo kako treba.“ Opredelili smo se za MUP, objašnjava dalje Marić, pre svega zbog resursa kojim raspolaže: vatrogasnim i žandarmerijskim, ronilačkim, alpinističkim i helikopterskim jedinicama. Prosto, to je za građane jeftinija opcija. „Nije to srpski izum, tako je ova služba organizovana u 26 evropskih zemalja.“
Novim zakonom, koji je ušao u program vlade u prvih 100 dana, biće precizno regulisan odnos Sektora za vanredne situacije sa lokalnom samoupravom: Sektor će biti kičma sistema na koji će lokalna samouprava kao aktivni učesnik moći da se osloni u sprečavanju i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, požara, ekoloških incidenata.
Značajna sredstva će se uložiti i u novu opremu. Tokom poslednje tri godine, za kupovinu opreme utrošeno je 17 miliona evra, što je nedovoljno da ova služba odgovori svim izazovima, ali je mnogo više nego što je ranije ulagano. Za tih sedamnaest miliona kupljeno je 67 vatrogasnih vozila, tri platforme za gašenje požara na visini, opremljeni su helikopteri za gašenje požara i spasavanje… S nabavkom opreme će se nastaviti i ubuduće, pored lične opreme biće kupljeno još specijalizovanih vozila, čamaca, letelica, opreme za spašavanje u slučaju zemljotresa, što je od strateškog značaja. Cilj je, kako kaže Marić, da Srbija na ovom planu bude dominantna sila u regionu. Već krajem godine oformiće se četiri regionalna centra za spasavanje od poplava: Niš, Kraljevo, Beograd i Novi Sad. „Tri godine smo pričali o željama, sada je na redu realizacija“, zaključuje Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova.
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
